06.12.2024. » 17:31
#13 Miloš Plesković, optužen za ratne zločine, ponovo se izjasnio kao nevin po optužbama
Na suđenju Milošu Pleskoviću, optuženom za ratne zločine u oblasti Prizrena, optuženi se ponovo izjasnio kao nevin na ročištu održanom 1. novembra 2024. godine.
On je optužen za pucanje iz puške kalašnjikov u blizini naselja „Hoča Mahala” 1. septembra 1998. godine, što je rezultiralo smrću troje albanskih civila. Nakon što je tužilac Ilir Morina pročitao optužnicu, Pleskoviću je ponovo postavljeno pitanje o njegovom izjašnjavanju.
„Izjašnjavam se kao nevin,” izjavio je optuženi Miloš Plesković. Sesija je potom nastavljena uvodnim izlaganjem tužioca. Tužilac Morina je naglasio značaj suđenja za pravdu i izjavio da će tokom postupka biti predstavljeni materijalni dokazi i svedoci iz tri kategorije. „Posle 25 godina započinjemo veoma važno suđenje za pravdu uopšte, a posebno za žrtve prisutne ovde. Žrtve će konačno imati priliku da razumeju šta se dogodilo sa njihovim najmilijima,” rekao je tužilac Morina.
On je dalje dodao: „U ovom slučaju izreka ‘svoj svoga izdaje’ savršeno se primenjuje. Optuženi je odrastao u komšiluku žrtava, a svedoci, uključujući gospođu Mihrije, objasniće kako se optuženi kao dete igrao sa njenom decom u njihovom naselju.” Tužilac Morina je naveo da je identifikacija optuženog bila jednostavna za svedoke jer je odrastao sa njima. Predstavnik oštećene strane Mihrije Dačaj, advokat Gent Gjini, takođe je dao uvodno izlaganje, navodeći da će materijalni i posredni dokazi pokazati da je optuženi počinio krivično delo. Zaključio je izražavajući uverenje da će se do kraja dokaznog postupka pokazati da optuženi treba da bude proglašen krivim i kažnjen u skladu sa zakonom.
Branilac Jovana Filipović takođe je iznela uvodno izlaganje, tvrdeći nevinost svog klijenta, Miloša Pleskovića. U svom uvodnom izlaganju, ona je izjavila da je Plesković u to vreme bio tinejdžer i da nije imao formalnu vojnu obuku.
Filipović je dalje izjavila da „Miloš Plesković nikada nije imao problema niti sumnje u vezi sa ovim krivičnim delom. Miloš Plesković je uvek imao svu dokumentaciju Kosova i bio je dostupan organima reda u svakom trenutku, ali nikada nije bio ni pod najmanjom sumnjom u vezi sa ovim krivičnim delom,” navela je Filipović. Tokom sesije, dok je svedok bio izuzet iz sudnice, Filipović je tvrdila da svedok nije trebalo da ostane tokom uvodnih izlaganja i čitanja optužnice. Izjavila je da će njeni prigovori biti podneti u pisanoj formi. Filipović je zatražila da se izjave svedoka date tokom istražne faze proglase neprihvatljivim i da se svedok isključi iz daljeg postupka.
Tužilac Morina se usprotivio ovom zahtevu, tvrdeći da ne postoji pravni osnov ili odredba u Zakoniku o krivičnom postupku koja podržava takav zahtev. On je takođe izjavio da je ročište javno i da se može čak gledati i onlajn. Predstavnik oštećene strane, advokat Gent Gjini, takođe se usprotivio predlogu Filipovićeve u vezi sa svedokom. Predsedavajući sudija, Rahman Beqiri, najavio je da će odluka o predlogu Filipovićeve biti doneta kasnije. Filipović je takođe zatražila podnošenje određenih dokumenata predmeta od strane tužioca, uključujući transkript svedočenja anonimnog svedoka.
Tužilac Morina nije se protivio zahtevu za dokumentima, ali je prigovorio pružanju transkripta, pozivajući se na zaštitnu meru koju je izdao pretpretresni sudija. Sudsko veće je izjavilo da će odluka o ovim pitanjima biti doneta kasnije, dok će se status anonimnog svedoka odlučiti pre njegovog svedočenja. Pored toga, oštećene strane su najavile da će podneti građansku tužbu u ovom slučaju. Tužilac Morina je predložio da se sesija odloži, jer je pripremio samo uvodna izlaganja, a ne saslušanje svedoka.
Predlog su podržale i druge strane u postupku.
Sledeća ročišta u ovom slučaju zakazana su za januar 2025. godine.
Suđenje vodi sudija Rahman Beqiri, sa sudijama Violetom Namani-Hajra i Kujtimom Krasnićijem kao članovima veća. Optuženi Miloš Plesković takođe se izjasnio kao nevin na prvom ročištu 21. juna 2024. godine.
Šta kaže tužilački spis?
Prema tužilačkom spisu, tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine, u Prizrenu, usred nemeđunarodnog sukoba između Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i vojnih i policijskih snaga Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Srbije, optuženi Miloš Plesković je namerno i u saradnji sa drugima teško prekršio međunarodno humanitarno pravo prema civilima počinivši ubistvo. Optužnica navodi da su u relevantnom periodu vojne i policijske snage SRJ i Srbije bile stacionirane na brdima oko Prizrena zbog sukoba u tom području. Dana 1. septembra 1998. godine, u blizini naselja „Hoča Mahala” u Prizrenu, žrtve Rešat Dačaj, Binak Dačaj i Fatmir Bojađiju, zajedno sa oštećenima Fevzije Canom, Xhengerom Canom i Baškimom Kastratijem, otišli su na svoje šumsko zemljište, oko 300 metara od „Hoča Mahale”, da prikupljaju drva za ogrev. Dok su hodali, naišli su na grupu od 7–8 naoružanih srpskih muškaraca u policijskim i vojnim uniformama sa trakama na rukama i glavama, naoružanih automatskim puškama. Prvo su im naredili da stanu, a zatim ih vređali na srpskom jeziku. Prema optužnici, među njima je bio i optuženi. U tom trenutku, Plesković je pucao iz kalašnjikova na grupu. Kada je počela pucnjava, žrtva Binak Dačaj, sada pokojni, gurnuo je Xhengera Canu ispod staze kako bi ga spasio od pogibije, jer je bio najmlađi u grupi.
Prema optužnici, povređeni Xhenger Cana, Fevzije Cana i Baškim Kastrati pobegli su prema svojim kućama, dok su žrtve, sada pokojni Binak i Rešat Dačaj i Fatmir Bojađiju, poginuli na licu mesta od pucnjave. Nakon jedne sedmice, uz dozvolu srpske policije, članovi porodica žrtava otišli su da pokupe tela Binaka, Rešata i Fatmira i videli da su tela žrtava bila oskrnavljena. Tela Rešata i Binaka bila su postavljena jedno na drugo, a jednom od njih je noga bila odsečena od tela. Fatmirova glava bila je odsečena od tela. Prema optužnici, postoji osnovana sumnja da je optuženi, u saizvršilaštvu, počinio krivično delo „Ratni zločin protiv civilnog stanovništva”.
Bivši visoki politički i vojni lideri ostatka Jugoslavije i bivše Srbije suđeni su, pa čak i osuđeni za masakre, druge ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu. Bivši predsednik Jugoslavije, Slobodan Milošević, bio je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile srpske i jugoslovenske snage na Kosovu. Milošević je takođe bio optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Njegovo suđenje pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), sa sedištem u Hagu, nije okončano, jer je Milošević preminuo 11. marta 2006. godine u svojoj ćeliji dok je bio u pritvoru. Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, oslobođen je optužbi za ratne zločine vezane za sukob na Kosovu. Nikola Šainović, zamenik premijera Savezne Republike Jugoslavije, osuđen je na 18 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen je na 15 godina zbog zločina protiv čovečnosti.
Nebojša Pavković, bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, osuđen je na 22 godine zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Vladimir Lazarević, bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, osuđen je na 14 godina zbog zločina protiv čovečnosti. Sreten Lukić, bivši načelnik kosovskog štaba Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, osuđen je na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja.
Najnovije vesti
