13.12.2024. » 14:50
#17 Dragiša Milenković - suđenje za ratne zločine: Svedok izjavljuje da su ih optuženi i još jedan Albanac zlostavljali na najnehumaniji način
Tri svedoka su danas, 12. novembra 2024. godine, svedočila u Osnovnom sudu u Prištini, na suđenju Dragiši Milenkoviću, optuženom za ratne zločine na Kosovu.
Dragiša Milenković je optužen za dela koja se smatraju ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva tokom poslednjeg rata 1999. godine, u svojstvu službenog lica u zatvorima u Prištini i Lipljanu.
Prvi je svedočio Ramadan Nišori. On je rekao da poznaje optuženog od septembra 1998. godine i izjavio da je bio podvrgnut torturi u zatvoru u Prištini. „Poznajem Dragišu Milenkovića od 28. septembra 1998. godine, dana kada sam uhapšen.“
On je bio stražar. Ova osoba, zajedno sa Albancem po imenu Gani Tara, mučila nas je na najnehumaniji način, tako što su nas prvo izbacili iz autobusa da bi nas sproveli u zatvor, tamo u zatvoru u Prištini.
Čak je i Gani Tara imao francuski ključ; bio je to veliki ključ.
Ova osoba, zajedno sa drugima, mučila nas je, tukla... smeštali su nas u kupatilo, polivali hladnom vodom, a dok smo bili mokri, tukli su nas koliko su mogli,” izjavio je svedok Ramadan Nišori.
Svedok je izjavio da je 100% siguran da je optuženi Milenković počinio ta dela torture.
„Ne 100%, nego 1.000% siguran,” rekao je svedok Ramadan Nišori.
Dalje je svedok rekao da su ih tukli samo zato što su Albanci.
„Samo zato što smo Albanci, po njihovom mišljenju, bili smo teroristi...” rekao je Nišori.
Svedok Nišori je izjavio da ga je u zatvoru u Prištini mučio optuženi Milenković, dok u zatvoru u Lipljanu nije, jer optuženi Milenković nije bio odgovoran za deo u kojem je bio smešten u Lipljanu.
„Video sam ga u Lipljanu, ali me ta osoba nije mučila u Lipljanu,” rekao je Nišori.
Svedok je izjavio da su u zatvoru u Lipljanu ostali do 10. juna 1999. godine, nakon čega su prebačeni u Niš.
Dalje, svedok Ramadan Nišori je rekao da je u medijima i na društvenim mrežama, na Fejsbuku video kada je optuženi Dragisa Milenković uhapšen i komentarisao vest o njegovom hapšenju.
Naveo je da ga je nakon toga kontaktirala Kosovska policija da da izjavu.
Tokom svedočenja gospodina Nišorija, ročište je nakratko bilo zatvoreno za javnost.
Ročište je nastavljeno popodne sa svedočenjem svedoka Džavita Zarića.
On je izjavio da je uhapšen u junu 1998. godine, pod optužbom za terorizam.
Svedok Zarići je izjavio da je ponašanje stražara bilo izuzetno surovo i da tokom tog perioda nisu imali dovoljno hrane.
„Dok sam boravio u zatvoru, teško je to opisati, to je bila noćna mora, i samo oni koji su bili tamo mogu razumeti šta se tamo desilo. Bilo je stalnog nasilja, torture i nedovoljno hrane,” izjavio je svedok Zarići.
Svedok Džavit Zarići rekao je da optuženog Milenkovića nije poznavao lično, ni po imenu ni po izgledu.
Na ročištu u utorak svedočio je i svedok Ilber Topali.
Svedok Topali je izjavio da je uhapšen u junu 1998. godine i optužen za terorizam.
Svedok Topali je naveo da je poslat i u zatvor u Beogradu, gde je doživeo brojna mučenja i zlostavljanja.
Tokom svog iskaza, svedok Ilber Topali rekao je da je optuženog Milenkovića video tri puta. Na pitanje advokata odbrane optuženog, advokata Dejana Vasića, u vezi sa identifikacijom Milenkovića od strane policije, svedok Topali je rekao da ga može identifikovati samo po bočnom profilu, ali ne i direktno licem u lice.
Dodao je da se seća linije vilice optuženog Milenkovića kao karakteristične osobine.
Advokat Dejan Vasić izneo je primedbe sudskom veću tokom svedočenja svedoka Topalija, navodeći da odgovaraju umesto njega.
U vezi sa primedbom advokata, predsedavajući sudija Kujtim Krasnići rekao je da oni samo beleže svedočenje, a ne odgovaraju umesto svedoka.
Zbog isteka radnog vremena, ročište je odloženo.
Šta stoji u optužnici?
Milenković je optužen za dela koja se smatraju ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva tokom poslednjeg rata 1999. godine, u svojstvu službenog lica u zatvorima u Prištini i Lipljanu.
Kosovska policija ga je uhapsila 21. juna 2023. godine, a njegovo hapšenje izazvalo je proteste u Gračanici.
Milenković je izveden pred Sud u Prištini 22. juna 2023. godine i određen mu je pritvor. Milenković je optužen da je primoravao zatvorenike prebačene iz zatvora Dubrava u zatvore u Prištini i Lipljanu da prolaze kroz kordon, pri čemu ih je udarao palicama, šakama i nogama.
Prema tužilačkom spisu, zatvorenici su sistematski bili izloženi nehumanom postupanju, uključujući torturu, zlostavljanje, pretnje po život, nanošenje teških telesnih povreda i zdravstvenih posledica.
Pored toga, zatvorenici su, prema tužilačkom spisu, bili izloženi i psihološkom nasilju.
Milenković je optužen da je ova dela počinio u saradnji sa još trojicom zvaničnika, uključujući bivšeg direktora Okružnog zatvora u Prištini, Ljubomira Cimburovića, i stražare Predraga Bradića i Milivoja Ilića.
Prema rečima tužioca Atdeha Deme, ova dela predstavljaju kršenje Međunarodne Ženevske konvencije.
Bivši visoki politički i vojni lideri preostale Jugoslavije i Srbije suđeni su i čak osuđeni za masakre, druge ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u periodu 1998/1999.
Bivši predsednik Jugoslavije, Slobodan Milošević, bio je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile srpske i jugoslovenske snage na Kosovu.
Milošević je bio optužen i za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u ratovima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Njegovo suđenje pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) u Hagu nije doživelo završetak jer je Milošević preminuo 11. marta 2006. godine u svojoj ćeliji dok je bio u pritvoru.
Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, oslobođen je optužbi za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu. Nikola Šainović, bivši potpredsednik Savezne Republike Jugoslavije, osuđen je na 18 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.
Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen je na 15 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti. Nebojša Pavković, bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, osuđen je na 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.
Vladimir Lazarević, bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, osuđen je na 14 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti.
Sreten Lukić, bivši načelnik kosovskog štaba Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, osuđen je na 20 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.
Najnovije vesti
