01.06.2022. » 09:15

Op-ed - Proces pomirenja - secanje na nestale!

Sto se tice Kosova, u poslednjih 30 godina područje je veoma turbulentno, tenzija izmedju etničkih grupa u multietničkim zajednicama postoji i datira godinama unazad. Haotični period ratovanja povlači sa sobom pored materijalnih, infrastrukturnih i mnoge ljudske gubitke koji imaju štetni uticaj na celu multietničku zajednicu. Preko 3050 ljudi se void kao nestalo, civila srpske, albanske, bošnjačke i romske nacionalnosti, kako pokazuju statistički podaci. Nakon ratnih dešavanja formiraju se Komisije za nestala lica kao i Registri nestalih lica, koji ce se baviti istraživanjem, otkrivanjem i upisom nestalih u registar.

Po mom mišljenju, nestalo civilno stanovništvo je kolateralna šteta nastala radi dokazivanja (ne)moći ostalih pripadnika multietničke zajednice. Postoje 3 sfere u koje se mogu podeliti gubici nestalih:

1. Gubitak člana porodice;

2. Gubitak pripadnika etničke grupe;

i kao najvažnija sfera,

3. Gubitak nevinih ljudi i rad na štetu prirodnog priraštaja čitavog ovog područja.

Kod ljudi mora postojati svest da otmicom i egzekucijom ljudi nece doci do eskalacije bilo kakvih sukoba, bilo fizičkih, ratnih, verskih ili neosnovanih.

Svi moraju imati na umu da nestankom lica nisu prekršena samo moralna načela, vec i prava i slobode proklamovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (ČLAN 1. Obaveza poštovanja ljudskih prava, ČLAN 2. Pravo na život, ČLAN 3. Zabrana mučenja, ČLAN 5. Pravo na slobodu i sigurnost, ČLAN 4. Zabrana ropstva i ostali...)

U praksi naseg pozitivnog, i medjunarodnog pozitivnog prava, sve vise je zastupljeno ovo pitanje. Proklamuju se razlicita resenja i razlicite konvencije kojima je zabranjeno svako ugrozavanje osnovnih zivotnih prava u koje spada i ovo, pravo na egzistenciju.

Cinjenica je da su stanovnici Kosova ,,osudjeni“ na zajednicki zivot, i da moraju zajedno da egzistiraju i saradjuju. Nevini ljudi koji su nestali ne doprinose ovom obliku suzivota, niti pomirenju.

Kao sto je gore navedeno, postoji niz usvojenih zakona i konvencija (gde je najvaznija Medjunarodna konvencija o zastiti svih osoba od prisilnog nestanka) koje proklamuju zastitu protiv ugrozavanja osnovnih sloboda; ova prava su u nekim konvencijama specificna jer vaze samo za odredjena lica (najcesce maloletnike), gde se izricito zabranjuje njihovo prisiljavanje na rad, prostituciju, izrabljivanje, njihovu otmicu itd. Ovo je pomenuto u Кonvenciji o pravima deteta (UNICEF). O pozitivnom medjunarodnom pravu koje regulise ovu materiju nezaobilazno je pomenuti i Hasku konvenciju o gradjanskopravnim aspektima medjunarodne otmice dece iz 1980. godine.

Kaznjivo je svako ponasanje lica koja ugrozavaju integritet drugog lica, kako na podrucju suvereniteta jedne drzave, tako i na medjunarodnom podrucju. Niko ne sme da ugrozava postojanje jednog lica, njegovo bice, ni fizicki ni psihicki. Mislim da ovo pitanje zahteva jos vecu paznju i jos vece proucavanje i konstantno dopunjavanje kako kod nas tako i u svetu, jer smo svi svedoci da se takve stvari nazalost jos desavaju.

Nestali moraju predstavljati osnov pomirenja dve strane; trebaju biti most izmedju pravde i pomirenja, most koji ce spojiti svesti i razdvojiti zlobu, koji ce služiti kao podsetnik patnje i nikada ne dozvoliti da se isto ponovi.

Bol koju oni i njihov nedostatak prouzrokuju stvarno mogu doživeti samo njihovi bližnji, rođaci ili prijatelji, ali svi mi kao ljudska bića moramo spoznati tu bol, taj nedostatak i ne dozvoliti da dolazi do toga. Moj licni stav je, kada se sagleda opste stanje stvari, da su svi pripadnici multietničke zajednice oštećeni u vidu nestalih lica i upravo to treba biti tacka koja ce voditi ka pomirenju.

Projekat „Suočavanje sa prošlošću i pomirenje na Kosovu kroz podizanje svesti o pitanju nestalih“ deo je projekta „Mreža za pomirenje REKOM“ koji finansira Evropska unija. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Centra za zastupanje demokratske kulture i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Najnovije vesti