18.07.2024. » 13:00
#2 Bliži se kraj suđenja optuženom za masakr u Istoku i okolnim selima, njegov advokat: Ne poričemo da je zločin počinjen
Suđenje Ekremu Bajroviću, optuženom za masakr u Istoku tokom 1998-1999. godine, koji su počinile srpske snage, bliži se kraju.
Na sednici održanoj 18.07.2024, u suđenju protiv Bajrovića, koji je optužen da je bio deo srpskih snaga koje su počinile ovaj masakr, tužilac Ilir Morina, odbrana optuženog, prisutni povređeni i sam optuženi dali su završne reči.
Iz redova svedoka bili su prisutni Naim Elšani, Beqir Zogaj, Albert Zogaj, Ylber Lipa, Daut Elšani, Riza Mavraj, dok ostali Florim Gaši, Sami Šalaj, Skender Račaj, Ramiz Zeqiraj, Ismet Kika i drugi nisu bili prisutni, ali je sud utvrdio da njihovo odsustvo ne predstavlja razlog za neodržavanje sednice na kojoj će se dati završne reči.
Prema tužilaštvu, Bajrović je bio deo policijskih i vojnih snaga koje su ubile 15 civila u selu Staradran 05/08/1999. Tužilaštvo navodi da je Bajrović doprineo primeni represivnih mera ubistva, pretresa, prebijanja, zlostavljanja, hapšenja, torture i nehumanog postupanja prema albanskom civilnom stanovništvu.
Sudijsko veće postavilo je pitanje da li postoje drugi predlozi za izvođenje bilo kakvih dokaza ili dopunu dokaza koji su ostali neadministrirani.
Ni tužilaštvo ni odbrana nisu imali druge predloge, pa je tužilac počeo sa svojom završnom rečju.
Tužilac je započeo svoju završnu reč rekavši da neko mora da živi da bi ispričao. Zato, u ime ubijenih žrtava koje ne mogu same da govore, i u ime pravde, tražimo da ovaj zločin ne ostane nekažnjen, u zločinu gde je svakih 10 minuta ubijan jedan civil. Tužilac je dodao da uloga Bajrovića nije bila pasivna, već aktivna i da je delovao poput ostalih učesnika, suštinski doprinoseći izvršenju krivičnog dela, ubijajući uglavnom albanske nacionaliste muškarce. Kao član policijskih snaga u Istoku, učestvovao je u ubijanju, mučenju, prebijanju, pljačkanju civilnog stanovništva koje se kretalo u konvoju, koje je u selu Staradaran zaustavljeno od strane snaga kojima je pripadao, pre svega civili, 16 civila albanske nacionalnosti. Dalje u vezi sa prirodom krivičnog dela, tužilac je dodao da je zajednički kriminalni poduhvat oblik krivične odgovornosti u međunarodnom krivičnom pravu, gde se pojedinci mogu smatrati odgovornima za počinjena dela. Predložio je sudu da uzme u obzir sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti tokom razmatranja slučaja i izricanja presude. Kao olakšavajuću okolnost, uzmite u obzir činjenicu da su Ahmet Elšan i nekoliko drugih ljudi spašeni na dan okrutnog ubistva. Dok kao otežavajuću okolnost: stepen krivične odgovornosti, motiv, njegovo ponašanje nakon izvršenja, itd.
Na samom kraju, tužilaštvo je dodalo da žrtve ovih zločina traže pravdu, i da će se poruka poslati ostalim optuženima da čak i posle 20-30 godina, kad god ih pronađete, odgovarate pravdi.
Svedoci i istovremeno žrtve slučaja složili su se sa završnim rečima tužioca i istovremeno zatražili pravnu imovinsku tužbu.
Advokat optuženog u svojoj završnoj reči dodao je da odbrana protiv specijalnog tužilaštva tvrdi da optužnica koja je bila predmet ovog sedmomesečnog suđenja nije zasnovana na pouzdanim dokazima, nije prihvatljiva i stoga smatramo da ne može biti osnova za osudu. On je dodao, između ostalog, da oseća potrebu da ponovi ono što je rekao u ovoj sudnici pre 7 meseci na početnom ročištu, ne poričemo niti minimiziramo ono što se dogodilo 7. i 8. maja 1999. godine, slažemo se da su nevini ljudi ubijeni i nemamo problem da to kažemo u ovom sudu i van ovog suda. Međutim, odbrana kao celina negira optužbu iz optužnice da je Ekrem Bajrović 7. i 8. maja 1999. godine učestvovao u izvršenju krivičnog dela za koje je optužen. Uprkos tome, rekao je da je tokom ovog perioda pokušavao da pomogne svojim sugrađanima, suprotstavljajući se na taj način svojim pretpostavljenima.
Dok je optuženi Ekrem Bajrović u svojoj završnoj reči istakao da se oseća posramljenim što mora da se brani od ovakve optužbe, jer je, prema njegovim rečima, uvek živeo u miru sa svojim albanskim komšijama. Između ostalog, naglasio je: "Istina je da sam bio policajac. Ceo svoj život imao sam problema sa pretpostavljenima. Pokušavao sam da pomažem i olakšam ljudima gde god sam mogao. Oni su i dalje moji susedi, prepoznali su me, mog oca vozača autobusa, čak i na kritični dan kada su se dogodila nesretna ubistva, pokušavao sam da pomognem ljudima, a svedoci optužbe su o tome izjavili, istina je da sam spasao Ahmeta Elšana i mnoge druge. Poznavao sam neke članove porodice Kabaši jer su mi pre rata izgradili krov kuće, kada sam im rekao da prođu, sa njima je prošlo još 100 ljudi. Tog dana ubijeni su nevini civili, ali ja nisam učestvovao u tome. Ne znam ni ko je to uradio. Kada sam pomogao Ahmetu Elšanu i porodici Kabaši, Dezimir Luzić je počeo da viče na mene i poslao me u Gurakoc. Tako da nemam problema sa drugim paravojnim formacijama. Zbog svega navedenog, iako sam bio policajac, nisam želeo da napustim svoju kuću, jer sam mogao da vidim svakog kod kuće na insistiranje moje majke i porodice, krajem juna, 27.06. u popodnevnim satima, otišao sam u Crnu Goru. Dolazio sam u Kosovo svake godine, ponekad i više puta godišnje. Sudio sam se zbog uzurpacije moje zemlje, i još uvek mi sude. Normalno sam se kretao po Peći, Istoku, restoranima i svemu tome do mog hapšenja. Nisam imao nikakvih problema. Na kraju, želim još jednom da ponovim da nisam kriv ni po jednoj tački optužnice. Očekujem da mi donesete oslobađajuću presudu."
.png)
Najnovije vesti
