24.05.2021. » 10:14
OP ED - Ilda Krama
Od detinjstva, želela sam se baviti muzikom i pevanjem. Nisam odrasla u “muzičkoj porodici“, već u onoj u kojoj je obrazovanje na prvom mestu, a reč pevačica ne dolazi u obzir. Iz tog razloga, nikada nisam bila muzički obrazovana a bavljenje muzikom se svodilo na ono “ispod tuša“ i u sobi. Međutim, porodica nije bila glavni “negativni faktor“, već je postojalo nešto sto me je činilo drugačijom od ostalih. To je bila činjenica da živim u gradu koji puni novinarske članke tekstovima o međuetničkim sukobima i političkoj nestabilnosti, a ja dete etnički mešanog braka, tzv. kolateralna šteta u konfliktu između Srba i Albanaca.
Od detinjstva, želela sam se baviti muzikom i pevanjem. Nisam odrasla u “muzičkoj porodici“, već u onoj u kojoj je obrazovanje na prvom mestu, a reč pevačica ne dolazi u obzir. Iz tog razloga, nikada nisam bila muzički obrazovana a bavljenje muzikom se svodilo na ono “ispod tuša“ i u sobi. Međutim, porodica nije bila glavni “negativni faktor“, već je postojalo nešto sto me je činilo drugačijom od ostalih. To je bila činjenica da živim u gradu koji puni novinarske članke tekstovima o međuetničkim sukobima i političkoj nestabilnosti, a ja dete etnički mešanog braka, tzv. kolateralna šteta u konfliktu između Srba i Albanaca.
Živeti i pohađati školu na bosanskom jeziku u južnom delu Mitrovice, obilaziti porodicu na severu Mitrovice, je u meni kao detetu koje je samo želelo normalan život, izazvalo osećaj konfuzije, anksioznosti, demotivacije i da nikada neću biti prihvaćena. U mojoj glavi su se često postavljala pitanja: Kada bih se bavila pevanjem, na kojem bih jeziku pevala?; Koja bi me strana grada prihvatila?; Zašto jednostavno ne možemo svi zajedno da stvaramo muziku i uživamo u njoj? Ovo poslednje pitanje je delovalo nemoguće vizualizovati i zato sam odlučila da svoj san nastavim u svojoj sobi, sve do jednog dana u avgustu 2016. godine.
Tog leta, pozvana sam da budem deo projekta “Muzičara bez granica”, Mitrovačke Rok škole. Nakon završetka rata na Kosovu, Mitrovačka Rok škola bila je među prvim inicijativama koja je gradila mostove između mladih ljudi sa severne i južne strane podeljenog grada.
Nisam mogla propustiti priliku koja mi se pružila, tako da sam se na kratko prerušila u buntovnicu, usprotivila roditeljima, i otišla u Skoplje, gde je organizovan muzički kamp.
Skoplje je tada bio neutralni teren za nas muzičare, različitih nacionalnosti. Prvi susret mladih muzičara je bio čudan, kao i svaki prvi susret sa novom osobom. Ali, sama pomisao da smo svi tu zbog ljubavi prema muzici, zajedničkog stvaralaštva, želje da srušimo političke barijere, potrebom da se izrazimo, iz probe u probu nas je sve više povezivala. Formirali smo tzv. mix bendove, stvarali muziku, pisali pesme, ali najvažnije, formirali trajna prijateljstva. Za nas je od sada postojao samo muzički identitet, i ni jedan drugi.
Mlade generacije sa jedne i druge strane mosta u Mitrovici uglavnom ne govore jezike “onih drugih” pa je, osim muzike kao univerzalnog jezika, engleski tu bio da pomogne u komunikaciji tokom muzičkog stvaralaštva jer su sve pesme bile autorske i na engleskom jeziku. Vremenom, naučili smo da pričamo i rukama i nogama, i na sve moguće načine.
Na kraju te nedelje u Skoplju, organizovan je koncert, koji je sem nas muzičara, zbližio i publiku sa obe strane reke Ibra, koja je došla da sluša nove bendove Mitrovačke Rok škole. I ako je muzički kamp u Skoplju kasnije organizovan svakog leta, za mene i mnoge druge kolege će upravo ovaj biti nezaboravan, jer je to bio prvi put da smo svi osetili slogu, sreću, prijateljstvo i život kakav smo oduvek želeli da imamo. Svet je bio naš!
Nakon kampa, nastavili smo sa druženjem i probama, i odlučili da taj osećaj iz Skoplja prenesemo svima onima koji nisu bili u prilici da to osete. Organizovali smo svirke u Mitrovici, Prištini, Gračanici a kasnije i u Beču.Novinarski članci tog perioda su sve manje sadržali tekstove o međuetničkim sukobima, a sve više o mladima koji su muzikom uspeli da sruše barijere, povežu Srbe i Albance, i dokažu da muzika, i umetnost generalno, ne poznaje granice, politiku, naciju i veru.
Autor
Ilda Krama
Ilda Krama je pevačica, tekstopisac i aktivista međuetničkih odnosa na Kosovu. Trenutno je apsolvent na Fakultetu tehničkih nauka, odsek Arhitektura.
Najnovije vesti
