05.05.2022. » 12:08
Op-ed - Izazovi mladih u književnosti
Kao i sva deca imao sam svoje želje, ne snove već želje koje su realne i na neki način sam uspeo da deo toga I ostvarim. Svakako nisam ni sanjao da ću jednog dana postati pisac pišući biografske zapise i skice svog lutalačkog života. Trenutak odluke da napustim dom u potrazi za svetlom rosom i “Obećanom zemljom” je u korenu promenio moj život.
Kao i sva deca imao sam svoje želje, ne snove već želje koje su realne i na neki način sam uspeo da deo toga I ostvarim. Svakako nisam ni sanjao da ću jednog dana postati pisac pišući biografske zapise i skice svog lutalačkog života. Trenutak odluke da napustim dom u potrazi za svetlom rosom i “Obećanom zemljom” je u korenu promenio moj život.
U tom okruženju gde mlade osobe na Kosovu ne želi niko da čuje, u trenucima kad je integritet ličnosti ugrožen a dostojanstvo uniženo, kad sam se osetio ugroženim i posramljenim, odlučio sam da se borim. Odlučio sam da potražim bolje uslove za život, da odem iz atmosfere egzistencijonog straha i svakodnevne strepnje u neki drugi svet. Knjiga “Put neznanca u svet” je autobiografsko delo nastalo iz sklopa skica i zapisa filantropske misije protagoniste koji opisuje život jedne mlade osobe na Kosovu koja se odlučuje da potraži svoju egzistenciju na nekom drugom mestu. Put do ostvarenja književnog dela je i veliki izazov posebno za jednog mladog umetnika-amatera. Danas u doba digitalizacije ono što se prevashodno mladim autorima nameće kao prepreka već na samom početku nesumnjivo je otežan pristup publici, promovisanje svojih autorskih dela, probijanje na čitalačkoj sceni i, naravno, preko potrebna finansijska potpora. Nekako je postalo osobeno za autore koji teže sopstvenoj afirmaciji da ono na šta prvo pomisle, neretko i pre nego što se late pisanja, bude način kojim bi njihovi radovi bili objavljeni, odnosno kako pronaći izdavačku kuću koja bi finansirala određeni književni projekat. Problem novca prilikom publikovanja, kasnije i tokom plasiranja autorskog dela kao robe, jeste prisutan, ali ne najvažniji i svakako ne primaran, kako se na prvi pogled čini. Književna scena je otvorena za svakoga ko želi nešto napisati i publikovati na svom jeziku, ali koliko god to lepo izgledalo na prvi pogled u sebi krije nebrojano mnogo nepremostivih prepreka.
Savremeni svet, opterećen nezajažljivom potrebom za slobodom, pružio je pak mogućnost da svako može objaviti šta god poželi bez validne ili najčešće bez ikakve cenzure. Ova nekontrolisana sloboda otvorila je put onima koji su sebe afirmisali na neki sasvim drugi način, Tako je ta otvorenost i sloboda publikovanja izazvala novi problem koji se čini nepremostivim za nekoga ko je tek napisao neki svoj rad i pritom želi da on bude istaknut u javnosti. Publikovanje i isticanje svega što se piše, na književnoj sceni otvorilo je, dakle, nove probleme, odnosno stvorilo potpunu žanrovsku konfuziju koja je striktno praćena sa nedostatkom elementarnog ukusa, često i osnovne kulture. Kada je reč o piscima, koji su se tek latili ovog poziva, pored problema postoje, i određeni izazovi koje je neopohodno prevazići pre bilo kakvog upuštanja u publikovanje i prezentovanje radova. Jedan od osnovnih problema ali i izazova jeste žanrovsko opredeljenje u kome bi pisci početnici prezentovali svoje spisateljske veštine. Pored svih prepreka, ja sam uspeo da pronadjem utemeljenje i posaljem svoj glas sa Kosova, pošaljem signal o dobrosusedskim odnosima i suživotu sa drugima. Zapravo je reč o tome da se mnogi pisci ne usuđuju da pišu svoja dela bazirajući ih na temama koje su „zabranjene“ ili, kako bi se rečnikom recenzenata reklo – „teške“. Istina leži u tome da zapravo nema „teških“ i „lakih“ tema, te da je pisanje jedan od drevnih načina da se ispriča ono što ne sme da se zaboravi.
U bliskoj budućnosti kroz svoje delo u interakciji sa društvenim činiocima u zajednici želim da promovišem medjukulturnu saradnju i kulturoloske različitosti. Time želim da svoj rukopis (roman) priblližim širem društvenom sloju jer je u romanu opisan život svih mladih na Kosovu. Umetnost i lepa reč nema boju, veru ni naciju i ne zna za politiku, to je instrument da iskažemo naše sličnosti i razlike i način da se kroz iste bolje upoznamo i zbližimo.
Najnovije vesti
