27.03.2025. » 14:38
Kultura kao most pomirenja
U savremenom svetu, gde su nesporazumi često posledica nepoznavanja i nerazumevanja različitih kultura, međukulturna saradnja mladih postaje ključni pokretač pozitivnih promena. Kroz razmenu iskustava, zajednički rad i kulturne aktivnosti poput umetnosti, muzike, filma, festivala i radionica, mladi razvijaju dublju empatiju, brišu predrasude i grade trajne veze zasnovane na poverenju i međusobnom poštovanju.
Jedno od najdragocenijih iskustava koje je oblikovalo moj pogled na svet bila je Erasmus razmena u Litvaniji. Život u studentskom domu sa ljudima iz različitih kulturnih miljea bio je mnogo više od prilike za obrazovanje, postao je škola tolerancije, prilagođavanja i međusobnog razumevanja. Svakodnevna interakcija, deljenje prostora, navika i priča učinili su da razlike koje su nam se na početku činile velikim postanu mostovi koji nas povezuju. Poseban trenutak koji je ostavio snažan utisak na mene bila je večera u domu, kada smo svi pripremali tradicionalna jela iz svojih zemalja. Više od običnog obroka, to je bio čin razmene identiteta, istorije i sećanja. Kroz mirise i ukuse naših domovina, kroz priče koje su pratile svaki recept, učili smo jedni o drugima na najneposredniji način. U tim trenucima shvatila sam koliko su kultura i tradicija ne samo nasleđe koje nosimo sa sobom, već i most koji nam omogućava da pronađemo zajednički jezik, čak i kada ne govorimo istim rečima.
Pored toga, učešće International Weeks programu, gde sam sarađivala sa studentima iz različitih zemalja na zajedničkim projektima, bilo je izuzetno dragoceno iskustvo. Rad u multikulturalnom timu nije bio samo prilika za profesionalni razvoj, već i lekcija o fleksibilnosti, prilagođavanju i poštovanju različitih perspektiva. Shvatila sam da, uprkos tome što dolazimo iz različitih sredina, svi delimo slične težnje, potrebu za prihvatanjem, želju za uspehom i nadu u bolju budućnost.
Slično iskustvo stekla sam i tokom studija na IBCM-u, gde sam radila u dinamičnom akademskom okruženju koje je podsticalo interkulturalni dijalog i razmenu ideja. Interakcija sa kolegama iz različitih društvenih i kulturnih konteksta pomogla mi je da proširim vidike i razumem koliko je raznolikost vredan resurs, a ne prepreka. Posebno mi je značilo to što su profesori dolazili iz albanskih, srpskih i drugih zajednica, što je dodatno obogatilo diskusije i pokazalo kako saradnja može prevazići etničke i nacionalne granice.
Kulturne aktivnosti igraju nezamenjivu ulogu u procesu pomirenja i izgradnje društva utemeljenog na inkluziji i međusobnom uvažavanju. Muzika, kao univerzalni jezik emocija, prevazilazi jezičke barijere i omogućava povezivanje na intuitivnom nivou. Umetnost, kroz slike, skulpture i performanse, prenosi poruke koje reči često ne mogu obuhvatiti. Film otvara prozor u stvarnost drugih naroda, omogućavajući nam da vidimo svet njihovim očima, dok festivali i radionice stvaraju prostor za neposrednu interakciju, gde se kroz zajedničke aktivnosti gradi osećaj pripadnosti i solidarnosti.
Međukulturna saradnja mladih nije samo prilika za profesionalni i akademski razvoj, ona je proces koji menja srž našeg bića. Kroz umetnost, zajedničke projekte i svakodnevnu interakciju, učimo da cenimo razlike ne kao prepreke, već kao izvor bogatstva i inspiracije. Kada se otvorimo za nova iskustva i iskreno se zainteresujemo za priče drugih, shvatamo da granice postoje samo u našim umovima.
U svetu koji je često podeljen nesporazumima i predrasudama, svaka ruka koja se pruži ka drugome, svaki iskren razgovor i svaka kulturna razmena čine razliku. U tim trenucima shvatamo da, bez obzira na poreklo, jezik ili tradiciju, svi delimo iste univerzalne vrednosti, potrebu za ljubavlju, razumevanjem i povezanošću. I upravo u toj spoznaji leži ključ za bolji, pravedniji i harmoničniji svet.
Milica Jovanović, studentkinja
Najnovije vesti
