08.04.2024. » 10:23
OP - ED Jezik, kultura i identitet na Kosovu
Jezik je osnovni vid komunikacije među ljudima, dakle nešto što je svojstveno samo čoveku. Jezikom izražavamo misli i osećanja. Jezik je jedan od ključnih elemenata identiteta, i kao takvog ga treba čuvati i razvijati. Kroz jezik mi identifikujemo i poistovećujemo sebe u smislu pripadnosti ili različitosti nekoj grupi.
Jezik je osnovni vid komunikacije među ljudima, dakle nešto što je svojstveno samo čoveku. Jezikom izražavamo misli i osećanja. Jezik je jedan od ključnih elemenata identiteta, i kao takvog ga treba čuvati i razvijati. Kroz jezik mi identifikujemo i poistovećujemo sebe u smislu pripadnosti ili različitosti nekoj grupi.
Bugarski je dao primer kako se čovek identifikuje kroz jezik: „Svako od nas bi mogao reći sledeće: činjenica da se služim jednim od postojećih prirodnih jezika svedoči da sam član ljudskog roda; okolnost da je taj jezik, u mom slučaju hrvatski (ili bilo koji drugi) čini me pripadnikom celog jednog raspona društvenih grupa; a specifičnosti moje lične upotrebe toga jezika ponešto govore o mojoj posebnosti, kao čoveka s imenom i prezimenom.“
Međutim, retko ko se zapita šta je jezik zapravo? Koristimo ga svakodnevno i takoreći u svim situacijama. A šta biste radili da nema jezika?
Kada pomenemo komunikaciju moramo imati na umu da uspeh zavisi od sposobnosti govornika da prenese poruku drugoj osobi. U tom kontekstu, često dolazi do nesporazuma ukoliko govornici ne dele istu kulturu, odnosno znanje o svetu, veri, umetnosti, zakonima, običajima i moralu.
Usvajajući jezik svoje zajednice, pojedinac usvaja zajedno s njim i kulturu, odnosno istoriju, običaje, zakone i na način koji karakteriše određenu kulturu oblikuje izražavanje misli, osećanja i ideja. Maternji jezik je prirodan proces koji usvajamo još od najranijeg detinjstva i koji nam se čini potpuno prirodnim.
Međutim, učenje, odnosno usvajanje jezika neke druge zajednice nije nimalo jednostavan posao, jer pored ovladavanja jezikom ono zahteva i spoznavanje kulturnih pojedinosti zajednice. To nas dovodi do prostog zaključka da su jezik i kultura usko povezani, zato što je izražavanje misli i osećanja uslovljeno simboličkim oblicima koji se uče tokom odrastanja, a to dalje znači da kultura zajednice oblikuje čovekov pogled na svet. Ne može biti kulture bez jezičkog izraza, niti jezika bez kulturnog sadržaja, to su dva sistema koja u potpunosti zavise jedan od drugog i međusobno se nadopunjuju. Ukoliko neko želi da proučava kulturu jednog društva, mora da poznaje i da proučava jezik istog, jer se u jeziku ogleda kultura i ona se iskazuje jezikom.
Uopšteno, Balkan je geografski mali prostor na kojem su smeštene tri religije i mnoštvo jezika. Budući da je čovek društveno biće, on živi u zajednici i ima potrebu za komunikacijom i izražavanjem. Na tako malo geografskom prostoru, jezici i narodi su u konstantnoj interakciji jedni s drugima. Na taj način jezici su se mešali, razvijali istorijski i uticali jedni na druge, postajući bogatiji i razvijeniji.
Uporedno postojanje više jezika u jednoj zajednici otvara više mogućnosti za upoznavanje vrednosti na kojima težimo da izgradimo naše društvo. Jezici mogu biti više ili manje ravnopravni, i u tom pogledu mogu biti korisno oruđe, ali i oružje.
Već sam rekla da je osnovna funkcija jezika komunikacija. Što su jezici sličniji, to je komunikacija lakša. U srpskom i albanskom jeziku zapravo postoji bogat fond reči kojima nije potreban prevod. Bogat zajednički fond iz oblasti kulinarstva nasledili smo od turskog jezika, dok je veći deo naučnog, administrativnog i pravnog fonda reči nasleđen od latinskog, francuskog, engleskog i uopšteno evropskih jezika. U projektu NGO CASA, u kojem sam i sama učestvovala, a koji je nazvan „Rečnik reči kojima nije potreban prevod“ pronašli smo i dosta reči slovenskog i ilirskog poreka, a koje su se našle u upotrebi oba jezika. Tako na primeri imamo reči anteri/anterija, gunë/ gunj/, vatër/vatra; magar/magarac .
Suština ovog projekta nije bilo samo puko pronalaženje ovih reči, već i spajanje mladih Albanaca i Srba. Imajući u vidu da su naši narodi geografski, vekovima živeli u susedstvu, na žalost samoizolovanje obe zajednice dovelo je do toga da nimalo nismo uspeli da upoznamo naše kulture, tradicije, a samim tim ni jezike. Dokaz vođenja paralelnih života jesu i današnje mlađe generacije na Kosovu, koje nažalost nemaju nikakvih dodirnih tačaka među sobom, a i ukoliko do nekog kontakta dođe, on se uglavnom dogodi na engleskom jeziku, koji nam je kulturološki mnogo dalji i straniji.
Studenti Balkanologije u Prištini i Albanologije u Beogradu zaista predstavljaju most između dva naroda koja vekovima dele duboko ukorenjene predrasude. Oni su nova generacija koja će kroz upoznavanje suprotne strane, njene tradicije i kulture shvatiti koliko smo bliski i slični i koja će svojim angažovanjem srušiti te predrasude.
Priznanjem i upoznavanjem tuđe, nikako nećemo umanjiti ili manje poštovati svoje vrednosti. Naprotiv, obogatićemo naš duh i um i proširićemo poglede na svet i život. Jer samo živeći zajedno u miru možemo da napredujemo kao pojedinci, kao grupe i kao jedna višejezična i multinacionalna zajednica.
Još jedan cilj projekta je bio da ukažemo upravo na sličnosti između naša dva naroda i da kroz jezičke sličnosti do neke mere olakšamo komunikaciju na dva jezika koji pripadaju dvema različitim jezičkim porodicama u okviru indoevropskih jezika: srpski južnoslovenskoj porodici, dok je albanski jezik posebna grana indoevropskog jezika, pored grčkog i jermenskog. Iako je većim delom fond reči nasleđen iz drugih jezika, zajedničko im je da su se te reči i dan danas održale u upotrebi oba jezika i da su zadržale sličan glasovni i grafički oblik.
Na samom kraju istakla bih nekoliko citata.
U svojoj knjizi Smrt jezika David Crystal navodi argumente koji govore o tome zašto je jezična raznolikost bitna, odnosno zašto bi nam trebalo da nam je stalo do nje. Ukratko, raznolikost je potrebna, baš kao i biološka raznolikost. Jezik je istorijska arhiva u kojoj su pohranjeni svi događaji, svi kontakti s drugim narodima i jezicima. Jezik je način izražavanja identiteta. Jezici pridonose ukupnosti ljudskog znanja. I Crystal zaključuje, svi su jezici jednako vredni i zanimljivi sami po sebi.
I kao što je Nelson Mendela jednom rekao: Ako se čoveku obratiš na jeziku koji razume, reči će dopreti do njegove glave. Ako mu se obratiš na njegovom maternjem jeziku, to će dotaći njegovo srce.
To je ono što na Kosovu treba da imamo na umu. To je poruka narednim mladim naraštajima.
Nora Bezera, lingvista
Najnovije vesti
