01.06.2022. » 09:24

Op-ed - Promovisanje čitanja na Kosovu

"Ima težih zločina od paljenja knjiga. Jedan od njih ih nečitanje"

(Ray Bradbury)

"Ima težih zločina od paljenja knjiga. Jedan od njih ih nečitanje"

(Ray Bradbury)

Promocija čitanja uključuje svaki način na koji se ljudi podstiču da čitaju ili proširuju svoje vidike čitanja. Iz tog razloga je važno da se aktivno podstičete ili dajte savete za čitanje ili samo olakšajte odabir knjiga za čitanje. Promocija čitanja obuhvata aktivnosti koje imaju za cilj stvaranje povoljnih uslova za čitanje, podsticanje na čitanje i uživanje u čitanju. Kao što je navedeno u gornjoj izjavi, najozbiljniji greh je ostati neupućen u mogućnost čitanja nego spaliti knjige. Stoga je na svakom čoveku da daje sve od sebe da promoviše čitanje.

Razvijene zemlje se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima u oblasti obrazovanja usled nastalih okolnosti u postmodernim društvima. Razvoj informacionih tehnologija i brojnih elektronskih platformi sa obilnim informacijama suštinski je doveo u pitanje tradicionalne metode obrazovanja označivši značajan pad apstrakcije znanja iz čitanja knjiga. Za razliku od razvijenih društava, društva u razvoju, a posebno zemlje u tranziciji kao što je slučaj sa Kosovom, izgubile su korak u procesu prilagođavanja novim okolnostima. Štaviše, postoji očigledan nesklad između svrhe nastavnih planova i programa, postojećih uslova i ustaljene prakse koja rezultira “savremenom nepismenošću”.

Od 1999. do danas, na Kosovu je bilo pokušaja da se reformiše obrazovni sistem pozivajući se na najviše međunarodne standarde – i na kraju nijedan pokušaj nije uspeo da motiviše mlade ljude da čitaju i posećuju biblioteke. Promocija čitanja u ovom delu takođe izostaje jer prema nekim medijskim objavama, zemlje u kojima se knjige najmanje objavljuju u regionu su: Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo. Neki podaci Narodne Biblioteke Kosova pokazuju da se za godinu dana izda oko 652 naslova knjiga - na milion stanovnika.

Na Kosovu već imamo knjižare i biblioteke koje daju različite naslove i iz različitih oblasti. Ono što se smatra najproblematičnijim je nizak i zabrinjavajući nivo kulture čitanja. Naši mladi ljudi čitaju skoro samo kada se od njih traži da bi položili neki test ili ispit, retko zbog zadovoljstva koje čitanje pruža. Čitanje i motivisanje mladih ljudi za čitanje je važan faktor u povećanju njihovog učinka u učenju i profesionalnom usavršavanju. Ono što smatram još depresivnijim je činjenica da su ljudi koji stalno čitaju, koji imaju kulturu i navike čitanja, često budu žrtve brojnog nasilja od strane društva. Nažalost, mladi jedva razumeju suštinu čitanja, važnost i korist koju čitaju mogu da izvuku.

Sav ovaj odnos je pogrešno formiran prema knjizi zato što čitanje počinje u ranom detinjstvu, u porodici, nastavlja se u društvenom krugu i dobija svoj konačni oblik u školi. U retkim slučajevima sve tri sredine (porodica, okruženje i škola) su kompatibilne i idu u prilog motivaciji za čitanje, učenje i studiranje. Međutim, porodica treba da usadi želju za čitanjem tako što će je pretvoriti u prijatnu aktivnost i životnu potrebu. S druge strane, škola nameće čitanje mladima kao obavezu i iz te obaveze se postepeno stvara navika čitanja. U slučaju našeg društva, ovo ostaje samo želja! Čak je i PISA test pokazao da je nivo čitanja i razumevanja među petnaestogodišnjacima Kosova lošiji od proseka u drugim zemljama. Prema podacima OECD-a, Kosovari su postigli u proseku 353 poena u razumevanju pročitanog, dok je prosek ostalih zemalja 487 poena. Vredi napomenuti da je pismenost prepoznata kao ljudsko pravo više od 50 godina u nekoliko međunarodnih deklaracija i inicijativa, uključujući UNESCO, koji je od svog početka promovisao pismenost kao pravo.

Još uvek je veoma aktuelno da su “police sa knjigama na albanskom jeziku” veoma siromašne. Ovo je verovatno bio jedan od razloga za situaciju u kojoj se nalazimo. Međutim, sa društvenim razvojima koji su se desili, čak ni čitanje na engleskom za značajni deo naših ljudi više nije problem. Ovo čak ima pozitivne efekte za takve pojedince jer samo pojačava kompetenciju jezika i komunikacije. Tehnologija je takođe povećala mogućnosti za pristup različitim knjigama, pa čak i za njihovo prevođenje pomoću različitih aplikacija. Ova digitalizacija u mnogim slučajevima nas je navela na razmišljanje, pa čak i na sumnju da predstavlja pretnju za knjige u “štampanoj verziji”. Na sreću, još uvek postoje članovi društva koji fanatično održavaju ljubav prema knjizi i mirisu knjige.

Do sada sam predstavio promovisanje uopšte i situaciju na Kosovu u pogledu čitanja, a sada ću predstaviti neke oblike koji pomažu promovisanju čitanja:

Organizovanje sajmove knjiga, nagrađivanje redovnih čitaoca, odlazak u škole na posete. Biblioteke treba da imaju plan za promovisanje čitanja i motivisanje mladih da čitaju, i sarađivanje sa osobljem kako bis pronašli različite efikasne metodologije za “usađivanje” zadovoljstva pri čitanju. Zatim se moraju opremiti najnovijim, najprodavanijim naslovima tog vremena, a onda i obezbedjivanje pogodnog i udobnog okruženja za čitaoce, itd.

Nadalje, u gradovima bi trebalo da postoje uglovi za čitanje gde možete poneti knjigu sa sobom, ali zašto ne uzeti i knjige iz ugla. Ovi uglovi za čitanje treba da imaju zaposlene koji brinu o knjigama i dostavljaju ih. Knjige, pozajmljene iz ćoška treba da se pozajmljuju samo za vreme boravka pojedinca u ćošku i ne nose se sa sobom u druge prostorije, iz bezbednosnih razloga.

Škole bi trebalo da organizuju čitalačke klubove kako bi se negovala zajednica čitalaca koja neguje povezanost kroz zajedničko čitanje i diskusiju.

Članovi kluba biraju knjige kolektivno — ovo podstiče učenike da izađu iz svoje zone udobnosti i istražuju nove žanrove.
Saradnja sa lokalnom bibliotekom – Osoblje lokalne biblioteke je pozvano u školu da upozna učenike sa brojnim knjigama, programima, resursima i uslugama koje su dostupne. Pomozite im da dobiju bibliotečku kartu i pokažite im sve načine na koje mogu da koriste biblioteku u svoju korist.
Promovisanje čitanja naglas – učenici se pozivaju da čitaju naglas svoje originalne spise pred vršnjacima, nastavnicima ili roditeljima. Ovo pomaže u promociji njihovog rada i podstiče dalje samopouzdanje i motivaciju.
Dajte učenicima priliku da ponovo pogledaju svoju omiljenu knjigu – učenici mogu da naprave filmsku verziju, nacrtaju, prikazuju sa fotografijama ili čak pronađu druge forme za svoj omiljeni film. Ovo im je prilika da pokažu kako su zamišljali likove i događaje. Oni čak mogu staviti novu tačku ili preokret na zaplet koji bi voleli da vide.
Misteriozni izbor – knjige se umotaju ili stave u kutiju koja se ne razlikuje od dece i misteriozno biraju knjigu. Tako izlaze iz zone komfora i upoznaju se sa drugim autorima i novim žanrovima.
Vreme za samostalno čitanje – učenicima se daje oko 15–20 minuta dnevno za samostalno čitanje knjiga koje su sami odabrali. Zatim se pokreće diskusija kako bi se izmerio napredak učenika. Nastavnik se takođe mora udružiti da bi stvorio dobar uzor učenicima.
Organizovanje sajma knjiga – promovisanje čitanja kao strast, a ne kao zadatak. U posetu se pozivaju i roditelji, podstičući čitanje kod kuće.
Dnevnik čitanja – od učenika se traži da prate šta i koliko su pročitali, pitanja ili komentare kako bi ih pregledali nakon završetka.

Ovo su samo neki od načina promovisanje čitanja, ali želju i motivaciju za čitanjem treba usaditi u “mentalitet” našeg društva. Oni se moraju hraniti od rođenja u porodična nedra i nastaviti do kraja naših života.

Ova publikacija je nastala uz finansijsku podršku Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije

Najnovije vesti