28.09.2021. » 10:52
OP-ED Deca i njihova prava - Miroslav Marković
Deca predstavljaju posebno osetljivu i specifičnu kategoriju, za čiju zašttitu nisu dovoljni, uobičajeni mehanizmi zaštite predviđeni pravom ljudskih prava. Pod pojmom prava deteta smatramo prava koja su po svojoj prirodi ljudska i koja svako dete ima bez obzira u kojoj državi živi, političkom, kulturnom, ekonomskom okruženju, u skladu sa kakvim tradicijama, običajima i verovanjima se razvija.
Deca predstavljaju posebno osetljivu i specifičnu kategoriju, za čiju zašttitu nisu dovoljni, uobičajeni mehanizmi zaštite predviđeni pravom ljudskih prava. Pod pojmom prava deteta smatramo prava koja su po svojoj prirodi ljudska i koja svako dete ima bez obzira u kojoj državi živi, političkom, kulturnom, ekonomskom okruženju, u skladu sa kakvim tradicijama, običajima i verovanjima se razvija.
Prava deteta su danas činjenica, realnost priznata međunarodnim pravom. Konvencija o pravima deteta jedan je od ključnih civilizacijskih dokumenata na kome se temelje mnogi sistemi zaštite dečijih prava. Najvažniji i najautoritativniji dokument u oblasti prava deteta na međunarodnom planu je Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine, koju su do sad ratifikovale 195 država.
Konvencija sadrži katalog prava deteta. Prava deteta su uzajamno povezana i ostvaruju se u svetlu ostvarivanja osnovnih principa Konvencije:
- prava na život, opstanak i razvoj,
- najboljeg interesa deteta,
- prava na participaciju i
- prava na nediskriminaciju.
Konvencija o pravima deteta svojom sveobuhvatnošću, tj. uključivanjem glavnih ekonomskih, socijalnih, kulturnih, političkih i građanskih prava u sklop prava koja se deci garantuju, pruža sliku deteta koja se poklapa sa novim konceptom deteta, odnosno detinjstva. Konvencija se jasno suprotstavlja tradicionalnom shvatanju deteta kao bića u nastajanju, nezrelog, nekompetentnog i nekompletnog budućeg odraslog. Decu treba posmatrati kao aktivne učesnike u konstruisanju i određivanju svog vlastitog društvenog života, života ljudi oko njih i društva u kome žive.
U ophođenju sa decom pokazujemo svoje pravo lice. To važi za odrasle, isto kao i za društva i države. Nema razdoblja u kom deca nisu bila zlostavljana i iskorišćavana. To predstavlja jednu posebno tešku povredu ljudskih prava. Iskustvo pokazuje da su nedužna deca izložena teškim situacijama i sudbinama.
Obaveza je svih država da se deca zaštite od različitih oblika ugrožavanja, s obzirom na činjenicu da su njihove razvojne mogućnosti još uvek u procesu razvoja. Svako dete ima neotuđivo pravo na život, na fiziči, mentalni, duhovni, moralni i socijalni razvoj, pravo na obrazovanje koje će imati za cilj razvoj detetove ličnosti, talenata i mentalnih i fizičkih sposobnosti, a država treba da obezbedi njegov opstanak i razvoj.
Država treba da sasluša i uvaži ono što deca imaju da kažu, da da prostora deci da izraze svoje mišljenje i, uzimajući u obzir njihov uzrast i razvojne mogućnosti, omogući da učestvuju u procesu donošenja odluka o stvarima koje ih se tiču.
Prava deteta važe za svu decu bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Sva prava treba da se daju bez bilo kakve diskriminacije, bez obzira na uzrast deteta i rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje ili neki drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja.
Deca imaju pravo da se slobodno izražavaju o svim pitanjima koja ih se tiču, a njihovim stavovima treba dati odgovarajuću težinu u skladu s njihovim godinama i zrelošću. Države i drugi relevantni akteri treba da obezbede deci informacije o njihovim pravima, uključujući i njihova prava učešća, onako kako ona mogu da ih razumeju i na način koji odgovara njihovoj zrelosti i okolnostima. Deca treba da budu informisana o mehanizmima i uslugama koje pružaju adekvatnu podršku, kao i o procedurama za podnošenje pritužbi i dobijanje pravnih lekova ili pravne zaštite u slučaju kršenja njihovih prava. Takve informacije takođe bi trebalo da budu dostupne njihovim roditeljima ili starateljima kako bi im se omogućilo da podrže decu u ostvarivanju njihovih prava.
Države i drugi relevantni akteri treba da aktivno angažuju decu da sadržajno učestvuju u osmišljavanju, sprovođenju i ocenjivanju zakonodavstva, politike, mehanizama, praksi, tehnologija i resursa čiji su cilj poštovanje, zaštita i ostvarivanje prava deteta.
Svi smo svedoci povređivanja i ugrožavanja prava dece, ali postavlja se pitanje dokle ćemo zatvarati oči i uši, praviti se da ne primećujemo nešto toliko vidljivo svuda oko nas. Time što ugrožavamo prava deteta od njih ne možemo napraviti dobre i poštene ljude,stvaramo loše i nezdravo društvo, i neizvesnu budućnost.
Neko je rekao da nasilje rađa nasilje. Sigurno to ne želimo našoj deci. Treba im stvarati lepši, obojen svet, što u današnje vreme predstavlja težak zadatak. Kako to činiti kada čak i televizijske emisije, a što je još gori slučaj, crtani filmovi, daju primer veoma nasilnog ponašanja, što je takođe na neki način ugrožavanje dečijih prava. Nastavnici u skolama fizički kažnjavaju decu, roditelji takodje to primenjuju kao vaspitnu meru. Ako zaista želimo da zaštitimo decu i njihov fizički i psihološki integritet, ne smemo samo da osudimo ovakvu vrstu ponašanja već moramo i zakonom da zabranimo sve vrste nasilja nad decom. Nažalost, većina slučajeva nasilja nad najmlađima ostaje neotkrivena zbog straha dece da o tome govore.
Osim ovih osnovnih prava, deca imaju još mnogo važnih prava predvidjenih radi zastite njihovog licnog integriteta i radi zastite njihovog najboljeg interesa.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na decu koja pripadaju nacionalnim manjinama. Prosecno dete ove manjine najcesce nema pravo na obrazovanje, nema osnovno vaspitanje, izloženo je strogoj društvenoj diskriminaciji, kao i izolovanju iz većine drustvenih aktivnosti, podvrgavano je teškom i napornom fizičkom radu, što često rezultira nezainteresovanost dece za obrazovanjem.
Jos jedan problem se javlja kada postoje deca koja su različite vere u sredini koja je pretežno jednoobrazno religijski strukturisana. Takva deca su tako djece sto izlozena diskriminaciji, ugrozavanju fizickog integriteta i integriteta ličnosti, vršnjačkom nasilju kao i mnogim drugim…
Zasto se ne postuju konvencijom propisana decija prava? Osnovna ljudska prava? Zašto jednostavno ne poći od pojedinca, od sebe? Tek kada svako bude promenio ophodjenje prema ovoj deci i svoj deci uopsteno, možemo očekivati pozitivne promene! Naravno, država prva treba da reaguje i da odlučno sankcioniše svaki vid ugrožavanja ustavnih prava, pa i prava previđena Konvencijom EU.
Kada budemo shvatili da su nam deca zaista budućnost, možemo stvarati pozitivni koncept življenja! Ulaganje u decu i ulaganje u njihova prava, u njihovo obrazovanje prvenstveno, je ulaganje u sopstvenu buducnost. Treba omogućiti slobodno ravzijanje dece, bez obzira na moguće razlike.
Najnovije vesti
