07.07.2023. » 09:01

---

OP - ED Pravo na pretpostavku nevinosti i pravično suđenje: Zaštita osnovnih ljudskih prava u pravosudnom sistemu

---

---

Pravo na pravično suđenje je jedno od osnovnih prava proklamovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Autor Miroslav Marković u svom tekstu naglašava važnost prava na pravično suđenje i ističe princip pretpostavke nevinosti kao univerzalni princip za sve vrste suđenja. Prema tom principu, svaka osoba optužena za krivično delo se smatra nevinom sve dok se ne dokaže njena krivica na osnovu zakona. Poštovanje ovih principa ne samo da je neophodno za pravično suđenje, već i za izgradnju društva koje se temelji na poštovanju osnovnih prava i pravde.

Pravo na pravično suđenje je jedno od osnovnih prava proklamovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, gde u članu 6 jasno stoji da:

 ,,Svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnog optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona… Svako ko je optužen za krivicno delo mora se smatrati nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.”

 Cilj čitavog pravnog sistema je sprovođenje pravne regulative i uspostavljanja zdravog vrednosnog sistema regulisanog zakonima, a sankcija treba biti najadekvatnija, takva da ne vređa ličnost osobe kojoj se sudi i mora biti sprovedena prema svim penološkim standardima, uz prethodnu primenu kriminoloških metoda o rešavanju prirode, uzroka, posledica i prevencije kriminalnog ponašanja.

Kako u krivičnom pravu važi princip ,,Nullum crimen nulla poena sine lege”, u gradjanskom ,,Nemo iudex sine actore”, tako i kao univerzalni princip za sve vrste suđenja važi princip PRETPOSTAVKE NEVINOSTI!

Pretpostavka je da se ovaj princip ubraja u načela ,,favor defensionis” (načela odbrane), ali za razliku od ostalih, ovo pravo se razlikuje od drugih prava okrivljenog, iz razloga što odricanje od ovog prava ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Čak i u slučaju da okrivljeni prizna izvršenje krivičnog dela, pretpostavka nevinosti deluje mimo njegove volje, upravo iz razloga što je sud u obavezi da poštuje pretpostavku nevinosti u toku čitavog postupka, kao i prilikom formulisanja svojih odluka. Pretpostavka nevinosti ima karakter pravne prezumpcije, a one su činjenice koje pravo uzima da postoje, bez potrebe da se to dokazuje, i mogu biti oborive i neoborive. Pretpostavka nevinosti je oboriva, tako da pravo dopušta da se, iako postoji osnov, dokaže suprotno postavljenoj pretpostavci.

Deklaracija o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine je ona u kojoj je pretpostavka nevinosti prvi put predvidjena. Član 11. ove deklaracije kaže:

 ,,Svako ko je optužen za krivicno delo ima pravo da se smatra nevinim dok se zakonom krivica ne dokaže na javnom pretresu na kojem  ima sva jemstva potrebna za svoju odbranu…”

Praksa Evropskog suda za ljudska prava ukazuje na činjenicu da postoje problemi širih razmera. Nepoštovanje principa pretpostavke nevinosti je ozbiljno jer mogu nastati štetne posledice po ostvarenje prava na pravično suđenje. Ostvarenje principa pretpostavke nevinosti ne samo da je neophodan i neizbežan uslov za garantovanje prava na pravično sudjenje, nego je i osnovno sredstvo kojim se postiže poverenje u principe vladavine prava.

Da bi jedno društvo bilo civilizovano društvo, i da bi bilo u skladu sa najrazvijenijim društvima, potrebno je da poštujemo neka osnovna pravila.

Smatram da bi se postovanjem prava na takozvanu “nevinost” učinio znatan korak ka unifikaciji ovog pravila i kod nas. Dakle, potrebno je da ovaj termin ne bude pod znacima navoda i ne bude nešto što samo postoji na papiru. Trebamo dati pojedincu pravo na odbranu i polaziti od pretpostavke da je nevin, kakav god on prestupnik bio i pod kojim god nivoom kriminaliteta ga sumnjičimo i posmatramo. Imajući ovo u vidu, napomenuću i to da, kako sudimo pojedincu može kasnije da izazove i druge posledice. Počevsi od njegovog ponašanja u zatvoru, pa do njegovog puštanja na slobodu i samog uključivanja u socijalni zivot.

Naravno da je prvo što nam padne na pamet da jednom učinjena greška neće nikome da škodi i da nista neće da promeni. Međutim, takvo razmišljanje je pogrešno. Kao jednom civilizovanom društvu, svi treba da nam budu bitni i svačije pravo važno.

 

---

Autor teksta je Miroslav Marković, apsolvent na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.

 

Ova publikacija je nastala u okviru projekta "Poboljšanje kapaciteta Agencije za besplatnu pravnu pomoć na severu Kosova", koji sprovodi NVO ACDC. Projekat je deo programa JUST REACT, koji realizuju Fond za razvoj zajednice (CDF) i Grupa za pravne i političke studije (GLPS), uz finansijsku podršku Evropske komisije.

Ova publikacija je realizovana uz finansijsku podršku Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Najnovije vesti