09.03.2021. » 19:00

OP - ED Borba za pravdu u vreme pandemije

Baš u ovom trenutku kada se sve države sveta bore protiv pandemije virusa korona, a svako od nas pokušava da ostane zdrav, retki su oni koji smatraju da postoji nešto jednako važno kao čovekovo zdravlje. U tom pravcu, postoji izreka da “oni koji ne očekuju pravdu, nemaju ni pravo da budu razočarani”. To nešto jednako važno je pravda!

Kao društvo koje je prihvatilo evropske principe i vrednosti u oblasti vladavine prava i izgradnje pravne države, jednak pristup pravdi i pravo na pravično suđenje se moraju poštovati i u vanrednim situacijama, uključujući pandemije.

U smislu ograničenja prava pojedinaca od strane izvršne vlasti, generalni sekretar Saveta Evrope, Marija Pejčinović Burić, rekla je: “Dok virus tragično oduzima ljudske živote, mi moramo, bez obzira na sve, sprečiti da potpuno uništi naše živote – naše shvatanje ko smo mi, šta vrednujemo i prava koja svakom Evropljaninu pripadaju. Zato je neophodno da koordinišemo odgovore država, da razmenimo uspešna iskustva i pomognemo jedni drugima u borbi za brži oporavak”. Iz tog razloga, sudije, tužioci, advokati, kao i profesori Pravnog fakulteta, imaju obavezu da neprekidno podsećaju sve relevantne institucije da se poštovanje zakona tokom pandemije zahteva kako od strane građana, tako i od predstavnika kompetentnih institucija i nosilaca javnih funkcija.

Kada je u pitanju naša zajednica, pravosudni organi ulažu izuzetne napore da obezbede jednak pristup pravdi pripadnicima svih etničkih grupa, jer sudovi na Kosovu u ovom trenutku funkcionišu samo u postupcima hitne prirode – sudskih pritvora, nasilja u porodici i drugih urgentnih slučajeva u skladu sa zakonom. Sudovi svih instanci na Kosovu su ograničili svoje uobičajene aktivnosti i sa minimalnim operativnim brojem zaposlenih pokušavaju da omoguće pristup pravdi svim građanima, a na osnovu odluke Sudskog saveta Kosova br. 53/20 od 15. marta 2020. godine.

Slično je postupio i Tužilački savet Kosova, kada je doneo odluku o redukovanju svojih aktivnosti i ovlastio glavnog državnog tužioca da odredi dežurne tužioce i administrativno osoblje koji će postupati u hitnim predmetima i biti dostupni 24 časa na dan dežurstva, a u skladu sa zakonskim rokovima.

Ukoliko na to dodamo uobičajeni nedostatak komunikacije između sudova i tuzilaštva, suočavamo se sa ogromnim brojem odloženih ročista, nepovratno izgubljenim vremenom i naknadama štete koju će na kraju platiti niko drugi, nego poreski obveznici.

Iako to građani često ne vide, pravosudni sistem pokušava da očuva integritet i nezavisnost usled brojnih izazova u pogledu poštovanja ljudskih i manjinskih prava tokom vanrednog stanja izazvanog pandemijom i sačuva Ustavom, zakonom i EKLJP garantovana prava svakog pojedinca.

U takvim vremenima se često zaboravi na Ustav i zakone baš onda kada je neophodno njihovo najstrože poštovanje u cilju obezbeđenja jednakosti građana u potrazi za pravdom i pravom na pravično suđenje.

Nije loše podsetiti se, da pravo na pravično suđenje predviđa član 31 Ustava Kosova, kao i pravnicima veoma dobro poznat član 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, a on se odnosi na zaštitu procesnih položaja stranaka, kako u parničnom, tako i u krivičnom postupku.

Član 6 u sebi integriše daleko širi obim prava koji ne može biti ukinut niti ograničen, bez obzira na to da li je vanredno stanje izazvano pandemijom ili nekom prirodnom nepogodom.

Danas kada se sve odlaže, nasuprot garantovanom “pravu na sudjenje u razumnom roku” ne treba tolerisati beskonačnu delaciju rešavanja predmeta već pronaći efektivne mehanizme u okviru sudskih nadležnosti kako bi svaki sudija, tužilac ili pripravnik u pravosudnom sistemu beskompromisno sledio odredbe Ustava, zakonskih rešenja i članova EKLJP jer se nepravda najpre razvija u vanrednim okolnostima za koje i ne znamo kada će prestati.

Autor

Branko Šaponjić

Branko Šaponjić se bavi naučnim radom i trenutno radi na izradi master teze na istorijskopravnoj katedri Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini.

Najnovije vesti