25.10.2021. » 11:13

OP-ED Manjinska prava - Elvis Beriša

Zaštita manjinskih prava je jedna od najosetljivijih tema u demokratskim društvima. I ako se najčešče raspravlja o pravima nacionalnih manjina, ne treba zaboraviti da postoje i mnoge druge manjinske grupe kao što su: jezične, verske, sexualne, rasne, etničke i druge.

Kada govorimo o manjinama, potrebno je naglasiti da ne postoji opšte prihvaćena definicija manjine. Šta više, ne postoji niti jedan medjunarodni instrument (ni racionalni ni univerzalni) koji sadrži definiciju manjine. Takodje, kada se govori o manjinskim pravima, ta prava ne treba shvatiti kao “posebnu’’ vrstu prava jer su ta prava samo sredstva putem kojim manjinske zajednice ostvaruju svoja prava. Patrick Thornberry smatra da, kada se govori o manjinama, jedino postoji mišljenje da nema opšte definicije. Iako ne postoji opšte prihvaćena definicija manjina, izdvojio bih jednu, a to je definicija Francesco Capotorie: “Grupa brojčano manja od ostalog stanovništva države, a čiji članovi imaju etničke, verske ili jezičke karakteristike drugačiji od ostatka stanovništva iskazuju makar i implicitno, osećaj solidarnosti koji je usmeren na očuvanju svoje kulture, jezika, tradicije, vere’’. Jedan od prvih kompletnih sitema zaštite manjinskih prava uveden je nakon Prvog svetskog rata, osnivanjem Lige naroda. Medjutim, takav relativno kompletan sistem zaštite imao je svoje nedostatke. Nije definisao manjinu i nije obuhvatao sve države. Medjutim, iz ovog sistema zaštite proizašlo je nekoliko pozitivnih elemenata: teza je sa verskih prebaceno na etničke i nacionalne manjine, krug prava se prosirio u odnosu na ranije razloge. Jamac izvršenja prava po prvi put postaje medjunarodna zajednica, drzave su morale osigurati punu ravnopravnost i dalji opstanak manjina, i to u vidu Ustavnih normi, a preuzete obaveze su smatrane medjunarodnim (u slucaju sporova, o njima je odlučivao Medjunarodni Sud pravde). Manjine su bile zašticene kao grupa. Nakon Drugog svetskog rata potpuno se menja koncept zaštite ljudskih prava. Kljucni dokument je Povelja UN-a. U ovoj Povelji doslo je do izmene, nije se upotrebila reč „manjina“ a naglasak je stavljen na načelo opšteg poštovanja čoveka i osnovnih slobodnih jednakosti ljudi i nediskriminaciji, verujući da se zastita manjina moze postići doslednim sprovodjenjem tih načela. I ako se pitanje manjina tice celog sveta, u Evropi se to pitanje u najvećoj meri nametnulo u javni prostor i postao veoma važno politčko i zakonodavno pitanje. Evroatlanske organizacije (NATO, EU) su zemljama kandidatkinjama kao uslov postavili obavezu poštovanja manjinskih prava. Kontrola položaja manjina vrši organizacija za evropsku sigurnost i organizaciju (OSCE) i to kroz instituciju visokog poverenika za nacionalne manjine ustanovljeno 1992 god. Neki od ključnih dokumenata evropskog veća koja se odnosi na zaštitu manjinskih prava su: a) Evropska konvencija za zastitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (1950). b)Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima (1992). c) Okvirna konvencija za zastitu nacionalnih manjina (1995). d) Kopenhaski dokument (doneo ga OSCE). Jedan od najznačajnijih dokumenata koji je spomenut je Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina. Ona zabranjuje svaki vid diskriminacije i nasilnu asimilaciju, nalaze unapredjenje uslova potrebnih za odrzavanje i razvijanje kulture pripadnika nacionalnih manjina i ocuvanju neophodnih elemenata njihovog identiteta (vera, vezik, kulturno nasledje). Garantuje upotrebu jezika i pisma, emitovanje radio i TV programa kao i izdavanje manjinskih pisanih medija i podstiče učešće manjina u javnom životu.

Medjutim, pojam „manjina“ na Kosovo ima drugaciju konotaciju od uobicajnog značaja. U mnogim slučajevima pripadnici ovih grupa imaju malo interesa da budu tretirani kao manjina, s obzirom na njihov najznačajnije potrebe, tj. Pravo na slobodu zivota, upotreba maternjeg jezika, negovanje kulture i religije. Ustav Kosova, kao najviši pravni akt, definise Kosovo kao multietnicko drustvo, koji se sastoji od Albanskih i drugih zajednica. Isti član Ustava takodje naglašava principe jednakosti i zaštite prava i učešća svih zajednica i njihovih članova ( Ustav Kosova 2008).

Kada se radi o manjinskim pravima na Kosovu, Kosovo zaostaje za punom integracijom manjina u politički, socijalni i ekonomski zivot zemlje i poštovanje nacionalnog pravnog okvira i medjunarodnih standarda za manjinska prava. Jedan od glavnih argumenata i zaključka dovedenih u vezi prava manjina na Kosovu jeste da su zakoni „savršeni na papiru“ usled nedostatka mehanizama za sprovodjenje koji bi zagarantovao ostarivanje manjinskih prava. Pored Ustava postoje četiri zakona koje se posebno bave zaštitom prava zajednica i njihovih članova na Kosovu; Zakon o upotrebi jezika; Zakon o zaštiti o diskriminaciji; Zakon o lokalnoj samoupravi. Zakon o zaštiti i pravima manjina i njihovih članova na Kosovu predvidja i razvoj javnih programa za zapošljavanje i druge inicijative za prevazilazenje direkne i indirekne diskriminacije protiv osoba koje pripadaju zajednice sa posebnim osvrtom na manjine Roma, Askalija, Egipcana (Zakon nr. 03/L-047 2008). Istrživanje UNDP-a i Svetske banke potvrdjuje da su ove zajednice najiskljucenije grupe u svakom aspektu ljudskog razvoja: osnovna prava, zdravstvena zaštita, obrazovanje, stanovanje, zaposlenost i životni standard. (UNDP, Svetska Banka 2018). Pripadnici ovih zajednica imaju dosta sličnosti u pogledu kulturnih i socio-ekonomskih pitanja. Iz tog razloga, oni se cesto proučavaju odvojeno od drugih zajednica koje zive na Kosovu. Njihova situacija je nepovoljna jer čine najosetljivije i marginalizovanije grupe u društvu. Zapošljavanje i obrazovanje su društvene delatnosti u kojima se ovi pripadnici najčešće suočavaju sa diskriminacijom. Postoji ogromna segretacija dece, narocito u predškolskim ustanovama i osnovnim školama. Jedan od izazova kada je reč o obrazovanju medju ovom nevećinskom manjinom jeste pristup obrazovanju, stopa napuštanje skole (naročito medju devojkama), niski nivo dostignuća, ismejavanje, predrasude i diskriminacija/segregacija, jezičke barijere. Pored ovih problema jos jedan izazov za sve pripadnike nevećinskih zajednica je zapošljavanje. Nedovoljno je zaposlenih na rukovodećim mestima, zdravstvenim ustanovama, formalnom obrazovanju i privatnim preduzecima, i drzavnoj sluzbi na centralnom i opstinskom nivou.

Poštovanje manjinskih prava ima za cilj uspostavljanje društva u kojem ce svako moci slobodno da govori svojim maternjim jezikom, upražnjava religiska uverenja, neguje kulturu, imati zdravstvenu zaštitu i druga međusobno povezana prava bez ikakvih posledica. Stabilnost jednog drustva temelji se na integraciji i poštovanju razlicitosti. Svako od nas zaslužuje jednaka prava, bez obzira gde živimo, da li pripadamo manjinskom ili većinskom stanovništvu, naše pravo mora biti žaštićeno i ne može nam ga niko oduzeti. Ljudska prava su tu da nas žaštite od lica koji mogu da nam umanje to pravo, ona su takodje tu da nam pomognu da živimo u medjusobnom miru i slobodno.

Najnovije vesti