25.09.2023. » 14:54
OP - ED Položaj manjinskih zajednica na Kosovu i njihov pristup ljudskim pravima
Nakon 90tih godina prošlog veka, sukobi i ratovi ostavili su duboke tragove na odnosima manjinskih zajednica na Kosovu. Iako je Kosovo steklo nezavisnost 2008. godine položaj manjinskih zajednica i dalje je izazovan.
Nakon 90tih godina prošlog veka, sukobi i ratovi ostavili su duboke tragove na odnosima manjinskih zajednica na Kosovu. Iako je Kosovo steklo nezavisnost 2008. godine položaj manjinskih zajednica i dalje je izazovan.
Ustav Kosova, kao najviši pravni akt, definiše Kosovo kao multietničko društvo koji se sastoji od Albanskih, Srpskih, Bosnjačkih, Romskih, Goranskih i Turskih zajednica. Postoje još dve grupe, Hrvati i Crnogorci, koje su nakon proglašenja nezavisnosti priznate kao zajednice i stoga nisu uključene u Ustav Kosova. Takodje, ovaj član Ustava naglašava principe jednakosti i zaštite prava i učešća svih zajednica i njihovih članova. (Ustav Kosova 2008).
Kosovski pravni okvir o pravima zajednica je prilično bogat u pogledu širokog spektra zakonodavstva, usvojen nakon proglašenja nezavisnosti (uglavnom zasnovan na Arhtisarijevom planu iz 2007. godine).
Kosovo, kao multietnička teritorija suočava se sa brojnim izazovima u vezi sa položajem manjinskih zajednica i njihovim pristupom ljudskim pravima. Kosovo zaostaje za punom intergracijom manjina u političkim, socijalnim i ekonomski život zemlje i poštovanje nacionalnog pravnog okvira i medjunarodnog standarda za manjinska prava. Pitanje poštovanja ljudskih prava i prava manjina na Kosovu je izuzetno kompleksno i zahteva pažljivo razmatranje iako postoji pravna zaštita ljudskih prava na papiru, često se u praksi ne poštuju i sprovode, a kao razlog se navodi nedostatak političke volje.
Problemi sa kojima se suočavaju manjinske zajednice mogu varirati u zavisnosti od specifičnog konteksta i lokacije. Medjutim, neki zajednički izazovi sa kojima se manjinske zajednice često suočavaju su: marginalizacija, diskriminacija u mnogim aspektima života, uključujući zapošljavanje, pristup obrazovanju i zdravstvenoj žaštiti. Povremeno se javljaju incidenti i sprovodi se nasilje prema manjinama, uključujući napade na imovinu i verske objekte. Manjinske zajednice se suočavaju sa ograničenim pristupom obrazovanju na svom maternjem jeziku. To ograničava njihovu sposobnost da očuvaju svoju kulturu i identitet, te stvara prepreku za kvalitetno obrazovanje. Zajednice na Severu Kosova se suočavaju sa narušavanjem njihovih ljudskih prava. Onemogućeno je ispunjavanje i poštovanje ljudskih prava koja su zagarantovana Ustavom, zakonima na snazi, kao i drugim medjunarodnim aktima koji se primenjuju.
Etničke tenzije i konflikti proizilaze često iz nesporazuma, nepoverenja i antagonizma medju manjisnkim zajednicama. Neophodna je saradnja medju zajednicama kako bi pripadnici tih zajednica aktivno komunicirali, sarađivali i razmenjivali perspektive kroz dijalog kako bi se dostiglo smanjenje tenzija i izgradnja prosperitetnog društva. Takodje, neophodno je da manjinske zajednice više budu uključene u politički proces, u proces donošenja odluka i budu uključene u upravljanju na lokalnom i državnom nivou, na isti način kao i većinske zajednice. To bi osiguralo da se prava manjina poštuju i štite, da se njihov glas čuje. Kroz inkluzivnost, manjinske zajednice postaju aktivni akteri u društvu, što dovodi do stabilnosti i ravnoteže. Stvaranje multietničkog identiteta postiče osećaj pripadnosti i ostvarivanje zajedničkog cilja, gledajući u budućnost umesto fokusa na prošle konflikte. Medjuetnička saradnja i inkluzivan pristup stvaraju osnove za izgradnju društva koje je tolerantno, ravnopravno i sposobno da prevazidje etničke tenzije, promoviše prosperitet i očuva mir. Takvi principi su ključni za postizanje stabilnog i prosperitetnog društva na Kosovu.
Važno je napomenuti da specifični problemi i iskustva svih manjinskih zajednica mogu biti veoma različiti i da zahtevaju prilagodjena rešenja, vreme i podršku.
Ajša Beriša,
Aktivista
Najnovije vesti
