08.12.2024. » 20:05
Dragiša Milenković, optužen za ratne zločine na Kosovu, ponovo se pojavio 11.11.2024. godine kao optuženi na sudu u Prištini. Milenkovića Specijalno tužilaštvo tereti za dela koja se smatraju ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva tokom rata 1999. godine, počinjenih u njegovom službenom svojstvu u zatvorima Priština i Lipljan. Na današnjem ročištu, Isak Šabani, trenutno poslanik iz redova PDK, dao je svoj iskaz.
Svedok je izjavio da je uhapšen 7. februara 1997. godine u Prištini. Rekao je da je bio otet 5-6 dana od strane Državne bezbednosti i podvrgnut ekstremnom maltretiranju. „Uhvaćen sam 7. februara 1997. godine u Prištini. Bio sam otet otprilike 5-6 dana od strane Državne bezbednosti, gde sam izdržao izuzetno maltretiranje. Pored fizičkog nasilja, doživeo sam i torturu elektro-šokovima. Držali su me nagog 5-6 dana... Gumena palica se slomila o moje telo,“ svedočio je Isak Šabani. Svedok je izjavio da je 24. maja 1999. prebačen u zatvor Lipljan.
„Otprilike 24. maja 1999. vraćeni smo u zatvor Lipljan, i tamo, iskreno, danas me iznenađuje što smo svi mi, svedoci, preživeli pogubljenje i još uvek smo živi, i pitam se... Jednom prilikom, dok smo bili u autobusu na transferu iz Dubrave u Lipljan, čuo sam kako čuvar kaže na srpskom, jer sam razumeo jezik: ‘Ubili smo ih dovoljno’,“ rekao je svedok Isak Šabani. Dalje se prisetio posebno teškog trenutka kada je bio primoran da preda porodičnu fotografiju.
„Najteži trenutak za mene bio je kada su nam naredili da ispraznimo džepove; mislili su da možda imamo novac. Morao sam da predam svoju porodičnu fotografiju,“ rekao je svedok Šabani. Svedok je izjavio da u zatvoru Lipljan nisu imali dovoljno hrane.
„Donosili su šolju koju su zvali supa, ali zapravo nismo videli ništa nalik supi, samo vodu. Petoro nas bi pilo pola šolje. Dali bi nam samo mali komad hleba, i morali smo da ga natapamo u toj vodi da bismo ga pojeli,“ svedočio je Isak Šabani. Svedok Šabani je izjavio da su ostali u zatvoru Lipljan do 10. juna 1999, nakon čega su prebačeni u zatvor Niš, gde su ostali do oslobađanja 2001. godine. Dalje je naveo da su u zatvoru Niš trpeli ekstremnu glad i nedovoljnu hranu. „U zatvoru Niš, glad je bila neverovatna. Najmanje šest meseci nikada nismo osetili sitost od hrane. Moja jedina želja u životu bila je da jednog dana jedem do sitosti,“ izjavio je svedok Isak Šabani.
Svedok je takođe izjavio da se seća optuženog Dragiše Milenkovića. „Rekao sam, lično se sećam ovog Dragiše jasno u zatvoru Priština, njegovog ponašanja. Jednom, mislim, ali ne mogu da tvrdim sa sigurnošću, učestvovao je u mom prebijanju zajedno sa Bradićem,“ izjavio je svedok. Na pitanje tužioca Atdhea Deme da li je video optuženog Dragišu Milenkovića tokom boravka u zatvoru Lipljan, svedok je odgovorio da se ne seća. „Ne, ne sećam se... Bio je to kratak period od 24. maja do 10. juna. Bilo je stotine, čak hiljade zatvorenika, tako da se ne sećam specifičnog kontakta sa njim,“ odgovorio je svedok Šabani.
Pored toga, još jedan svedok, Muja Prekupi, takođe je dao svoj iskaz. Svedok Muja Prekupi izjavio je da je uhapšen 28. januara 1997. godine, a razlog njegovog hapšenja bila je politička aktivnost. Svedok Prekupi izjavio je da su postojali momenti kada su zatvorske vlasti postupale veoma surovo. Svedok je rekao da su ih, kada su prebačeni iz zatvora Dubrava u zatvor Lipljan, čuvari tukli.
Svedok Muja Prekupi izjavio je da poznaje optuženog Dragišu Milenkovića i dodao da ga ovaj nije maltretirao. „Poznajem ga kao radnika u službi za korekciju, čuvara u to vreme. Nemam nikakvih pritužbi; nikada me nije maltretirao niti udario,“ rekao je. „Međutim, Dragiša je bio veoma aktivan kada su dovođeni zatvorenici iz Orahovca,“ dodao je svedok Prekupi. Svedok je naveo da su zatvorski uslovi bili loši i da se čišćenje obavljalo jednom nedeljno.
„Čišćenje se obavljalo jednom nedeljno. Kada su se okolnosti pogoršale napolju, postalo je svake dve nedelje. Bilo je trenutaka kada je hrane bilo dovoljno, ali nam je nisu davali,“ izjavio je svedok Muja Prekupi. U jutarnjoj sesiji trebalo je da bude saslušan još jedan svedok, ali zbog njegovog odsustva, sesija je odložena. Dalja saslušanja vezana za ovaj slučaj nastavljaju se narednih dana. Sudsko veće u ovom slučaju čine Kujtim Krasnići, predsedavajući, i sudije Rahman Beqiri i Arben Hoti.
Šta stoji u optužnici?
Milenković se tereti za ratne zločine protiv civilnog stanovništva tokom poslednjeg rata 1999. godine, u svom zvaničnom svojstvu u zatvorima Priština i Lipljan. Uhapšen je od strane kosovske policije 21. juna 2023. godine, što je izazvalo proteste u Gračanici povodom njegovog hapšenja. Milenković je 22. juna 2023. izveden pred sud u Prištini, gde mu je određen pritvor. Optužen je da je primoravao zatvorenike, prebačene iz zatvora Dubrava u zatvore Priština i Lipljan, da prolaze kroz kordun, tokom čega su ih tukli palicama, pesnicama i nogama.
Prema tužilačkom spisu, zatvorenici su sistematski bili izloženi nehumanom postupanju, uključujući torturu, maltretiranje i pretnje smrću, što je rezultiralo teškim telesnim povredama i zdravstvenim posledicama. Pored toga, zatvorenici su bili izloženi i psihološkom nasilju. Prema tužilaštvu, Milenković je ova dela počinio u saradnji sa još trojicom zvaničnika, uključujući bivšeg direktora Okružnog zatvora u Prištini, Ljubomira Cimburovića, kao i čuvare Predraga Bradića i Milivoja Ilića.
Prema rečima tužioca Atdhea Deme, ova dela su u suprotnosti sa Ženevskom međunarodnom konvencijom. Bivši visoki politički i vojni lideri ostatka Jugoslavije i Srbije suđeni su, pa čak i osuđeni za masakre, druge ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu.
Bivši predsednik Jugoslavije, Slobodan Milošević, bio je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile srpske i jugoslovenske snage na Kosovu. Milošević je takođe bio optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Njegovo suđenje pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), sa sedištem u Hagu, nije okončano, jer je Milošević preminuo 11. marta 2006. godine u svojoj ćeliji dok je bio u pritvoru.
Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, oslobođen je optužbi za ratne zločine vezane za sukob na Kosovu. Nikola Šainović, zamenik premijera Savezne Republike Jugoslavije, osuđen je na 18 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen je na 15 godina zbog zločina protiv čovečnosti.
Nebojša Pavković, bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, osuđen je na 22 godine zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Vladimir Lazarević, bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, osuđen je na 14 godina zbog zločina protiv čovečnosti. Sreten Lukić, bivši načelnik kosovskog štaba Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, osuđen je na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja.
Najnovije vesti