25.11.2024. » 13:05
#12 Masakr u zatvoru Dubrava – Svedočenje bivšeg zatvorenika o tome kako im je naređeno da utovare leševe u kamione
Na ročištu na suđenju Gavrilu Milosavljeviću, optuženom za masakr u zatvoru Dubrava, svedok je dao izjavu. Milosavljević je optužen da je, po službenoj dužnosti u zatvoru Dubrava, pojedinačno i u saizvršilaštvu primenjivao represivne mere, uključujući ubijanje, premlaćivanje, maltretiranje, mučenje, surovo i nehumano postupanje prema zatvorenicima albanske nacionalnosti. Dana 31. oktobra 2024. godine pred sudom je svedočio svedok Skender Račaj.
On je ispričao da je u zatvor Dubrava stigao u januaru 1999. godine, bio izolovan u krilu C, i tamo ostao do 19. maja, kada je počelo NATO bombardovanje. Svedok je naveo da je 19. maja ujutru zarobljenicima naređeno da se okupe u dvorištu. Kada su postrojeni, na njih je pucano, što je rezultiralo sa mnogo ubijenih zatvorenika. „Devetnaestog maja u 6:00 ujutru, pozvani smo da se okupimo u dvorištu, rečeno nam je da uslovi više nisu bezbedni i naloženo nam je da se postrojimo kod stražarskog mesta u pravcu planina Istok radi prebrojavanja. Dok smo bili postrojeni do stuba, počela je pucnjava iz svih pravaca u kojoj je poginulo 168 ljudi. Pucano je iz raznih pravaca, uključujući i van zatvorskih zidova“, rekao je Račaj. „Posle toga smo se povukli. Bio sam ranjen u levu nogu i sklonili smo se u obližnje zgrade... od tog dana do 24. maja ubijanja i maltretiranja nisu prestajala”, nastavio je Račaj.
Račaj je svedočio da su hici dolazili iz pravca stražarskog mesta, gde se nalazio optuženi Gavrilo Milosavljević. „Tamo je bilo mnogo ljudi, uključujući i optuženog, koji je stajao levo od stražarskog mesta, pucao iz automatske puške i bacao granate na nas“, rekao je Račaj. Na pitanje tužioca Iljira Morine da li je video Milosavljevića pre incidenta, Račaj je odgovorio: „Gavrila sam video od dana kada sam došao u januaru, ne sećam se da li je to bio 16. januar, nisam baš siguran, nisam ga video direktno, ali se sećam da sam ga video kako je sa svojom grupom stigao u krilo C, gde je maltretirao i tukao naše kolege zatvorenike.” Svedok je dalje naveo da je Milosavljevića video tri puta: jednom pre NATO bombardovanja, drugi put na stražarskom mestu i treći put 24. maja kada su zatvorenici bili primorani da utovaruju leševe.
„Autobusi i kamioni su stigli na ulaz u zatvor, a nama je naređeno da izađemo. Tamo smo sreli optuženog i njegove kolege, a tela ubijenih su nagomilana na izlazu iz zatvora. Optuženi i njegovi saradnici su nas naterali da utovarimo leševe u kamione. Kada smo završili, naterali su nas da uđemo u autobuse u grupama od 10-15“, rekao je Račaj. Na pitanje koliko je bilo leševa, odgovorio je: „Ne sećam se tačno – bilo ih je oko 20 na jednom mestu, ali je bilo mnogo mesta sa leševima... ceo zatvor je bio pun leševa... prepoznao sam Gavrilo; ostali su bili maskirani.” Račaj je rekao da im je na srpskom jeziku naređeno da utovare leševe u kamione.
„Rekli su nam da smo mi jedini ostali na Kosovu, da su svi ostali poslani u Albaniju ili Makedoniju i da će 'uskoro završiti sa nama'... onda su nas ukrcali u autobuse, odvezli prema Istoku, stali kod škole 'Bajram' Curri', satima nas fizički mučili i na kraju odveli u pravcu Lipljana”, ispričao je Račaj. Rekao je da je Gavrila video na dan masakra na sportskom terenu kako puca na zarobljenike. Takođe je podsetio da je Milosavljević u zatvoru bio poznat kao „Gagi“. Rekao je i da se seća da je 19. maja ujutru čuo naređenje da se puca na srpskom jeziku: „Palite iz svog naoružanja koje imate na raspolaganju”, dodao je Račaj.
Nakon saslušanja od strane tužioca, Milosavljevićev branilac Dejan Vasić zatražio je odlaganje, tvrdeći da nisu bili spremni da saslušaju svedoka Skendera Račaja. Tvrdio je da nisu znali da će svedočiti na ovom ročištu i predložio je odlaganje. Sud je uvažio ovaj zahtev, a sednica je prekinuta. Ostala ročišta u vezi sa ovim slučajem zakazana su za kasniji deo postupka. Ovim krivičnim predmetom predsedava Vesel Ismajli, sa članovima Arbenom Hotijem i Kujtimom Krasnićijem.
Optužnica protiv Gavrila Milosavljevića podignuta je 29. novembra 2023. godine, a prvo ročište održano je 7. decembra 2023. Milosavljević je na prvom ročištu, nakon čitanja optužnice, izjavio da razume optužbe, ali se izjasnio da nije kriv.
Šta stoji u dosijeu tužilaštva?
Kako se navodi u spisu tužilaštva, u periodu od 1998. do 1999. godine, u vreme rata na Kosovu, okrivljeni Gavrilo Milosavljević je po službenoj dužnosti u zatvoru Dubrava i u saizvršilaštvu primenjivao represivne mere ubijanja, premlaćivanja, maltretiranja, mučenja i okrutnih i nehumano postupanje prema albanskim civilnim zatvorenicima.
Prema navodima optužnice, Gavrilo Milosavljević je u saradnji sa jedinicama srpske policije izvršio masovno ubijanje albanskih zatvorenika, pri čemu su na dan incidenta naredili 1.000 zatvorenika da uđu u zatvorsko dvorište, poznato kao „sportski teren“, pod izgovorom da se izvrši prebrojavanje i premeštanje na bezbednije mesto kako bi ih zaštiti od NATO bombardovanja. Nakon postrojavanja zarobljenika, jedinice srpske policije otvorile su vatru iz raznih vrsta oružja, uključujući puške „kalašnjikov”, mitraljeze, minobacače, kao i granatama iza zatvorskog zida. U ovoj operaciji ubijanja, koja je počela 22. maja 1999. i trajala do 24. maja 1999. godine, ubijeno je 109 zarobljenika i 108 ranjeno. Pored toga, u optužnici se navodi da je Milosavljević, zajedno sa drugim srpskim vojnim zvaničnicima, skoro svakodnevno obilazio krila „B“ i „C“ Zatvora Dubrava, surovo i nehumano premlaćivajući, vređajući i fizički i psihički maltretirajući albanske civilne zatvorenike isključivo zbog njihovog etničke pripadnosti.
Za ove radnje okrivljeni Gavrilo Milosavljević tereti se za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Bivšim visokim političkim i vojnim liderima preostale Jugoslavije i Srbije suđeno je, pa čak i osuđeno za masakre, druge ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu. Bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević optužen je za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile srpske i jugoslovenske snage na Kosovu. Milošević je optužen i za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene tokom ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Njegovo suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), sa sedištem u Hagu, nije završeno, pošto je Milošević preminuo 11. marta 2006. godine u ćeliji u pritvoru. Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, oslobođen je optužbi za ratni zločin u vezi sa sukobom na Kosovu. Nikola Šainović, potpredsednik Vlade SR Jugoslavije, osuđen je na 18 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen je na 15 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Nebojša Pavković, bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, osuđen je na 22 godine zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.
Vladimir Lazarević, bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, osuđen je na 14 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Sreten Lukić, bivši načelnik kosovskog Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, osuđen je na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.
Najnovije vesti
