21.12.2024. » 16:34
#19 U suđenju optuženom za masakr u zatvoru Dubrava, svedok je izjavio: „Čak i danas, kad vidim stražara, moje telo zadrhti.“
„Čak i danas, kad vidim stražara u sudnici, moje telo zadrhti zbog užasa koje smo doživeli tih dana.“
Ovako je svedok koji je preživeo ovaj masakr, Nait Hasani, započeo svoje svedočenje o masakru u zatvoru Dubrava na ročištu održanom 4. novembra 2024. godine, u suđenju protiv Gavrila Milosavljevića, optuženog za masakr nad albanskim zatvorenicima sa Kosova 1999. godine.
Optuženi Gavrilo Milosavljević se tereti da je, kao službeno lice u zatvoru Dubrava, primenjivao represivne mere pojedinačno i kao saučesnik, uključujući ubistva, prebijanja, zlostavljanja, torture i okrutno i nehumano postupanje prema albanskim civilnim zatvorenicima.
Svedok Nait Hasani izjavio je da je između 29. aprila 1999. i 24. maja 1999. bio zatvoren u Paviljonu B zatvora Dubrava. On je svedočio da su 26. aprila 1999. prebačeni iz zatvora Sremska Mitrovica u zatvor u Nišu, gde su trpeli mučenje.
„Dana 26. aprila prebačeni smo iz zatvora Sremska Mitrovica u zatvor u Nišu. Iskusili smo ekstremno mučenje od strane stražara, uključujući elektrošokove, prebijanja drvenim i metalnim palicama, kao i dugim i kratkim pendrekom,“ izjavio je Hasani.
On je dalje svedočio da su tokom transporta do zatvora Dubrava bili izloženi zlostavljanju i mučenju u autobusu.
Između 5. i 10. maja 1999, Hasani je rekao da je odveden u prostoriju gde je bio mučen.
„Između 5. i 10. maja, tačno u tom periodu, petorica stražara su me odvela u prostoriju koju inače koriste psiholozi i pedagozi (iako ih tada nije bilo) i započeli mučenje na sve moguće načine,“ rekao je Hasani.
On je takođe spomenuo da su 15. maja 1999. godine stražari naredili zatvorenicima da pevaju srpske pesme. Kada su to odbili, stražari su ih počeli mučiti.
Hasani je rekao da su 19. maja, oko 13:15 časova, NATO avioni bombardovali Paviljon C.
Dana 21. maja 1999. godine, Hasani je izjavio da su ih stražari pozvali preko megafona da se okupe na sportskom terenu pod izgovorom prozivke.
Kada su prišli području blizu stražarske kućice, na njih je otvorena vatra iz mitraljeza, bombi, bacača raketa i drugih oružja. Svedok je takođe pomenuo stražara po imenu Branko Komadina, koji je bio nadzornik Paviljona B.
Ranije na istom ročištu, 4. novembra 2024. godine, Uk Tači je prvi svedočio pred sudskim većem.
On je izneo svoju verziju događaja u vezi sa ovim incidentima.
Tači je izjavio da je uhapšen 1998. godine i da je bio zatvoren u Prizrenu. Dana 30. aprila 1999. godine, zajedno sa još 80 zatvorenika, prebačen je autobusom u zatvor Dubrava.
Svedočio je da su ih stražari maltretirali čim su stigli u zatvor Dubrava.
„Autobus se zaustavio u spoljašnjem dvorištu kompleksa zatvora Dubrava, koji se koristi za poljoprivredu. Bila su dva autobusa sa niškim registarskim tablicama, iz kojih su izlazili drugi zatvorenici. Prozori su bili otvoreni, i bio je to zastrašujući trenutak videti kako zatvorenici izlaze iz autobusa. Niko od njih nije mogao da izađe iz autobusa na svojim nogama zbog prebijanja od strane stražara. Zlostavljani su odmah na vratima dok su izlazili iz autobusa,“ rekao je Tači.
Tači je spomenuo da je čuo kako nadzornik oslovljava optuženog Gavrila Milosavljevića sa „Garo“.
Na pitanje tužioca Iljira Morine o NATO bombardovanjima, Tači je izjavio da je na dan bombardovanja bio u prostoriji sa drugim zatvorenikom, Š.H., koji mu je rekao da je NATO pogodio zatvor.
On je izjavio da su, kada su pokušali da izađu, kapije bile zaključane, a stražari su pobegli.
„Ustali smo da krenemo ka kapijama, ali su one bile zaključane. Kasnije sam čuo da je stražar po imenu 'Mance' dao dozvolu da se ‘otvore vrata za obične zatvorenike’ jer su stražari pobegli, ostavivši nas zaključane unutra,“ rekao je Tači.
Svedočio je da su nakon otvaranja kapija pomogli drugim zatvorenicima da izađu.
Šesnaest ljudi je povređeno u NATO bombardovanju.
Tači je takođe ispričao događaje od 22. maja 1999. godine, kada su ih pozvali na sportski teren.
„Dana 22. maja, ujutru, stražari su nas pozvali na sportski teren. Izašli smo i formirali četiri reda. Stajao sam pored Ganija Ibalija, učitelja iz Blace, koji je mislio da nas prebacuju na sigurnije mesto. Rekao mi je: ‘Daj mi prazan kofer da stavim svoje stvari.’ Dok smo se bavili koferima, počeli su da pucaju ‘tromblonima’, ‘zoljama’ i iz drugih oružja,“ izjavio je Tači.
Tači je rekao da je tokom pucnjave pao na zemlju dok su drugi padali na njega.
„Kada je počela pucnjava, pao sam na zemlju, a ljudi su padali preko mene,“ dodao je.
Opisao je da je video ljude sa spaljenim telima od „zolje“ i „tromblona“, pri čemu je ukupan broj mrtvih bio 117.
Tokom svog svedočenja, Tači je pomenuo da je objavio dve knjige o događajima u zatvoru Dubrava, prvu 2007. i drugu 2011. godine. Knjiga pod nazivom „Masakr u zatvoru Dubrava (Scenariji masakra)“ predata je sudu i braniocu optuženog, Dejanu Vasiću.
Svedoka je ispitivao isključivo tužilac. Branilac, Dejan Vasić, izjavio je da ne može unakrsno ispitati svedoka bez pristupa prethodnim izjavama datim UNMIK-u i EULEX-u. On je naveo da ove izjave moraju biti dostavljene kako bi se obezbedilo pravično suđenje.
Dalje, Vasić je rekao da bez pristupa ovim prethodnim izjavama ne može efikasno da ispita svedoka Uka Tačija. Sudski panel je doneo odluku da pokuša da pribavi ove izjave, ukoliko su dostupne.
Krivični postupak je odložen zaključenjem sudske sednice.
Ovaj krivični predmet vodi se pred Većem kojem predsedava Vesel Ismajli, a članovi su Arben Hoti i Kujtim Krasnići. Optužnica protiv optuženog Gavrila Milosavljevića podignuta je 29. novembra 2023. godine, dok je prvo ročište održano 7. decembra 2023. godine. Nakon što je Tužilaštvo pročitalo optužnicu, optuženi Milosavljević je izjavio da razume krivično delo za koje je optužen i izjasnio se da nije kriv.
Šta stoji u optužnici?
Prema tužilačkom dosijeu, tokom perioda 1998-1999, u jeku rata na Kosovu, optuženi Gavrilo Milosavljević je, kao službeno lice u zatvoru Dubrava i kao saučesnik, primenjivao represivne mere, uključujući ubistva, prebijanja, zlostavljanja, torture, kao i okrutno i nehumano postupanje prema albanskim civilnim zatvorenicima.
Prema optužnici, Gavrilo Milosavljević je u saradnji sa srpskim policijskim jedinicama izvršio masovno ubistvo albanskih zatvorenika. Na dan incidenta, oko 1.000 zatvorenika izvedeno je u zatvorsko dvorište, poznato kao „sportski teren“, pod izgovorom da će biti izvršena prozivka i da će biti prebačeni na drugo, sigurnije mesto kako bi ih zaštitili od NATO bombardovanja.
Dalje, prema optužnici, odmah nakon što su zatvorenici postrojeni, srpske policijske jedinice su otvorile vatru na njih iz svih vrsta oružja, kao što su „kalašnjikovi“, mitraljezi, minobacači i drugo oružje, a sa druge strane zatvorskog zida su bacane ručne granate. Tokom ove operacije ubistva, koja je trajala od 22. maja 1999. do 24. maja 1999, kao rezultat napada ubijeno je 109 zatvorenika, a 108 zatvorenika je ranjeno.
Takođe, u optužnici se navodi da je Milosavljević, zajedno sa drugim srpskim vojnim zvaničnicima, skoro svakodnevno obilazio Paviljone „B“ i „C“ zatvora Dubrava, okrutno i nehumano tukući, vređajući i fizički i psihički zlostavljajući albanske civilne zatvorenike samo zbog njihove etničke pripadnosti. Optuženi Gavrilo Milosavljević se tereti za saučesništvo u izvršenju ratnih zločina protiv civilnog stanovništva.
Bivši visoki politički i vojni lideri ostatka Jugoslavije i Srbije su suđeni, a neki i osuđeni za masakre, druge ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u periodu 1998/1999.
Bivši predsednik Jugoslavije, Slobodan Milošević, bio je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile srpske i jugoslovenske snage na Kosovu. Milošević je bio optužen i za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Njegovo suđenje pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) u Hagu nije okončano, jer je Milošević preminuo 11. marta 2006. godine u svojoj ćeliji dok je bio u pritvoru.
Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, oslobođen je optužbi za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu. Nikola Šainović, zamenik premijera Savezne Republike Jugoslavije, osuđen je na 18 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen je na 15 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti. Nebojša Pavković, bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, osuđen je na 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Vladimir Lazarević, bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, osuđen je na 14 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti. Sreten Lukić, bivši šef Štaba MUP-a Srbije za Kosovo, osuđen je na 20 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Najnovije vesti
