15.04.2024. » 16:20

OP - ED Графити као израз слободне уметности

Људи су писали по зидовима од памтивека, погледајте само 30000 година старе примере пећинске уметности пронађене у пећини Шаве (Chauvet) на југу Француске или подједнако стару Абориџинску уметност на камену у Ванумура Џорџу (Wunnumurra Gorge). Заједно са овим древним примерима, археолози су пронашли огромнну количину графита старих преко 2000 година свуда по древном граду Помпеју. Већина оног што историчари знају о историји Помпеја данас научено је из натписа пронађених на зидовима.

op-ed-grafiti-kao-izraz-slobodne-umetnosti

Графити су пружили толики увид за археологе у древни живот да археолози имају своју реч за њих, „Графито“ што значи „древни цртеж или натпис изгребан на зиду или другој површини (обично без дозволе и у јавном простору)“.

Док су графити присутни у свим људским културама и кроз историју, графити какве знамо данас настали су касних 60-их година у Њу Јорку. Покрет који је тада био познат као „рајтинг“ (writing). Почело је са клинцима који су исписивали своја имена на зидовима и возовима а претворило се у „игру“ која се вртела око тога ко ће више бити на врху у смислу чије ће име или „таг“ бити више јавно видљив и живописније исписан. Како је „рајтинг“ постајао све више популаран, „рајтери“ су морали да постану креативнији са својим дизајнима да би одскакали од других и били примећени.

Тагови су еволуирали у стилу и премештали су се са уличних зидова на унутрашњност и спољашњост возова. Рајтери су могли да пошаљу своје име у свако предграђе Њу Јорка путем метроа.

Један од најранијих пионира био је „Таки 183“. Таки је била скраћеница од његовог грчког хришћанског имена а 183 је био број улице у којој је живео. Други рани познати рајтери укључују Фејз 2 (Phase 2) i Фјучура 2000 (Futura 2000), неки од првих који су гурали креативност у рајтинг.

Тагови су еволуирали од имена на зидовима до масивних, мултиколор мастер радова са дебелим словима, аутлајновима (outline) и декорацијама који су се називали „писови“ (pieces). Слава је долазила од „гетинг апа“ (getting up) односно што веће присутности на свим јавним површинама са што разноврснијим и комплекснијим писовима.

Пре него су репери заслужили славу бацањем рима на локалним џемовима, рајтери су били познате личности гета и улице.

Покрет писања по возовима и „гетинг ап-а“ наставио је да расте глобално кроз 70-е, 80-е и 90-е. Графити субкултура се проширила на готово све веће градове у западном свету. Један од главних разлога светског прихватања графита јесте књига „Subway art”. Књигу су написала два високо цењена фотографа из Њу Јорка, Хенри Шалфант и Марта Купер. Књига је документовала дугогодишње графите на возовима у Њу Јорку и постала је Библија за све рајтере широм света.

Раних 90-их година, Њу Јорк је патио од озбиљног таласа криминала. Убиства, пљачке, дилови дроге, крађе аутомобила и насиље банди су прогутали град и учинили га непријатним за живот. Градоначелник Рудолф Ђулијани разумео је потребу грађана за јавним редом и миром, па је кренуо у разбијање криминала са обећањем да ће очистити метро од графита. То је сигнализирало крај једне ере, али до тада, графити субкултура се проширила на цео свет и популарна је до данашњих дана као што је увек и била.

Имати добар стил писања (handstyle) је прво достигнуће за цртаче графита. Слова вашег тага показују ваш стил и ко сте ви заправо. Запамтите, тагови су само имена осмишљена да буду исписана брзо и у великим количинама. Модерни тагови су еволуирали у нешто што се зове калиграфити – комбинација тагова и калиграфије.

Данашњи графити писови су права уметничка дела и састоје се од лудих уникатних стилова од абстракције до фотореализма. Упркос широком спектру стилова, принципи једног писа остали су исти до дана данашњег.

Данас цртачи графита користе светлост, перспективу и интензивне реалистичне детаље да створе илузију простора и облика. Иако су традиционални „би-бој“ карактери 80-их и даље популарни, фотореализам је главна промена у дизајнирању карактера у модерном добу.

Данас је тешко направити разлику између традиционалних графита и модерног „стрит арта“. Некада пис може да не поседује слова и да буде само карактер, боје или облици који се сливају у познат призор који изазива емоцију, слично као и са осталом уметности, али рајтери и даље остављају свој таг.

Пре ере интернета, рајтери су размењивали скице и фотографије уличне уметности из свог краја међу собом. Када је 1984 године изашла књига Марте Купер и Хенрија Шалфанта, стрит арт сцена је експлодирала широм света. Данас је са еволуцијом друштвених мрежа Инстаграм постао највећа светска јавна галерија стрит арта и графита, место где уметници могу да се повезују да деле свој рад и да се инспиришу.

Ђорђе Мијаиловић, цртач графита/графитер

Najnovije vesti