13.12.2024. » 14:10
Dragiša Milenković i njegovo suđenje za ratne zločine: Svedok navodi da su ga optuženi i drugi stražari teško zlostavljali i tukli
Na ročištu održanom 13. novembra 2024. godine u Osnovnom sudu u Prištini, saslušana su dva svedoka u postupku protiv optuženog Dragiše Milenkovića, optuženog za ratne zločine.
Dragiša Milenković je optužen da je počinio dela koja se smatraju ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva tokom poslednjeg rata 1999. godine, u svojstvu službenog lica u zatvorima u Prištini i Lipljanu.
Na ročištu održanom u sredu, 13. novembra 2024. godine, Elmi Džiljani je svedočio, navodeći da je bio zlostavljan i prebijan dok je bio u zatvoru u Prištini.
Svedok Elmi Džiljani je rekao da ga je, kada god je optuženi Dragiša Milenković bio na dužnosti, izvodio iz ćelije i zajedno sa drugim stražarima teško zlostavljao i tukao.
Svedok Džiljani je naveo da su, zbog zlostavljanja koje je pretrpeo, zatvorenici mislili da je mrtav.
„Bio sam osoba za koju su svi zatvorenici mislili da je mrtva jer su me toliko zlostavljali“, rekao je svedok Elmi Džiljani.
Svedok Džiljani je izjavio da mu je optuženi Milenković u zatvoru u Prištini rekao: „Ja sam Dragiša i videćeš ko sam ja.“
Svedok Elmi Džiljani je izjavio da ga je optuženi Milenković zlostavljao u zatvoru u Prištini, ali ne i u zatvoru u Lipljanu.
„Dragiša me nije zlostavljao u Lipljanu, ali u Prištini jeste. U Lipljanu ne mogu da kažem da je išta uradio, ali u Prištini, kunem se 100% da je bio umešan“, rekao je svedok Džiljani.
Svedok Elmi Džiljani je naveo da je uhapšen tokom septembarske ofanzive, ali nije mogao da se seti godine.
Na pitanje optuženog Dragiše Milenkovića zašto ga nije prijavio policiji 25 godina, iako je znao njegovo ime, odgovorio je:
„Nisam mislio na Dragišu jer nisam imao ni gde da ostanem; kuća i sve što sam imao bilo je spaljeno. Došao je trenutak kada su ga uhvatili... došao je trenutak da izjavim šta su mi radili“, odgovorio je svedok Elmi Džiljani.
Ranije tokom ročišta, svedočio je i Ekrem Kastrati, trenutno predsednik opštine Mališevo. Svedok Kastrati je izjavio da je uhapšen 1. februara 1997. godine jer je bio deo operativne strukture Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i da su ga uhapsile srpske snage.
Kastrati je naveo da je malo znao o osoblju zatvora u Prištini i Lipljanu jer nije dugo tamo boravio.
Svedok Kastrati je izjavio da su bili podvrgnuti nasilju dok su išli na sud i vraćali se iz njega.
Dalje je naveo da su u zatvoru u Prištini uglavnom doživljavali psihičko nasilje, uvrede i verbalno zlostavljanje.
„Čuli smo batine u zatvorskim hodnicima, krike zatvorenika... uvrede i verbalno zlostavljanje: ‘Šta hoćete? Šta ste pokušavali da uradite? To je nemoguće, ono što ste hteli da uradite, i na kraju ćete platiti za to; ubićemo vas, itd.’“, rekao je svedok Kastrati.
Svedok Kastrati je naveo da su prilikom prebacivanja u zatvor u Lipljanu prolazili kroz kordon stražara naoružanih gumenim palicama, bejzbol palicama i drugim tvrdim predmetima.
Dodao je da je i u zatvoru u Lipljanu bilo povremenog nasilja. „Tokom boravka u zatvoru u Lipljanu, bilo je i povremenog, sporadičnog nasilja, sve do 10. juna kada smo prebačeni u Niš“, rekao je Ekrem Kastrati.
Svedok Kastrati je izjavio da je ponašanje stražara prema njima bilo neprimereno. „Ponašanje je bilo neprimereno, nehumano i nezakonito. Dok smo išli do toaleta i vraćali se, neko od nas je uvek bio udaren“, rekao je Kastrati.
Na pitanje tužioca Atdhea Deme da li se seća nekoga iz zatvora u Lipljanu ko ga je fizički ili psihički zlostavljao, svedok je rekao da lično nije mogao nikoga da identifikuje.
Dalje, branilac optuženog Milenkovića, advokat Dejan Vasić, predložio je sudskom veću da se obavi medicinski pregled optuženog Dragiše Milenkovića. Prema njegovim rečima, na osnovu medicinskih izveštaja, optuženi Milenković je skoro potpuno slep.
Advokat Vasić je takođe predložio sudskom veću da se razmotri promena mere pritvora nakon medicinskog pregleda, zamenjujući pritvor kućnim pritvorom, tvrdeći da uslovi pritvora pogoršavaju njegovo zdravstveno stanje.
Predlog za promenu mere obezbeđenja podržao je advokat Vasić, navodeći da optuženi Milenković nema razloga da beži u Srbiju jer mu je cela porodica i dom ovde.
Tužilac Atdhe Dema se usprotivio predlogu za zamenu mere obezbeđenja.
Sud je odobrio predlog advokata Vasića za medicinski pregled optuženog Milenkovića, ali je naveo da će odluku o promeni mere obezbeđenja doneti nakon izveštaja o medicinskom pregledu.
Još jedan svedok je trebalo da svedoči na ovom ročištu, ali zbog njegovog odsustva, ročište je odloženo.
Ročišta u ovom krivičnom predmetu zakazana su za januar. Sudsko veće u ovom slučaju čine Kujtim Krasnići, predsedavajući, i sudije Rahman Beqiri i Arben Hoti kao članovi.
Šta navodi tužilački spis?
Milenković je optužen za ratne zločine protiv civilnog stanovništva tokom 1999. godine u zatvorima u Prištini i Lipljanu.
On je uhapšen od strane Kosovske policije 21. juna 2023. godine, a njegovo hapšenje izazvalo je proteste u Gračanici.
Milenković je izveden pred Sud u Prištini 22. juna 2024. godine, kada mu je određen pritvor.
Milenković je optužen da je primoravao zatvorenike prebačene iz zatvora u Dubravi u zatvore u Prištini i Lipljanu da prolaze kroz kordon i da ih je udarao palicama, pesnicama i nogama.
Prema tužilačkom spisu, zatvorenici su sistematski bili podvrgnuti nečovečnom postupanju, uključujući torturu, zlostavljanje, pretnje po život, nanošenje teških telesnih povreda i zdravstvenih posledica.
Pored toga, zatvorenici su, prema tužilačkom spisu, bili izloženi i psihičkom nasilju.
Milenković je optužen da je ova dela počinio u saradnji sa još trojicom zvaničnika, uključujući bivšeg direktora Okružnog zatvora u Prištini, Ljubomira Cimburovića, kao i stražare Predraga Bradića i Milivoja Ilića.
Prema rečima tužioca Atdhea Deme, ove radnje predstavljaju kršenje Ženevske konvencije.
Bivši visoki politički i vojni lideri preostale Jugoslavije i Srbije suđeni su, a neki i osuđeni za masakre, druge ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom perioda 1998/1999.
Bivši predsednik Jugoslavije, Slobodan Milošević, bio je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile srpske i jugoslovenske snage na Kosovu.
Milošević je takođe bio optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u ratovima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Njegovo suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu nije privedeno kraju jer je Milošević preminuo 11. marta 2006. godine u svojoj ćeliji dok je bio u pritvoru.
Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, oslobođen je optužbi za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu. Nikola Šainović, potpredsednik Savezne Republike Jugoslavije, osuđen je na 18 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen je na 15 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti.
Neboјša Pavković, bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, osuđen je na 22 godine zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Vladimir Lazarević, bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, osuđen je na 14 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti.
Sreten Lukić, bivši šef Štaba Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za Kosovo, osuđen je na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja.
Najnovije vesti
