27.11.2023. » 12:54
Živimo u dobu gde se digitalizacija neprestano razvija, oblikujući našu svakodnevicu i način kako komuniciramo, radimo i delimo informacije.
Živimo u dobu gde se digitalizacija neprestano razvija, oblikujući našu svakodnevicu i način kako komuniciramo, radimo i delimo informacije.
Dok tehnologija obećava inovacije, povezanost sa prijateljima i lagodniji život, sa sobom donosi i ozbiljna pitanja o privatnosti podataka i bezbednosti na internetu.
Ovi aspekti postaju ključni elementi ljudskih prava u savremenom društvu.
Verovatno vam je u glavi “ja nemam nikakve podatke koji bi nekom mogli biti od koristi”. Tu se varate.
Facebook o svakoj osobi koja je registrovana na ovoj mreži prikuplja i prati oko 52.000 podataka (data points). To uključuje različite vrste podataka o korisničkom ponašanju, preferencijama, interakcijama sa drugim ljudima (da, između ostalog, algoritam prati i vaše poruke, lajkove i komentare).
Prema njihovim informacijama, ove tačke podataka se koriste za personalizaciju korisničkog iskustva, za ciljano oglašavanje, pružanje boljih usluga i sl.
Marketarima je javno dostupno oko 100 tačaka podataka uz pomoć kojih ciljaju korisnike u svojim kampanjama.
Imamo i primer da Google čak i pre same žene zna da je ona u drugom stanju. Na osnovu njenog ponašanja na mreži, proizvodima koje kupuje, ključnim rečima koje pretražuje i sl.
A na koji način Google može kapitalizovati ovu informaciju? Tako što će toj osobi pokazati usko ciljane reklame.
Takođe, postoje i spekulacije da je Tramp 2016. godine dobio izbore tako što je na pravi način iskoristio društvene mreže i tako došao do određenih grupa birača kojima je preneo usko ciljanu poruku.
Iz primera iznad možete videti kompanije koriste (prodaju) naše podatke za različite svrhe. Negde je sitnim slovima navedeno za šta će se naši podaci koristiti, a negde nije.
Transparentnost u vezi sa sakupljanjem i korišćenjem podataka od strane kompanija treba biti presudna, a korisnici trebaju imati kontrolu nad tim kako i koliko njihove informacije postaju deo digitalnog ekosistema.
Dok se suočavamo s pretnjama kao što su sajber napadi, krađa identiteta i onlajn prevara, neophodno je da svako od nas pojedinačno povede računa o svojoj bezbednosti na internetu.
Kompanije imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju sigurnog okruženja za svoje korisnike, ali i korisnici moraju preduzeti aktivne korake u zaštiti svojih ličnih podataka.
Kreiranje svesti o bezbednosti na internetu treba biti prioritet.
Ljudi treba da razumeju važnost korišćenja jakih lozinki, redovnog ažuriranja softvera, bezbednosti mreže na koju se povezuju (Wi-Fi mreže koje su besplatne/slobodne češće budu kompromitovane, a podaci povezanih korisnika ukradeni), kao i da budu oprezni prilikom deljenja osetljivih informacija online.
Sa druge strane, imamo različite slučajeve gde su baze podataka raznih kompanija procurele, a korisnički nalozi prodati. Čak se i baza podataka jedne domaće kompanije pojavila u oglasima na jednom forumu.
Kompanije moraju uložiti u sigurnosne infrastrukture koje štite korisničke podatke od neovlašćenog pristupa i zloupotrebe.
Borba za privatnost podataka ne može biti efikasna bez snažnog fokusa na digitalnu pismenost.
Korisnici trebaju biti edukovani o tome kako funkcioniše digitalni svet, kako se zaštititi od pretnji i koje informacije smemo objavljivati na mrežama.
Digitalna pismenost je neophodna za očuvanje ljudskih prava u eri digitalizacije.
Digitalna pismenost ne obuhvata samo osnovno razumevanje tehnologije već i sposobnost kritičkog razmišljanja o digitalnim izazovima. To uključuje prepoznavanje lažnih vesti, razumevanje rizika online interakcija i sposobnost zaštite ličnih podataka.
Edukacija o digitalnoj pismenosti trebala bi biti deo formalnog obrazovanja, ali i dostupna kroz različite oblike obuka za sve uzraste.
Kazne koje su nametnute kompanijama u poslednjih par godina predstavljaju važan korak ka odgovornijem rukovanju podacima, ali takođe ukazuju na hitnost u usklađivanju zakona sa brzim tehnološkim napretkom.
Stoga je imperativ da zajedno kompanije i pojedinci aktivno doprinose izradi i implementaciji normi koje će štititi privatnost i ljudska prava u digitalnom prostoru.
Digitalizacija ne treba da bude izvor ugrožavanja ljudskih prava, već prilika za izgradnju održivog i etičkog digitalnog društva.
Vladimir Vučković,
Direktor operacija u digitalnoj agenciji W3 Lab
Najnovije vesti