27.12.2024. » 09:28
#21 Ročište protiv optuženog Gavrila Milosavljevića u suđenju za ratne zločine u Zatvoru Dubrava nije održano danas
Ročište protiv optuženog Gavrila Milosavljevića za ratne zločine nije održano ovog petka, 13. decembra 2024. godine, u Sudu u Prištini.
Saslušanje nije održano nakon što su dva svedoka tužilaštva bila odsutna.
Optuženi Gavrilo Milosavljević je optužen da je, po službenoj dužnosti u Zatvoru Dubrava, pojedinačno iu saizvršilaštvu primenjivao represivne mere, uključujući ubistvo, premlaćivanje, maltretiranje, mučenje i okrutno i nehumano postupanje prema zatvorenicima albanskim civilima.
Predsedavajući sudija Vesel Ismajli rekao je da Sud do danas nema dokaza da su odsutni svedoci uredno pozvani, jer njihove povratnice još nisu stigle u kancelariju sudije, niti ih je primila kurirska služba Suda.
Nadalje, sudija Veseli je naveo da zbog nepostojanja zakonskih uslova današnje ročište (13.12.2024.) ne može biti održano.
Naredno ročište u predmetu zakazano je za januar 2025. godine.
Ovaj krivični predmet vode Vesel Ismajli, predsedavajući, i članovi veća Arben Hoti i Kujtim Krasniki.
Optužnica protiv okrivljenog Gavrila Milosavljevića podignuta je 29.11.2023. godine, dok je prvo ročište održano 07.12.2023.
Nakon čitanja optužnice od strane Tužilaštva, optuženi Milosavlević je izjavio da razume delo za koje je optužen i izjasnio se da nije kriv.
Šta stoji u optužnici?
Kako se navodi u spisu tužilaštva, u periodu od 1998. do 1999. godine, u vreme rata na Kosovu, okrivljeni Gavrilo Milosavljević je po službenoj dužnosti u zatvoru Dubrava i u saizvršilaštvu primenjivao represivne mere ubijanja, premlaćivanja, maltretiranja, mučenja i okrutnih i nehumano postupanje prema albanskim civilnim zatvorenicima.
Prema optužnici, Gavrilo Milosavljević je u saradnji sa jedinicama srpske policije počinio masovno ubistvo albanskih zatvorenika, u kom slučaju su na dan incidenta naredili da se 1.000 zatvorenika izvede u zatvorsko dvorište, poznato kao „ sportski teren“, sa izgovorom da bi izvršili prebrojavanje zatvorenika i poslali ih na drugo, bezbednije mesto da zaštite zatvorenike od NATO bombardovanje.
Nadalje, prema optužnici, odmah nakon postrojavanja zarobljenika, jedinice srpske policije su na njih pucale iz svih vrsta naoružanja, poput „kalašnjikova“, mitraljeza, minobacača i drugog oružja, a iza zatvorskog zida ručnim bombama. .
U ovoj akciji ubistva, koja je počela 22.05.1999.godine i trajala do 24.05.1999.godine, usled ovih napada, ubijeno je 109 zatvorenika, a 108 je ranjeno.
Pored toga, u optužnici se navodi da je Milosavljević, zajedno sa drugim srpskim vojnim zvaničnicima, skoro svakodnevno obilazio krila „B“ i „C“ Zatvora Dubrava, surovo i nehumano premlaćivajući, vređajući i fizički i psihički maltretirajući albanske civilne zatvorenike isključivo zbog njihovog etničke pripadnosti.
Optuženi Gavrilo Milosavljević optužen je za saizvršilaštvo u krivičnom delu ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.
Bivšim visokim političkim i vojnim liderima preostale Jugoslavije i Srbije suđeno je, pa čak i osuđeno za masakre, druge ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u periodu 1998/1999.
Bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević optužen je za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile srpske i jugoslovenske snage na Kosovu. Milošević je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u ratovima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Njegovo suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), sa sedištem u Hagu, nije završeno jer je Milošević umro 11. marta 2006. u svojoj ćeliji dok je bio u pritvoru.
Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, oslobođen je optužbi za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu.
Nikola Šainović, potpredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije osuđen je na 18 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.
Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen je na 15 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti.
Nebojša Pavković, bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, osuđen je na 22 godine zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.
Vladimir Lazarević, bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, osuđen je na 14 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti.
Sreten Lukić, bivši načelnik kosovskog Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, osuđen je na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.
Najnovije vesti
