25.11.2024. » 12:00
#11 Iskaz svedoka tužilaštva protiv optuženog za masakr u zatvoru Dubrava Gavrila Milosavljevića.
Svedok je dao iskaz na suđenju Gavrilu Milosavljeviću, optuženom za masakr u zatvoru Dubrava. „Mogu reći da nije bilo ni jednog čuvara u zatvoru Dubrava, niti jednog Srbina ili drugog zatvorenika koji nije učestvovao u ovom masakru“, rekao je svjedok Agron Ramadani. Na ročištu od 30. oktobra 2024. godine, Ramadani je svedočio pred pretresnim većem o ovom slučaju, u sudu u Prištini.
Milosavljević je optužen da je u svojstvu službenog lica u zatvoru Dubrava, pojedinačno i u saizvršilaštvu sa drugima, sprovodio represivne mere, uključujući ubistvo, napad, maltretiranje, mučenje i nehumano postupanje, prema zatvorenicima albanske nacionalnosti. Svedok Agron Ramadani je identifikovao Milosavljevića, poznatog pod nadimkom „Gagi“, i rekao da je nakon hapšenja saznao njegovo puno ime. Na pitanje tužioca Kastriota Memaja o događajima u zatvoru Dubrava, Ramadani je izjavio da je uhapšen 11. juna 1998. godine, a prebačen u zatvor Dubrava 29. aprila 1999. godine.
„Po dolasku u zatvor Dubrava, napuštanju autobusa i odlasku u zatvorske ćelije, dočekali su nas stražari koji su odmah počeli teško fizičko zlostavljanje, vređanje i ponižavanje. Kordon stražara se protezao od autobusa do ulaza u zatvor”, rekao je svedok Ramadani. On je dalje naveo da bi maltretiranje počelo noću, posle 22 sata, i dodao da se u njegovoj ćeliji nalazilo šest osoba. „Delio sam sobu sa M. M., SH. Z., G. B., U. H., a drugih imena se ne sećam”, rekao je svedok Ramadani. Svedok je dalje naveo da je 19. aprila u zatvoru Dubrava stražar ušao u prostoriju u kojoj su on i ostali bili i zahtevao da pevaju pesme.
Svedok je dalje naveo da je zdravstveno stanje njega i drugih u zatvoru bilo teško, a ishrana im je bila ograničena. Ramadani je naveo da nisu mogli da spavaju u zatvoru zbog vriske drugih zatvorenika. „Spominjem san, ali tamo niko nikada nije spavao, jer se svake noći čuo vrisak zatvorenika u drugim ćelijama“, naveo je Ramadani. Na pitanje o 22. maju 1999. godine, svedok je rekao da su pozvani da izađu na sportski teren (stadion) radi postrojavanja i prebrojavanja, a zatim je na njih počela vatra.
Svedok je naveo da je ranjen u pucnjavi. „Neki su ubijeni na licu mesta, drugi su ranjeni, uključujući i mene“, rekao je Ramadani. On je naveo da je postrojeno oko 500-600 zatvorenika. „Postrojeno je bilo otprilike 500-600 zatvorenika, jedan za drugim. Kasnije smo saznali, prema navodima, da je oko 130, možda i više, ubijeno, a oko 400, možda i više, ranjeno”, rekao je Ramadani.
Svedok Agron Ramadani je naveo da su 24. maja prebačeni u zatvor u Lipljanu, gde su ostali do 9. ili 10. juna 1999. godine, nakon čega su on i drugi prebačeni u zatvor u Nišu. Tužilac Kastriot Memaj je predložio da se, uz dozvolu suda, svedok okrene i pogleda optuženog da potvrdi da li je osoba po imenu Gagi zaista na optuženičkoj klupi. Na ovo je prigovorio Milosavljevićev branilac Nebojša Vlajić. Sudsko veće je odbilo predlog tužioca Memaja. Fotografije je sudu dostavio i svedok Agron Ramadani, a sudsko veće je najavilo da će odlučiti da li će one biti proglašene prihvatljivim.
Predviđeno je da svedoči i Zećir Lenjani, međutim, tužilac je policiji predložio čitanje njegovog iskaza datog 27. aprila 2022. godine. Branilac je takođe prihvatio predlog tužioca. Sudsko veće usvojilo je predlog tužilaštva. Ovim sudksim postupkom predsedava sudija Vesel Ismajli dok su Arben Hoti i Kujtim Krasniki, članovi sudskog veća. Optužnica protiv okrivljenog Gavrila Milosavlevića podignuta je 29. novembra 2023. godine, a prvo ročište je održano 7. decembra 2023. godine.
Nakon čitanja optužnice od strane Tužilaštva, optuženi Milosavlević je izjavio da razume delo za koje je optužen i izjasnio se da nije kriv.
Šta stoji u spisima tužilaštva?
Kako se navodi u spisu tužilaštva, u periodu 1998-1999, tokom rata na Kosovu, okrivljeni Gavrilo Milosavljević je, po službenoj dužnosti osoblja zatvora Dubrava, pojedinačno i u saizvršilaštvu sa drugima, sprovodio represivne mere uključujući ubistva, premlaćivanje, maltretiranje, mučenja i okrutnog i nehumanog postupanja prema albanskim pritvorenicima. Prema optužnici, Milosavljević je u saizvršilaštvu sa jedinicama srpske policije počinio masovno ubijanje albanskih zatvorenika, pri čemu je na dan incidenta naredio da 1.000 zatvorenika izađe u zatvorsko dvorište, poznato i kao „sportski teren“, pod izgovorom prebrojavanja i premeštanja na bezbednije mesto kako bi ih zaštitili od NATO bombardovanja. Zarobljenici su postrojeni, jedinice srpske policije pucale su na njih iz svih vrsta oružja, uključujući i puške „kalašnjikov“, mitraljeze, minobacače, koristeći i drugo oružje, a sa druge strane zatvorskog zida bacali su ručne bombe. Ova operacija ubijanja koja je počela 22. maja i trajala je do 24. maja 1999. godine, rezultirala je smrću 109 zatvorenika, dok je 108 ranjeno. Prema optužnici, optuženi Milosavljević je, u saizvršilaštvu sa drugim srpskim vojnim funkcionerima, gotovo svakodnevno obilazio krila „B“ i „C“ zatvora Dubrava, i tokom tih poseta je surovo i nečovečno tukao, vređao, fizički i psihički maltretirao albanske pritvorenike bez ikakvog opravdanja, samo na osnovu njihove albanske nacionalnosti. Za ove radnje optuženi Gavrilo Milosavljević tereti se za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Bivši visoki politički i vojni lideri bivše Jugoslavije kao i Srbije suđeni su, a neki čak i osuđeni za masakre, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu. Bivši predsednik Jugoslavije, Slobodan Milošević, optužen je za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile srpske i jugoslovenske snage na Kosovu. Milošević je takođe bio optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Njegovo suđenje pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), sa sedištem u Hagu, nije okončano, jer je Milošević preminuo 11. marta 2006. godine u svojoj ćeliji tokom pritvora.
Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, oslobođen je optužbi za ratne zločine povezane s kosovskim sukobom. Nikola Šainović, potpredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije, osuđen je na 18 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja. Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, osuđen je na 15 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Nebojša Pavković, bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, osuđen je na 22 godine zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Vladimir Lazarević, bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, osuđen je na 14 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Sreten Lukić, bivši načelnik Štaba Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za Kosovo, osuđen je na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja.
Najnovije vesti
