21.12.2024. » 16:29
#18 Suđenje Ekremu Bajroviću, optuženom za ratne zločine nad albanskim civilima u Istoku i okolini, privodi se kraju
Završne reči iznete su pred sudom u Prištini nakon sedmomesečnog suđenja Ekremu Bajroviću, optuženom za ratne zločine na Kosovu u periodu 1998–1999. godine, u Istoku i okolnim selima.
Prema navodima tužilaštva, Bajrović je doprineo sprovođenju represivnih mera poput ubistava, pljački, prebijanja, zlostavljanja, hapšenja, mučenja i nehumanog postupanja prema civilnom stanovništvu.
Tužilaštvo tvrdi da je bio deo policijskih i vojnih snaga koje su 8. maja 1999. godine ubile 15 civila albanske nacionalnosti u selu Starodvorane. U svojoj završnoj reči, tužilac Iljir Morina zatražio je osuđujuću presudu u ime žrtava i pravde, pozivajući sud da uzme u obzir i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. „Neko mora preživeti da ispriča priču. U ime ubijenih žrtava koje ne mogu da govore za sebe i u ime pravde, tražimo da ovaj zločin ne ostane nekažnjen“, rekao je tužilac Morina 17. jula 2024. godine. On je pozvao sud da kao olakšavajuću okolnost uzme u obzir činjenicu da je Bajrović spasao Ahmeta Eljšanija i još nekoliko ljudi. Kao otežavajuće okolnosti, tužilac je istakao stepen krivične odgovornosti, motiv za zločin, nivo rizika i štete nanete zaštićenim osobama, prethodno ponašanje Bajrovića i njegovo ponašanje nakon zločina.
Kroz svoju izjavu, tužilac je poslao poruku i ostalim beguncima.
„Žrtve ovih zločina traže pravdu, a begunci koji se skrivaju primiće poruku da, bez obzira na to da li je prošlo 20, 30 godina ili više, kad god budu pronađeni, suočiće se sa pravdom,“ zaključio je Morina.
Odbrana je zatražila oslobađajuću presudu za Bajrovića, navodeći da, iako ne poriču zločin u Starodvoranu, njihov klijent nije učestvovao u delima koja mu se stavljaju na teret.
„Slažemo se da su nevini ljudi ubijeni, i nemamo problem da to izjavimo pred ovim sudom, medijima i javnošću. Međutim, odbrana u potpunosti negira optužbu da je Ekrem Bajrović učestvovao u zločinima 7. i 8. maja 1999. godine“, izjavio je branilac Ljubomir Pantović u završnim rečima.
Bajrović se takođe obratio sudu, izražavajući „sramotu“ što mora da se brani od optužnice Specijalnog tužilaštva. U svom obraćanju naglasio je da je bio prisutan na kritičan dan i da je spašavao ljude, ali da ne zna ko je počinio zločine. „Duboko se stidim što moram da se branim od ovakve optužbe. Uvek sam pokušavao da živim čiste savesti. Živeo sam mirno sa svojim komšijama Albancima. Istina je da sam bio policajac, ali sam ceo život imao problema sa svojim nadređenima. Pokušavao sam da pomognem ljudima gde god sam mogao. Čak i oni koji su i dalje moji rođaci znali su mene i mog oca, vozača autobusa, a ja sam i na kritičan dan kada su se dogodila nesrećna ubistva, pokušavao da pomognem ljudima. Tog dana su ubijeni nevini civili, ali ja nisam učestvovao u tome. Ne znam ni ko je to učinio“, rekao je Bajrović sudu 17. jula 2024. godine.
Presuda u ovom slučaju zakazana je za 19. jul 2024. godine. Sudskim većem u ovom krivičnom predmetu predsedava Mentor Bajraktari, uz članove Arbena Hotija i Kujtima Krasnićija.
Tokom odbrane 3. jula 2024. godine, Bajrović je odlučio da se brani ćutanjem.
„Konsultovao sam se sa svojim braniocem. Bio sam dva dana ispitivan od strane tužioca, gde sam dao jasne odgovore. Nakon konsultacija sa odbranom, nemam šta dalje da izjavim i braniću se ćutanjem“, rekao je Bajrović pred sudom.
Nakon Bajrovićevog ćutanja, 86-godišnji Daut Eljšani predstavio je sudu tri fotografije svojih sinova, koji su ubijeni u Starodvoranu u maju 1999. godine. Svedočio je da je na dan ubistva njegovih sinova Bajrović bio naoružan i prisutan na mestu događaja.
Jedan od njegovih sinova imao je samo 16 godina. Daut Eljšani je detaljno opisao trenutke kada su mu sinovi odvedeni, nadu da će preživeti, i svoju molbu za pravdu.
„Nisam video ovog čoveka (optuženog) da udara ljude. Druge jesam. Bio je naoružan i štitio ih. On zna ko je koga ubio. Neću napustiti ovu sudnicu dok ne saznam ko je ubio moje sinove. On je jak, a ja sam slab. On može da govori; ja plačem. Zatvorio mi je vrata trnjem. Nije lako imati tri sina ubijena bez razloga. Moj brat četvrti, Naim peti. Imate li dušu? To je greh, greh pred Bogom,“ rekao je svedok Elšani na ročištu 27. juna 2024.
Na suđenju Bajroviću, izvedeni su dokazi Tužilaštva i odbrane, uključujući: tehnički krivični dosije od 27.10.2022, izveštaj sa mesta zločina od 27.10.2022, foto-album od 27.10.2022, informativne izveštaje od 16.01.2023. i 18.05.2023, video-snimak sa mesta zločina [za koji je utvrđeno da je pregledan], informativni izveštaj od 19.10.2022, izveštaj o uviđaju mesta zločina od 27.10.2022, 19 minuta identifikacije osumnjičenog putem fotografija, umrlice žrtava koje ukazuju na vreme i mesto smrti, kao i dokazi odbrane koji su uključivali presudu osnovnog suda pod brojem P.br. 1060 od 22.03.2022, potvrdu o vlasništvu i izjavu Policije iz Vitomirice u kojoj je optuženi označen kao oštećena strana, datiranu na 04.02.2019.
Šta o slučaju Ekreme Bajrovića stoji u optužnici?
Prema optužnici, Bajrović je tokom rata na Kosovu, 1998-1999, u Istoku i okolnim selima, doprineo primeni represivnih mera ubistava, racija, premlaćivanja, maltretiranja, hapšenja, mučenja i nehumanog postupanja prema civilno stanovništvo.
On se tereti da je ova dela izvršio kao pripadnik policije i Vojske Srbije, pojedinačno i u saizvršilaštvu sa drugim licima.
U optužnici se navodi da su u selu Starodvorane 08.05.1999. godine, srpske policijske i vojne snage, u čijem sastavu je bio i Bajrović, zaustavile liniju civilnog stanovništva prema Albaniji, pri čemu su dečaci i muškarci odvojeni od ostatak grupe.
Prvobitno su im oteli novac i druge dragocenosti, a zatim stavili u dvorište nečije kuće gde su bili postrojeni, podignutih ruku i licem okrenutim ka zidu dvorišta, a za to vreme srpske snage su ih fizički napale i tukle ih raznim sredstvima, navodi se u optužnici.
Za to vreme, pripadnici srpske policiji i pripadnici vojnih snaga obraćali su se civilima rečima: „Gde je NATO? i "Gde je OVK?".
U optužnici se navodi da su potom odvedeni u jednu kuću, gde su streljali najmanje 16 albanskih civila. Samo jedan od njih je preživeo, iako ranjen.
U međuvremenu, prema optužnici, optuženi je 07.05.1999. godine učestvovao u hapšenju, otmici i maltretiranju 84 albanska civila, koje su u početku izdvojili iz konvoja i oduzeli im sav novac i dragocenosti.
Ovi ljudi su zatim odvedeni u Đurakovac, u kafić, gde su maltretirani i mučeni na nehuman način, a zatim prebačeni u policijsku stanicu u Đurakovcu.
Kako se navodi u optužnici, maltretiranje je sprovodio optuženi Ekrem Bajrović, Bošnjak po nacionalnosti, koji je kundakom automatske puške jednu osobu udario u desnu stranu ispod rebara.
Kasnije su, prema navodima optužnice, civile nakon smeštaja u policijsku stanicu nečovečno mučili, podvrgavali psihičkom nasilju i pretili smrću. U optužnici se dalje navodi da su pored teških telesnih povreda nanete i traume i zdravstvene posledice.
Prema optužnici, ove radnje su sankcionisane lokalnim zakonima, kao i Međunarodnom Ženevskom konvencijom.
Najnovije vesti
