08.12.2024. » 20:02
#14 Suđenje Dragiše Milenkovića - Svedok opisuje torture pretrpljene u zatvoru Lipljan
Dragiša Milenković, optužen za ratne zločine na Kosovu, ponovo se pojavio 08.11.2024. godine kao optuženi na sudu u Prištini.
Milenkovića Specijalno tužilaštvo tereti za dela koja se smatraju ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva tokom rata 1999. godine, počinjenih u njegovom službenom svojstvu u zatvorima u Prištini i Lipljanu. Na ročištu održanom 08.11.2024, svedok Bajruš Džemajli dao je svoj iskaz pred sudskim većem.
Svedok je opisao svoja iskustva kao zatvorenik u zatvoru Lipljan. Džemajli je izjavio da je bio pritvoren u zatvoru Lipljan od 24. maja 1999. do 10. juna 1999. Tokom svedočenja, Džemajli je opisao surovo postupanje kojem su on i drugi zatvorenici bili izloženi u zatvoru Lipljan. Rekao je da su po dolasku zatvorenike dočekali čuvari sa brutalnim postupcima. Čuvari su napravili dvostruki red kroz koji su zatvorenici morali proći do zatvora.
„Zatvorenici su morali proći između reda čuvara, i svi bi nas udarali najjače što su mogli. Teško onome ko padne, jer mu niko ne bi pomogao da ustane,“ izjavio je svedok Bajruš Džemajli. Svedok je opisao da se zlostavljanje nastavilo u hodnicima zatvora, gde su policajci primenjivali nasilje i napadali ih gvozdenim šipkama. Svedok je izjavio da je u ćeliji bilo 30 ljudi i da nije bilo zatvorskih pravila. „Nas oko 30 je bilo u ćeliji. Tamo nije bilo zatvorskih pravila; bio si zarobljenik. Postupanje je bilo izuzetno surovo. Na početku smo imali samo dve sunđere za spavanje, a hrana se sastojala od četvrtine hleba,“ rekao je svedok Bajruš Džemajli o svojim iskustvima u zatvoru Lipljan.
„Ustvari, legali smo gladni i budili se gladni... padali smo u nesvest, i kada bismo naglo ustali, osećali smo vrtoglavicu... dozvoljavali su nam da idemo u toalet samo jednom dnevno,“ dodao je svedok Džemajli. Kada ga je tužilac Atdhe Dema upitao da li je video optuženog, Dragišu Milenkovića, u zatvoru Lipljan, svedok je izjavio da nije. „Ne sećam se; možda je mogao biti tamo, ali nisam se fokusirao na to ko je bio prisutan. Čak i da je moj rođeni brat bio tamo, ne bih ga prepoznao jer je situacija bila izuzetno teška,“ rekao je svedok Džemajli. Dalje, svedok je izjavio da mu je jedan od zatvorenika koji je bio sa njim rekao da ga je optuženi Milenković pretukao.
Svedok je izjavio da je kordon bio dugačak oko 30 metara i da je u tom kordunu bilo prisutno preko 50 uniformisanih lica, uglavnom čuvara. Svedok Bajruš Džemajli, koji takođe ima status žrtve, nije podneo nikakve pravne ili finansijske zahteve. Drugi svedoci su trebali da svedoče na ovom ročištu, ali zbog njihovog odsustva, ročište u petak je odloženo. Saslušanja u vezi sa ovim krivičnim predmetom nastavljaju se narednih nedelja.
Sudsko veće u ovom slučaju čine Kujtim Krasnići, predsedavajući, i sudije Rahman Beqiri i Arben Hoti, kao članovi.
Šta kaže tužilački spis?
Milenković je optužen da je tokom poslednjeg rata 1999. godine, u svojstvu službenog lica u zatvoru u Prištini i Lipljanu, izvršio dela koja se smatraju ratnim zločinom protiv civilnog stanovništva.
Kosovska policija ga je uhapsila 21. juna 2023. godine, što je izazvalo proteste u Gračanici. Milenković je 22. juna 2023. priveden pred Sud u Prištini, gde mu je određen istražni pritvor. Milenković se tereti da je zatvorenike, prebačene iz zatvora Dubrava u zatvor u Prištini i Lipljanu, terao da prođu kroz kordon, pri čemu su ih tukli motkama, pesnicama i nogama. Prema dosijeu Tužilaštva, zatvorenici su sistematski bili podvrgavani nehumanom postupanju, uključujući mučenje, maltretiranje, pretnje po život i teške telesne povrede, kao i zdravstvene posledice.
Osim toga, u optužnici se navodi da su zatvorenici bili izloženi i psihičkom nasilju. Milenković je optužen da je ova dela izvršio u saradnji sa još tri službena lica, među kojima su bivši direktor Okružnog zatvora u Prištini Lubomir Cimburović i stražari Predrag Bradić i Milivoje Ilić. Prema tužiocu Atdhe Dema, ove radnje su u suprotnosti sa Međunarodnim Ženevskim konvencijama. Za masakre, druge ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su na Kosovu počinile srpske i jugoslovenske snage tokom rata 1998/1999, suđeno je najvišim političkim i vojnim liderima preostale Jugoslavije i Srbije, a neki su i osuđeni. .
Bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević optužen je za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile srpske i jugoslovenske snage na Kosovu. Milošević je optužen i za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene tokom ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Njegovo suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), sa sedištem u Hagu, nije završeno, pošto je Milošević preminuo 11. marta 2006. godine u ćeliji u pritvoru. Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, oslobođen je optužbi za ratni zločin u vezi sa sukobom na Kosovu. Nikola Šainović, potpredsednik Vlade SR Jugoslavije, osuđen je na 18 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen je na 15 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Nebojša Pavković, bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, osuđen je na 22 godine zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Vladimir Lazarević, bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, osuđen je na 14 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Sreten Lukić, bivši načelnik štaba MUP-a Srbije na Kosovu, osuđen je na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.
Najnovije vesti
