22.06.2023. » 11:57
OP - ED Očuvanje prirode za bolju budućnost: Uloga ekološke svesti u zaštiti ljudskih prava
Kako ekološka svest utiče na promociju ljudskih prava? Šta nam donosi kontaminacija i iscrpljivanje prirodnih resursa? Nevena Vulović, master inženjer zaštite životne sredine, ističe ključnu ulogu ekološke svesti u ostvarivanju prava na zdrav život. Takođe, upozorava na izazove poput divljih deponija na severu Kosova koji zahtevaju angažovanje svih relevantnih aktera i navodi da je uključivanje građana, edukacija mladih i promocija reciklaže presudni koraci ka očuvanju prirode.
U vremenu tehnoloških inovacija, kada je čoveku dostupno sve što može da zamisli, kako bi iskoristio sve prednosti industrijske revolucije, dolazi do kontaminacije prirode koja ga okružuje i narušavanja prirodne ravnoteže, što ostavlja velike posledice.
Stope korišćenja prirodnih resursa su stratosferske, dok su globalni lanci snabdevanja prožeti eksploatacijom. Gubljenjem prirodnih resursa, zaštita životne sredine postaje fenomen koji traži globalni odgovor. Sa nestašicom prirodnih resursa, dolazi do pojave velikih zagađenja. Čovek je biće satkano od prirode, zdrava zemlja, svež vaduh, i čista voda su neophodni da bi opstao na planeti Zemlji. Zagađenje predstavlja egzistencijalnu pretnju ljudskom zdravlju.
Sve više se priča o ljudskim pravima, a sve manje se teži ka njihovoj realizaciji. Najveće ljudsko pravo, je pravo na zdrav život, samo zdrav čovek je i srećan čovek. Ukoliko potrošimo sve resurse i ostavimo zagađenje iza sebe, nastaće veliki problemi u budućnosti.
Ljudska aktivnost je značajno doprinela degradaciji životne sredine.Kao što Borislav Pekić u svojoj knjizi "Besnilo" kaže:
Iscrpeli smo izvore. Potrošili kredite. Zagadili zemlju. Poremetili ravnotežu. Ponašali smo se prema njoj kao drumski razbojnici u prolazu.
Kako bi problem bio rešen potrebno je podići ekološku svest kod ljudi na viši nivo. Smanjiti zagađenost, da bi se na drugoj strani povećao nivo raspoloživih resursa, pa bi se tako i uspostavila prirodna ravnoteža. Kada se upoznamo sa značenjem ekološkog prava, uviđamo da je moguće rešiti probleme današnjice.
Na severu Kosmeta, postoji veliki broj divljih deponija, iz razloga što ne postoji dobro razvijena infrastruktura za odlaganje i tretman otpada. Nastaju i drugi problemi, kao što je stvaranje smetlišta, to je više zastupljenije u selima gde ne postoji organizovan sistem sakupljanja otpada od strane nadležnih institucija. Uključivanjem građana u procese donošenja odluka o životnoj sredini omogućava veće poštovanje ljudskih prava i bolju zaštitu životne sredine. Kako bi se stanje poboljšalo potrebna je edukacija mladih, kao i uvođenje kaznenih mera. Tolerisanja u pogledu zagađivanja i tolerisanja ugrožavanja prava ljudi ne može biti. Zagađenje predstavlja ne samo lokalnu, nego i planetarnu pretnju, jer posledice zagađenja prelazi sve granice, u više varijanata, neke od njih su putem vetra ili hrane.
Svako od nas može dati doprinos u očuvanje životne sredine. Izbore koje donesemo daće nam mogućnost zdravog života. I time ćemo uskladiti ljudsko pravo sa pravom materije planete Zemlje. Kako se često govori o tome koliko je važno podići ekološku svest kod ljudi, želela sam ovim tekstom tome i doprineti, važno je znati da postoji otpad koji se brže razgrađuje poput organskih materija u hrani koju jedemo, dok je nekim drugim vrstama otpada potrebno duže vreme pa čak i vekovi kako bi se razgradili. To je otpad poput baterija, plastike, stakla i dr. Jedno od rešenja za smanjenje otpada jeste reciklažni centar. Potrebno je da na otpad gledamo kao na resurs ili poluprozivod, koji reciklažom postaje sorovina za nov proizvod. Iz ovoga vidimo da otpad nije samo ekološki problem koji negativno utiče na ekonomski razvoj, već da životna sredina i ekonomski razvoj, mogu zajedno napredovati.
Od nas zavisi budućnost mladih. Zbog našeg lošeg ophođenja prema planeti, veliki broj biljnih i životinjskih vrsta je pred izumiranjem. Ono što čovek osmisli, priroda može da razgradi, ali će te posledice snositi onaj koji je pokušao da bude jači od nje. Baš iz takvih razloga se borimo protiv raznoraznih bolesti i tražimo načine da ih se rešimo. Naš jedini način je da rešenja pronadjemo u prirodi.
Autor ovog eseja je Nevena Vulović, Master inženjer zaštite životne sredine, koja je završila studije na Fakultetu tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici.
Najnovije vesti
