03.04.2024. » 08:44
OP - ED Култура читања
Пишем овај текст ћирилицом, јер се она потискује и брани. Не законом, већ популизмом и делима која из популистичких тенденција проистичу. Али, као што су клинасто писмо и хијероглифи преживели стару Месопотамију и Египат, па их и данас, истина само одабрани људи, могу читати, тако ће и ћирилица надживети и Милоша и Курту и Мурту.
Пишем овај текст ћирилицом, јер се она потискује и брани. Не законом, већ популизмом и делима која из популистичких тенденција проистичу. Али, као што су клинасто писмо и хијероглифи преживели стару Месопотамију и Египат, па их и данас, истина само одабрани људи, могу читати, тако ће и ћирилица надживети и Милоша и Курту и Мурту.
Дигресија на самом почетку, са добрим разлогом, пошто одређеним људима ћирилица смета из неког, њима знаног разлога. Али, да се вратимо на тему текста.
Разлика између праисторије и историје направљена је када се појавило прво писмо. Неко, некада давно, схватио је значај писане речи и убележио је на камен, зид пећине, папирус или папир, а она је наредним генерацијама пренела разна знања, оставила догађаје и вештине, записала обреде и традицију. Оно што је записано је и данас живо и није подложно промени, као што је случај преноса информација „с колена на колено“.
Знање и информације су један од предуслова да човечанство напредује. Зато данас, миленијум и по касније, људи жале за спаљивањем Александријске библиотеке и питају се шта је у њој вечно похрањено, а преко 80 година касније, нацистичко бомбардовање Народне библиотеке у Београду представља један од примера уништавања културе једног народа.
Али, читање и култура читања представља и много више од преноса информација. Читање чува традицију поднебља, развија машту, открива друге видике. Деца одрастају уз бајке, епске и лирске песме, а одрасли се хватају у коштац са класичном и забавном литературом, обогаћујући себе делима Андрића, Његоша, Шекспира, Достојевског, сестара Бронте и многих других великана европске и светске књижевности.
Читање добрих књига је налик на разговор са највећим умовима прошлих времена, налик на ходање у њиховим ципелама, схватањем њихових поимања света око себе. Али, такве књиге данас чита мали проценат популације. Читалачка култура је у застоју и пред изазовима, а за то постоји обиље фактора. Брз темпо живота и свеприсутност дигиталних медија два су, према мом мишљењу, главна разлога за то.
У дану који се састоји од само 24 сата људи најчешће жртвују оно што је мање битно од осталог, а то је често слободно време које се проводи уз добро књижевно дело. Оно се, ако и постоји, много више проводи уз друштвене мреже. Мобилни телефони, таблети и рачунари преузимају примат, а гледање филмова, „бинџовање“ серија, слушање подкаста или праћење другог интернет садржаја пружа људима могућност да на бржи и интерактивнији начин дођу до одређених информација или се забаве.
Други разлог, подједнако важан, је неговање културе читања у друштву. Оно у овом моменту, поред свих недаћа са којима се сусреће наше, и генерално модерно друштво, постаје готово невидљиво, а то је зато што се сада гаје неке друге „вредности“. Култ књиге чува се и негује у ужем кругу људи. Иако до њега није тешко доћи, мали број њих се потруди да до тог култа допре. Сваки град има своју библиотеку, многе куће имају своју колекцију књига, културни центри и факултети раде промоцију али ово друштво је, макар тренутно, много више окренуто јефтиној забави ријалити програма. Пред свима нама је јасан одабир – хоћемо ли или нећемо гледати Кардашијане, Парове и хоћемо ли пратити Фарму преко ТВ екрана или читати Орвела и његову Животињску фарму.
Прво је много лакше радити, али штета коју такви програми наносе је велика, јер ријалити личности и гледаоци директно или индиректно, доминирају друштвом. Праћење те врсте програма и недостатак стида међу учесницима, ствара се утисак да може да се уради и нешто нечасно, а да ће то, у времену брзог протока информација, пролетети поред људи. Са друге стране, одређен део људи ради по мантри „паметнији попушта“. И кад паметнији и начитан попусти, онај без срама овладава.
Кад сам био мали, отац ми је говорио: „Учи, читај сине, то је за твоје добро“. И био је у праву. Нисам се од читања физички обогатио, али ако читате књиге, уз забаву можете постићи и много више, а то је „ширина ума“. Плитки и уски умови склони су недостатку схватања нечега или некога другачијег, а несхватање често може водити у мржњу и сукоб. Са друге стране, читалачки ум може да развије нешто што се зове критичко размишљање, да боље резонује и да извуче поуке, које се могу преточити у животну мантру или мудрост. Јер, историја јесте учитељица живота, али перо аутора великих књижевних човеку даје нова сазнања и богатство које му нико не може одузети.
А ако желимо да проширимо култ књига, можемо урадити макар једно – са особом до себе разговарати о ономе што смо прочитали или шта треба прочитати. Па, била та особа читалац или не, можда се за неко књижевно дело заинтересује. Ако годишње прочитамо само једну књигу више, и то је напредак. Свакако, много већи него да нам литература сакупља прашину.
Није случајно великан Доситеј Обрадовић пророчки рекао: „Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце“!
Милош Тимотијевић, Историчар
Najnovije vesti
