15.08.2023. » 08:07
OP - ED Ograničenja i ljudska prava: Pravo na slobodu kretanja
Sloboda kretanja podrazumeva potpunu, nesmetanu i zagarantovanu slobodu kretanja svih građana unutar teritorije države.
U tekstu koji je napisala Tijana Vlaskovic, diplomirani pravnik, istaknuta je važnost prava na slobodu kretanja kao osnovnog ljudskog prava, pružajući uvid u njegov značaj i primenu u različitim kontekstima, uključujući ograničenja slobode kretanja u vanrednim situacijama, poput pandemije
Sloboda kretanja je jedna od osnovnih ljudskih prava zagarantovana Ustavom, i UN Poveljom o opštoj deklaraciji o ljudskim pravima, što podrazumeva potpunu, nesmetanu i zagarantovanu slobodu kretanja svih građana koji žive na teritoriji neke države. Svaki građanin uživa pravo da se slobodno kreće i bira mesto boravka. Priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svakog pojedinca - temelj je slobode, pravde i mira u svetu.
Države članica Ujedinjenih nacija u okviru Povelje o opštoj deklaraciji o pravima čoveka koje podstiču društveni napredak i životni standard obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obezbede opšte poštovanje i primenu ljudskih prava i osnovnih sloboda. s obzirom da je opšte shvatanje ovih prava i sloboda od najveće važnosti za puno ostvarenje ove obaveze.
Svakom pojedincu pripadaju sva prava i slobode kretanja proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugih okolnosti.
Prema ovoj deklaraciji ne bi se smela praviti nikakva razlika na osnovu političkog, pravnog ili međunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavisna - ili da joj je suverenost na bilo koji drugi način ograničena.
"Zajednički domet koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ društva, imajući ovu Deklaraciju stalno na umu, težio da učenjem i vaspitavanjem doprinese poštovanju ovih prava i sloboda da bi se postupnim unutrašnjim i međunarodnim merama obezbedilo njihovo opšte i stvarno priznanje i poštovanje kako među narodima samih država članica, tako i među narodima onih teritorija koje su pod njihovom upravom.
U vršenju svojih prava i ostvarivanju sloboda može biti podvrgnuta samo onim ograničenjima koja su predviđena zakonom u cilju obezbeđenja nužnog priznanja i poštovanja prava i sloboda drugih i u cilju zadovoljenja pravičnih zahteva morala, javnog poretka i "opšteg blagostanja" u demokratskom društvu.
Svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti - Niko se ne sme držati u ropstvu ili potčinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima - Niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili svirepom, nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kazni.
Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt.
Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku zakonsku zaštitu. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krši ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju.
Svako ima pravo da ga nadležni nacionalni sudovi efikasno štite od dela kršenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom ili zakonom; Niko ne sme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren, niti proteran; Svako ima potpuno jednako pravo na pravično javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama, i o osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega; Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da bude smatran nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokaže na javnom suđenju na kojem su mu obezbeđene sve garancije potrebne za njegovu odbranu; Niko ne sme biti osuđen za dela ili propuste koji nisu predstavljali krivično delo po nacionalnom ili međunarodnom pravu u vreme kada su izvršeni - Isto tako ne sme se izricati teža kazna od one koja se mogla primeniti u vreme kada je krivično delo izvršeno; Niko ne sme biti izložen proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zakonsku zaštitu protiv ovakvog mešanja ili napada. Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine države i to da svako ima pravo da napusti bilo koju zemlju, uključujući svoju vlastitu, kao da se vrati u svoju zemlju.
Istovremeno, sloboda prava i kretanja se može ograničiti i ukoliko je to neophodno. Jedan od primera koji koji se može uzeti u ovom slučaju jeste - pandemija korona virusa.
Pandemija korona - virusa je globalna zdravstvena kriza koja će, po navodima UNDP-a - obeležiti našu eru. Od dana kada je zabeležen prvi slučaj 2020. godine, virus se proširio na sve kontinente, izuzev Antarktika.
Kako navode iz Fondacije - Centra za demokratiju (FCD) - "Za vreme vanrednog stanja dozvoljeno je propisivanje mera kojima se odstupa od Ustavom zagarantovanih prava kretanja , i to od strane Narodne skupštine, odnosno, kada ona nije u mogućnosti da se sastane, od strane Vlade, putem uredbe, uz supotpis predsednika Republike. Mere kojima se odstupa od prava slobode kretanja mogu biti usvojene samo u obimu u kojem je to neophodno i ne smeju da budu diskriminatorne po osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla Ustavom je utvrđeno i da navedene mere nisu dozvoljene ni u kom slučaju u pogledu sledećih Ustavom zajemčenih prava: dostojanstva slobodnog razvoja ličnosti; prava na život; nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta; postupanja s licem lišenim slobode; prava na pravično suđenje; pravne sigurnosti u kaznenom pravu; prava na pravnu ličnost; prava na državljanstvo; slobode misli, savesti i veroispovesti; prigovora savesti; slobode izražavanja nacionalne pripadnosti; zabrane izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje; prava na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika i slobode odlučivanja o rađanju".
Na pitanje prava slobode kretanja pripadnika oružanih snaga i i zaposlenih u oružanim snagama, osvrnuo se Ured za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i Centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga iz Ženeve (DCAF) 2008. godine u saradnji sa OESC-om.
"Pripadnici oružanih snaga, i svi oni koji su angažovani u njima, dužni su poštovati ljudska prava i međunarodno humanitarno pravo u obavljanju svojih dužnosti. Međutim, samo ako se njihova prava garantuju samo unutar njihovih vlastitih institucija, oružane snage moraju poštovati ova prava u obavljanju svojih zadataka, kako u kasarnama, tako i tokom vojnih operacija"
Istovremeno navode da su ljudska prava i temeljne slobode pripadnika oružanih snaga i zaposlenika u oružanim snagama inspirisane OSCE- ovim Kodeksom ponašanja u vojnopolitičkim aspektima sigurnosti.
Kako navode, ovim dokumentom, koji je usvojen od 56 država članica 1994. godine, zahteva se da države “u svoje zakone i druge dokumente uvrste prava i obaveze pripadnika oružanih snaga i zaposlenih u oružanim snagama” i da “omoguće da pripadnici oružanih snaga i zaposleni u vojnim, neformalnim sigurnosnim snagama mogu uživati i provoditi svoja ljudska prava i temeljne slobode.”
Ovim dokumentom takođe se traži od država članica da “osiguraju odgovarajuće zakonske i administrativne procedure za zaštitu ovih prava svih svojih pripadnika i zaposlenika u ovim strukturama.”
---
Ova publikacija je nastala u okviru projekta "Poboljšanje kapaciteta Agencije za besplatnu pravnu pomoć na severu Kosova", koji sprovodi NVO ACDC. Projekat je deo programa JUST REACT, koji realizuju Fond za razvoj zajednice (CDF) i Grupa za pravne i političke studije (GLPS), uz finansijsku podršku Evropske komisije.
Ova publikacija je realizovana uz finansijsku podršku Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Najnovije vesti
