12.06.2023. » 12:55
OP - ED Uloga besplatne pravne pomoći u ostvarivanju ljudskih prava na Kosovu
U autorskom tekstu master pravnica Danica Kompirović detaljno objašnjava koncept besplatne pravne pomoći, kao i kriterijume i postupak podnošenja zahteva. Takođe, naglašava značaj kosovske Agencije za besplatnu pravnu pomoć u promovisanju ljudskih prava i osiguravanju pristupa pravdi svima kojima je potrebno.
Agencija za besplatnu pravnu pomoć je uspostavljena kako bi se osigurala besplatna pravna pomoć svima kojima je potrebna. Uvedena kao odgovor na nedostatak pristupa pravdi i ugroženih ljudskih prava, Agencija predstavlja ključni mehanizam promovisanja ljudskih prava na Kosovu.
Putem besplatne pravne pomoći, pomaže se svim građanima koji nemaju finansijske mogućnosti da plate pravnog zastupnika za predmete koje imaju ili žele poslati sudu.
Da bi se to garantovalo, skupština Kosova je usvojila Zakon br. 04/L-017 o besplatnoj pravnoj pomoći. Ovaj Zakon ima za cilj stvaranje funkcionalnog sistema za pružanje besplatne pravne pomoći u građanskom, upravnom, prekršajnom i krivičnom postupku, kojim se obezbeđuje efektivan pristup pravdi za građane koji nemaju dovoljno finansijskih sredstava.
Besplatna pravna pomoć se pruža svim licima koji ispunjavaju sledeće kriterijume:
Kriterijum kvalifikovanosti – prema ovom kriterijumu pravo na pružanje besplatne pravne pomoći imaju:
- Gradjani koji imaju prebivalište na području Kosovo,
- Sva lica sa privremenim boravkom na Kosovu,
- Licima kojima se pruža besplatna pravna pomoć na osnovu reciprociteta.
Finansijski kriterijum - prema ovom kriterijumu, pruža se:
- Primarna pravna pomoć – pruža se svim licima koja ostvaruju pravo na socijalnu pomoć ili su u sličnoj situaciji u odnosu na lica koja ostvaruju pravo na socijalnu pomoć
- Sekundarna pravna pomoć – pruža se svim licima čiji je ukupni porodični prihod manji od prosečnog porodičnog prihoda.
Pravni kriterijum – prema ovom kriterijumu pravna pomoć se pruža ocenjivanjem osnovanosti slučaja, kao što je:
- Stvarna vrednost zahteva,
- Snaga argumenata dokaza koji su podneti od zahtevaoca,
- Mogućnost uspeha zahteva.
Izuzetno u hitnim slučajevima, besplatna pravna pomoć se pruža svim licima koja su zadržana ili su uhapšena od strane policije, nezavisno od ispunjavanja kriterijuma koji su predviđeni ovim Zakonom.
Za obezbeđivanje besplatne pravne pomoći, obrazuje se Veće za besplatnu pravnu pomoć, kao osnovna institucija koja vrši njenu funkciju na nezavisan način u odnosu na ostale javne institucije i bez uputstva i uplitanja bilo kog lica. Veće se sastoji od sedam članova, koji su kvalifikovani stručnjaci i koji poznaju pravni sistem.
Ovim Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći se osniva i Agencija za besplatnu pravnu pomoć.
Pružaoci besplatne pravne pomoći su:
- Regionaalne kancelarije,
- Mobilne kancelarije,
- Advokati,
- Nevladine organizacije u slučajevima kada stupaju u partnerstvo sa Agencijom.
Postupak za ostvarivanje besplatne pravne pomoći inicira se podnošenjem zahteva u najbližoj kancelariji za besplatnu pravnu pomoć. Oblik i sadržaj obrasca za podnošenje zahteva reguliše se podzakonskim aktom. Podnosilac zahteva ima obavezu da obezbedi potrebnu dokumentaciju kako bi dokazao osnovanost zahteva za besplatnu pravnu pomoć. U odsustvu relevantne dokumentacije za kategoriju žrtava nasilja kao osnovanost zahteva uzima se pismena izjava branitelja žrtava. Službenici kancelarije za besplatnu pravnu pomoć dužni su da savetuju podnosioca zahteva za besplatnu pravnu pomoć. Obrazac zahteva popunjava se od strane službenika kancelarije za besplatnu pravnu pomoć. U slučaju da zahtevalac pravne pomoći da neistinitu izjavu, na čijim se osnovama bazira pravna pomoć, službenici pravne pomoći imaju pravo da ispitaju finansijsko stanje primaoca, tražeći ispred svakog javnog organa davanje informacija o njegovoj finansijskoj situaciji.
Odluka o zahtevu za besplatnu pravnu pomoć dobija se u kancelariji za besplatnu pravnu pomoć. U slučaju donošenja odluke, službenici procenjuju kriterijume predviđene ovim Zakonom. Kancelarija donosi odluku za odobravanje ili odbijanje zahteva za besplatnu pravnu pomoć, i ona se donosi u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije. Odluka o odobravanju određuje ovlašćene službe za besplatnu pravnu pomoć koje se pružaju u vezi sa odobrenim zahtevom. Ovlašćene usluge zastupnika ili branioca pred sudom, referišu se advokatu. Primalac besplatne pravne pomoći dužan je da odmah obavesti kancelariju o promenama okolnosti propisane ovi zakonom, koje su uticale na odobravanje odluke. Ako se utvrdi da je primalac besplatne pravne pomoći na bespravan način korisnik ili nastavlja da koristi besplatnu pravnu pomoć, kancelarija sa odlukom odmah prekida ovlašćene usluge i zahteva od korisnika da nadoknadi sve troškove nastale pružanjem besplatne pravne pomoći, i svi ti prihodi se prenose u budžet Kosova.
Protiv odluke kojom se odbija zahtev o odobravanju besplatne pravne pomoći, podnosilac zahteva ima pravo na žalbu – Komisiji za žalbe. Žalba se podnosi u roku od 8 dana od prijema odluke o odbijanju, a komisija odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe i odluka komisije je konačna.
Takođe i korisnici besplatne pravne pomoći imaju pravo na žalbu protiv nestručnih pravnih i neetičkih usluga pruženih od pružaoca besplatne pravne pomoći. Žalbeni postupak po ovom članu se vodi pred Komisijom za žalbe Veća i ona odlučuje u roku od 15 dana od dana prijema žalbe u kancelariji za prijem žalbe za besplatnu pravnu pomoć.
Pružanjem pravne pomoći onima kojima je potrebna, Agencija ima pozitivan doprinos u ostvarivanju ljudskih prava na Kosovu. Važno je podržati dalji razvoj kako bi se osiguralo da svi građani imaju jednak pristup pravd. Takođe, treba raditi na podizanju svesti građana o dostupnosti besplatne pravne pomoći kroz informacione kampanje, javne rasprave i obrazovne programe. Cilj besplatne pravne pomoći na Kosovu treba da bude izgradnja pravičnog društva, gde svaki pojedinac ima pravo na odgovarajuću pravnu podršku bez obzira na svoje materijalno stanje. Samo kroz takvu inkluzivnu i pristupačnu pravnu pomoć možemo graditi društvo koje poštuje i promoviše ljudska prava.
Autorka teksta je Danica Kompirović, master pravnica, koja je kroz svoj rad kao demonstrator na Pravnom fakultetu u Mitrovici, stažiranjem u Osnovnom sudu u Mitrovici i kao pravna saradnica u mobilnoj kancelariji za besplatnu pravnu pomoć, stekla veliko iskustvo u oblasti pravnog sistema i pružanja pravne pomoći.
Najnovije vesti
