OP - ED Izazovi i teškoće pravne prakse na Kosovu - Predrag Miljković

            Kosovo kao mlada pravna država, suočava se sa brojnim problemima izazovima i poteškoćama. Od završetka rata do danas, radilo se i radi se na izgradnji modernog pravnog sistema po ugledu na sve zapadnoevropske zemlje.  Kao deo nekadašnje Jugoslavije, Kosovo i dalje gaji taj normativno pravni pristup uredjivanja i propisivanja zakonskih akata gotovo identično kao i sve nekadašnje države Jugoslavije.

            Kada su u pitanju izazovi i poteškoće pravne prakse, želeo bih da počnem od organizacije sudova na Kosovu. Smatram odličnom novinom, činjenicu da u pogledu funkcionalne nadležnosti sudovi se  dele na Osnovne, Apelacioni i Vrhovni sud, za razliku od pređašnje podele (Opštinski, Okružni, Apelacioni i Vrhovni). Ova novina iz 2012. godine, značajna je iz razloga što je Kosovo u geografskom smislu relativno mala država, te i nema potrebe za bivšim Okružnim (sada Višim u zemljama u regionu) sudovima, te je ono što je nekada rešavao Okružni sud sada u domenu odeljenja koja funkcionišu u sklopu Osnovnih sudova (odeljenje za teška krivična dela i odeljenje za maloletnike). Što se tiče Apelacionog suda, na Kosovu postoji samo jedan i to u Prištini, ali je odnedavno počelo da funkcioniše i odeljenje u Mitrovici tačnije, Apelacioni sud u Prištini-odeljenje u Mitrovici, uspostavljanjem ovog odeljenja se umnogome utiče na efikasnost postupka, budući da jedan Apelacioni sud ne bi može postići da poštujući načela efikasnosti postupka, brzo postupa u svim predmetima po žalbama na presude Osnovnih sudova, doduše čak i sa ovom novinom ne možemo se pohvaliti izuzetno brzim odlučivanjem Apelacionog suda, ali je svakako otvaranje odeljenja u Mitrovici odličan potez. Osnovni sud u Prištini ističe se jednom posebnošću u odnosu na druge sudove, a to su tri odeljenja koja funkcionišu u sklopu tog suda, i to Administrativni (Upravni sud), Ekonomski (Privredni sud) i Specijalno odeljenje koji je nedavno preuzelo nadležnost za postupanje u predmetima za najteža krivična dela po optužnicama Specijalnog tužilaštva.

            Trenutno se uočava velika potreba za „podelom“ Upravnog suda (tačnije upravnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini), odnosno potreba za uspostavljanjem bar još jednog ili dva odeljenja ovog suda na Kosovu jer je gotovo nemoguće da jedan Upravni sud (čak i u maloj državi kao što je Kosovo) rešava sve upravne sporove. Iz iskustva znam da se za rešavanje jednog upravnog spora na Kosovu čeka najmanje par godina. Idealno rešenje bi možda bilo da ovo Upravno odeljenje uspostavi  još dva odeljenja teritorijalno podeljena, koja bi na taj način rasteretila rad Upravnog suda u Prištini, pa bi npr. jedno odeljenje rešavalo Upravne sporove za područja Osnovnih sudova Mitrovice i Peći, a drugo odeljenje za područje Osnovnih sudova Uroševca i Prizrena. Sve ostalo bilo bi i dalje u nadležnosti Upravnog suda u Prištini.

            Dalje, ono što se po mom mišljenju nameće kao problem pravne prakse na Kosovu jeste postojanje i rad Kosovske agencije za privatizaciju (KAP) i Kosovske agencije za uporedjivanje i verifikaciju imovine. Naravno ovo su tekovine UNMIK-ove administracije, ali je posmatrano pravnički ovim dvema agencijama data mogućnost odlučivanja kao da se radi o sudovima, a ne agencijama, njihove odluke su konačne, pravnosnažne i ne mogu se pobijati u redovnim postupcima, već samo pred posebnim komorama Vrhovnog suda Kosova (posebna komora za pitanje KAP-a i posebna komora za pitanje KAUVI-ja). Svako ko je ikada imao potrebe da svoja prava zaštiti pred ovim agencijama, znaće o čemu govorim. U pitanju su odluke koje su vrlo često diskriminirajuće, nestručne, a neretko i političkog karaktera, pre nego pravničkog.

            Jedan od gorućih problema pravne prakse na Kosovu jeste i pitanje uskladjivanja prevoda zakona i podzakonskih akata na Kosovu u pogledu verzija na srpskom i albanskom jeziku.

Ustav Kosova članom 5. garantuje jednakost upotrebe jezika, kao i sam Zakon o upotrebi jezika, medjutim pitanje je da li je ta jednakost samo „slovo na papiru“ ili se ona stvarno i primenjuje? Ukoliko pogledamo Zakon o parničnom postupku ili Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, imaćemo jasan uvid u činjenicu da i nakon skoro deceniju od kada su ovi zakoni stupili na snagu, tekstovi zakona na srpskom jeziku nisu pravilno prevedeni i kao takvi stvaraju prostora za tumačenje i nejednaku primenu istih. Kada govorimo o tome, moram napomenuti da se ne radi o pogrešno prevedenom rodu, broju, padežu ili manjim tehničkim greškama, već o pogrešnom prevodu čitavih rečenica, članova, a samim tim i pravnih instituta, pa se onda nužno nameće pitanje kada dve stranke sa „suprotnim“ tekstom istog zakona dodju „pred sud“, koju (ili čiju) će verziju sud primeniti kao važeću?

 

Predrag Miljković

Advokat

 

Predrag Miljković se bavi advokaturom i pružanjem besplatne pravne pomoći od aprila 2019. godine, nakon položenog pravosudnog ispita započinje samostalno sa pravnom praksom i osniva Advokatsku kancelariju „Miljković“ u Severnoj Mitrovici.

Untitled Document
February 2021
PUSČPSNPUSČPSNPUSČPSNPUSČPSN
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28

Copyright© 2013 ACDC Kosovo

Designed by Kale