13.09.2024. » 11:12
#4 Suđenje optuženom za masakr u zatvoru Dubrava, svedok: Zatvorenici su se skrivali u bunarima, a bombe su i tamo bacane
Na suđenju Gavrilu Milosavljeviću, optuženom od strane Tužilaštva za masakr u zatvoru Dubrava, svedočio je prvi svedok.
Milosavljević je optužen da je, u svojstvu službenika u zatvoru Dubrava, samostalno i u saradnji sa drugima primenio represivne mere ubijanja, premlaćivanja, zlostavljanja, mučenja i surovog i nehumanog tretmana albanskih civilnih zatvorenika.
Danas, 11. septembra 2024. godine, svedok Avdi Mehmeti je odgovarajući na pitanja tužilaštva ispričao da je u maju 1999. godine bio zatvoren u zatvoru Dubrava i da je doživeo masakr koji se tamo dogodio.
Govoreći o kritičnom danu, svedok je naveo da su ga neki zatvorski čuvari sa osmatračnice tog dana pozvali da se postroji na sportskom terenu, rekavši da ih žele prebaciti u drugi zatvor, nakon čega je izašao u dvorište.
„Bilo je nekoliko redova, ne znam tačno koliko, ali ja sam bio u poslednjem redu,“ rekao je svedok Avdi Mehmeti.
Nastavljajući svoje svedočenje, otkrio je da su, nakon postrojavanja na sportskom terenu, počele da se bacaju ručne bombe, a napad je došao spolja, van zidova zatvora.
„Oni u prvom redu su najviše stradali,“ rekao je svedok Avdi Mehmeti.
On je naveo da se nakon tog dana nastavila pucnjava i da su, prema njegovim rečima, pucali iz automatskih pušaka i "Zolje (minobacača)."
„Ko su bili ljudi koji su pucali?“ upitao je tužilac Ilir Morina.
„Bili su to zatvorski čuvari, siguran sam,“ odgovorio je svedok Avdi Mehmeti.
„Ne znam koliko ih je ubijeno, ali kao neko ko je to preživeo, žalim što se manipuliše brojem žrtava,“ dodao je svedok Mehmeti tokom današnjeg ročišta.
Dalje je svedočio da su se zatvorenici skrivali u bunarima, a bombe su takođe bacane u bunare. Na kraju svog svedočenja, svedok Avdi Mehmeti je rekao da nije poznavao optuženog Gavrila kao svog čuvara i da je za njega prvi put čuo kada je uhapšen 2022. godine.
Pre današnjeg ročišta, tokom svedočenja prvog svedoka, iznete su uvodne reči, prvo od strane tužioca Morine, a zatim i od strane branioca Dejana Vasića, koji brani optuženog Gavrila Milosavljevića.
Tokom uvodnih reči, tužilac Morina je otkrio da će biti predstavljeni svedoci koji će pojedinačno ispričati svoja lična iskustva sa dana događaja, a planirano je ukupno 21 svedoka. U međuvremenu, branilac Dejan Vasić je tokom svog uvodnog izlaganja naveo da se Gavrilo vratio u opštinu Istok/Istog i da se više od dve decenije borio da povrati stan svoje majke od uzurpatora, dok mu je majka preminula pod nepoznatim okolnostima. On je uhapšen u trenutku kada je konačno dobio vlasništvo nad stanom.
Ovaj slučaj se vodi u Posebnom odeljenju, a sudsko veće čine predsedavajući sudija Vesel Ismajli i dva člana – Arben Hoti i Kujtim Krasnići (Krasniqi).
Naredno ročište u ovom slučaju očekuje se u oktobru.
Optužnica protiv optuženog Gavrila Milosavljevića podignuta je 29. novembra 2023. godine, dok je prvo ročište održano 7. decembra 2023. godine. Tokom prvog ročišta, optuženi Milosavljević je, nakon čitanja optužnice od strane Tužilaštva, izjavio da je razumeo optužbu, ali je negirao krivicu.
Šta kaže dosije Tužilaštva?
Prema dosijeu Tužilaštva, u periodu 1998-1999, tokom rata na Kosovu, optuženi Gavrilo Milosavljević, u svojstvu službenika zatvora Dubrava, samostalno i u saradnji sa drugima primenjivao je represivne mere ubijanja, premlaćivanja, zlostavljanja, mučenja i surovog i nehumanog tretmana albanskih civilnih zatvorenika.
Prema optužnici, Gavrilo Milosavljević je u saradnji sa srpskim policijskim jedinicama sproveo masovno ubijanje albanskih zatvorenika. Na dan incidenta, naložili su 1.000 zatvorenika da se okupe u zatvorskom dvorištu, poznatom kao "sportski teren", pod izgovorom da će ih prebrojati i prebaciti na sigurnije mesto kako bi ih zaštitili od NATO bombardovanja.
Dalje, prema optužnici, odmah nakon što su zatvorenici postrojeni, srpske policijske jedinice su otvorile vatru iz svih vrsta oružja, uključujući „Kalašnjikove“, mitraljeze, minobacače i drugo oružje, dok su bombe bacane iza zatvorskog zida.
Iz ove operacije ubijanja, koja je počela 22. maja 1999. godine i trajala do 24. maja 1999. godine, 109 zatvorenika je ubijeno, a 108 zatvorenika je ranjeno kao rezultat ovih napada.
Takođe, prema optužnici, optuženi Milosavljević je u saradnji sa drugim srpskim vojnim zvaničnicima gotovo svakodnevno odlazio u paviljone "B" i "C" (paviljoni zatvora Dubrava), gde su okrutno i nehumano prebijali albanske civilne zatvorenike, fizički i psihički ih maltretirajući bez ikakvog razloga osim što su bili Albanci.
Za ova dela, optuženi Gavrilo Milosavljević je optužen za izvršenje krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u saradnji sa drugima.
Za masakre i druge ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su tokom rata na Kosovu 1998-1999. godine počinile srpske i jugoslovenske snage, nekoliko bivših visokih političkih i vojnih lidera Jugoslavije i Srbije bilo je suđeno, a neki od njih su osuđeni.
Bivši predsednik Jugoslavije, Slobodan Milošević, bio je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile srpske i jugoslovenske snage na Kosovu. Milošević je takođe bio optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u ratovima u Bosni i Hercegovini, kao i u Hrvatskoj. Njegovo suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu nije okončano, jer je Milošević preminuo 11. marta 2006. godine u zatvorskoj ćeliji.
Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, oslobođen je optužbi za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu.
Nikola Šainović, potpredsednik Savezne Republike Jugoslavije, osuđen je na 18 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja rata.
Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen je na 15 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti.
Nebojša Pavković, bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, osuđen je na 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja rata.
Vladimir Lazarević, bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, osuđen je na 14 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti.
Sreten Lukić, bivši načelnik štaba Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za Kosovo, osuđen je na 20 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja rata.
Cela presuda se može naći na engleskom jeziku putem linka:
https://www.icty.org/x/cases/milutinovic/acjug/en/140123.pdf.
Najnovije vesti
