21.10.2024. » 09:17
#10 Optuženi za ratne zločine u regionu Peći, Milorad Đoković suočen sa iskazom svedoka
Milorad Đoković, optužen za ratne zločine na Kosovu u periodu 1998-1999, ponovo se pojavio pred sudom u Prištini kako bi se suočio sa optužbama Specijalnog tužilaštva protiv njega. Đoković se tereti da je tokom 1998. i 1999. godine u selu Ozdrim u opštini Peć i okolnim selima, suprotno pravilima međunarodnog prava, sprovodio mere ubistva, pljačke, premlaćivanja, maltretiranja, hapšenja, mučenja, te surovog i nečovečnog postupanja.
Milorad Đoković, optužen za ratne zločine na Kosovu u periodu 1998-1999, ponovo se pojavio pred sudom u Prištini kako bi se suočio sa optužbama Specijalnog tužilaštva protiv njega. Đoković se tereti da je tokom 1998. i 1999. godine u selu Ozdrim u opštini Peć i okolnim selima, suprotno pravilima međunarodnog prava, sprovodio mere ubistva, pljačke, premlaćivanja, maltretiranja, hapšenja, mučenja, te surovog i nečovečnog postupanja.
Halit Gaši je saslušan kao svedok 18.10.2024, odgovarajući na pitanja odbrane optuženog Đokovića, nakon što je u prethodnoj sednici dao svoju verziju iskaza specijalnom tužiocu. Gaši je pred sudom izneo detalje kako je video ubistvo E. M. od strane grupe uniformisanih osoba, ali nije mogao da identifikuje ko je pucao na žrtvu. Prema svedočenju, E. M. je bio sa još jednom osobom koja je, iako povređena i pala zajedno sa E. M., uspela da preživi tako što je puzala. Svedok je dalje naveo da su se, nakon što je E. M. pao na zemlju, sada optuženi Milorad Đoković i Momo Vukotić približili telu, ali nije video da su preduzeli bilo kakvu konkretnu radnju protiv žrtve.
Svedok je odgovorio da je udaljenost između njega i mesta gde se incident dogodio bila oko 60 metara. „Ne, nisam to video jer su u pitanju sekunde,“ rekao je Gaši u sudnici. Gaši je rekao da je sada uspeo da identifikuje optuženog, jer je, kada je E. M. pao na zemlju, prva osoba koja se približila njegovom telu bio optuženi. Odbrana je uložila primedbe, dovodeći u pitanje validnost svedočenja. Advokat Arsić je naglasio da su Gašijeve izjave bile nedosledne, ističući da je u prethodnom iskazu policiji Gaši naveo mogućnost da su u pucnjavi učestvovala tri nepoznata lica. Međutim, tokom saslušanja, Gaši je izjavio da je siguran da su za pucnjavu odgovorni samo Đoković i Vukotić.
Svedok je rekao da je grupa od pet osoba, u kojoj je video optuženog, nosila uniforme sa logom belog orla, dok je odgovorio da bi boja mogla biti plava. Kako je odbrana navela, isti svedok je ranije izjavio da su uniforme bile zelene. „Nosili su plave paravojne uniforme sa belim orlovima,“ rekao je svedok. Advokat odbrane Vasilije Arsić insistirao je da se Gašijev iskaz dodatno ispita. Predložio je da se Gaši i drugi ključni svedok, Ferat Morina, ispitaju zajedno kako bi se razrešile kontradikcije u njihovim izjavama. Prema Arsiću, odbrana ima pravo da se suoči sa ovim nedoslednostima kako bi se osiguralo pravično suđenje. Međutim, tužilaštvo se usprotivilo tom zahtevu, navodeći da ne postoji zakonska osnova za ispitivanje svedoka na taj način i da bi takvo suočavanje samo odložilo postupak. Sudija je odbio Arsićev zahtev, pozivajući se na član 345. zakonskog kodeksa, koji dozvoljava suočavanje međuoptuženih, ali ne i svedoka.
Tokom saslušanja, Gaši je bio pitan o događajima nakon smrti E. M. On je ispričao kako je za smrt E. M. prvi put saznao nakon povratka iz Albanije 5 do 6 nedelja kasnije. Takođe je spomenuo razgovor sa XH. M., starijim bratom E, nakon sahrane i otkrića identiteta osumnjičenih ubica. Poveo je sud i do kuće Moma Vukotića, koju je označio kao kuću ubice. Tokom istog saslušanja, naveo je da je u Albaniji ostao samo 3 nedelje, a onda saznao za smrt E. M.
Gaši je priznao da nikada nije razgovarao o ubistvu sa Feratom Morinom, što je odbrana smatrala sumnjivim. Advokat Vasić je rekao da bi tužilaštvo trebalo da pročita iskaz Ferata Morine, koji je dao svoje svedočenje o ovom događaju, što će takođe otkriti nedoslednosti u verifikaciji činjenica.
Advokat odbrane Dejan Vasić je doveo u pitanje Gašijevo sećanje na događaj, posebno u vezi sa prisustvom drugih lica u blizini mesta događaja. U prethodnim izjavama, Gaši je naveo da su tri nepoznate osobe bile prisutne zajedno sa Đokovićem i Vukotićem. Međutim, tokom današnje sednice, on je tvrdio da te tri osobe nikada nisu stigle do mesta gde su E. M. i A. pali.
Advokat Vasilije Arsić je pitao svedoka da li je ikada bio osuđen za bilo koje krivično delo u periodu nakon rata. „Ne, nikada nisam bio osuđen,“ odgovorio je svedok na pitanje advokata. Saslušanje je zaključeno time što su i odbrana i tužilaštvo ostali pri svojim stavovima. Odbrana je nastavila da tvrdi da Gašijeve kontradiktorne izjave dovode u sumnju slučaj tužilaštva, posebno u vezi sa tri druga nedosledna muškarca koji su navodno ubili E. M., kao i u vezi sa bojom uniforme koju je optuženi nosio tokom incidenta.
Optuženi je, prema navodima tužilaštva, negirao krivicu.
Šta stoji u tužilačkim spisima?
Prema dosijeu tužilaštva, tokom rata na Kosovu, u periodu 1998-1999, u selu Ozdrim kod Peći i okolnim selima, suprotno pravilima međunarodnog prava, Milorad Đoković je primenio mere poput ubistava, pljački, prebijanja, zlostavljanja, hapšenja, mučenja, te okrutnog i nehumanog postupanja. Prema optužnici, isti oficir je proterao i deportovao desetine albanskih civila, kao i sproveo mere držanja tih ljudi u uslovima nalik ropstvu. Žrtve njegovih dela bili su Albanci koji nisu učestvovali u sukobima.
Dalje, prema optužnici, Đoković je ujutro maja 1999. godine, zajedno sa vojnim, policijskim i paravojnim snagama Srbije, prvo opkolio selo Ozdrim, a zatim započeo vojno-policijsku ofanzivu. U optužnici se navodi da je selo bilo opkoljeno i napadnuto sa tri strane od strane srpskih vojno-policijskih snaga. Kao rezultat ovih akcija, ubijeno je šest civila albanske nacionalnosti, dok su tri osobe ranjene. Posle ranjavanja, troje ranjenih je prvo poslato u bolnicu u Peć, a zatim su, prema optužnici, pogubljeni i sahranjeni u selu Lutoglava.
Prema optužnici, tokom iste ofanzive ubijeno je još pet osoba, ali njihova tela nikada nisu pronađena i oni se danas vode kao nestale osobe. U optužnici dalje stoji da je u istoj vojno-policijskoj akciji uhapšeno oko 40 osoba, koje su odvedene u garažu pod nazivom "Šupa e Šemit", koja se nalazila blizu policijske ispostave u Ozdrimu. Tu su bili zadržani oko tri dana u nehumanim uslovima, što je bilo u suprotnosti sa svim pravilima međunarodnog prava. Optužnica navodi da su im uskraćivani hrana i voda, dok su fizički mučeni, a nakon tri dana, pušteno je samo 12 osoba. Što se tiče preostalih 28 osoba, oni su podeljeni u tri grupe i prebačeni u Peć, u privatnu kuću gde se nalazila komanda srpske vojske.
Dosije tužilaštva objašnjava da su te osobe bile ispitivane, mučene i zlostavljane na okrutne načine, pre nego što su prebačene u zatvor u Peći, a zatim u zatvor u Leskovcu, Srbija, gde je mučenje nastavljeno sve dok nisu puštene na slobodu uz pomoć Crvenog krsta, nakon završetka rata.
Za masakre i druge ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu od strane srpskih i jugoslovenskih snaga tokom rata 1998/1999, suđeno je bivšim visokim političkim i vojnim liderima bivše Jugoslavije i Srbije, od kojih su neki osuđeni. Bivši predsednik Jugoslavije, Slobodan Milošević, bio je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koje su počinile srpske i jugoslovenske snage na Kosovu. Milošević je takođe bio optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u ratovima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Njegovo suđenje pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Hagu nije imalo zaključak, jer je Milošević preminuo 11.03.2006. u svojoj ćeliji dok je bio u pritvoru.
Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, oslobođen je optužbi za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu. Nikola Šainović, potpredsednik Savezne Republike Jugoslavije, osuđen je na 18 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja rata. Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen je na 15 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti. Nebojša Pavković, bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, osuđen je na 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja rata. Vladimir Lazarević, bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, osuđen je na 14 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti. Sreten Lukić, bivši načelnik štaba Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za Kosovo, osuđen je na 20 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja rata.
Cela presuda se može naći na engleskom jeziku putem linka.
Najnovije vesti
