22.07.2025. » 08:35
Tamo gde se susreću duše stvaralaca
Na mestu gde se dodiruju horizonti, umetnici se sreću, kao plamenovi koji se stapaju ne gaseći jedan drugog, već goreći jače zajedno. Njihove razlike ne stvaraju zidove, već prozore. Kultura tu postaje ogledalo u kom se svet vidi drugačije, prošaran tuđim svetlima, a ipak sopstven.
U tom susretu nastaje pesma boja, tišine, pokreta i praznina. Kultura nije puki okvir u kome umetnost živi, ona je krv koja protiče kroz njene žile, tiha struja stvaranja, čarobno oslikavanje platna, akordi koji oblikuju nevidljive zagrljaje i lebdeći ispisuju stranice fascinantnih događaja. U njenom sazvežđu umetnici pronalaze ne samo inspiraciju, već i zagonetno prepoznavanje jedni drugih kao da svi, svako na svom jeziku, govore iz iste dubine.
Kada umetnici zakorače u prostor kulture, ne ulaze u galeriju, već u zvezdani pejzaž značenja, sećanja i impulsa koji nadilaze vreme. Šapat prošlosti i vrisak budućnosti. Iz nje niču priče od kojih se tka platno sveta. Umetnici iz nje piju ne kao iz bunara, već kao iz reke koja nikada ne staje.
U tom smislu, izložbe, radionice, umetničke rezidencije i festivali nisu samo mesta okupljanja, oni su raskršća duhovnih puteva, mesta tihe čarolije gde se različiti senzibiliteti pretapaju u nove, slojevite izraze. Kultura ne nameće oblik , ona nudi tlo. Na tom tlu umetnici zajedno sade ono što će sutra postati pejzaž jedne epohe.
U doba pikselizovanih dodira, umetnici se ne kreću po mapama, već kroz mreže svetlosti. Njihove ideje lete brže od pisma, dublje od reči, i kroz digitalne pejzaže stvaraju prostore u kojima se ne pita „Odakle si?“, već „Šta osećaš?“. Kultura tu više nije geografska odrednica, već ritam srca koji odzvanja u duhovnim kontekstima.
Svaka kultura ima svoje simbole, mitove i estetske norme koje umetnici koriste kao inspiraciju.
Raznolikost kulture, sa svim tim slojevima značenja, stvara beskrajni prostor stvaranja kao tihi hodač po ivici značenja. Prostor u kom umetnici mogu zajedno da sanjaju i stvaraju. Gde sloboda stvaranja prevazilazi identitet. Ta sloboda ne znači odsustvo korena, već njihovo isprepletanje.
Kultura nije granica, već horizont.
I dok svet crta granice umetnici ih brišu bojom. Kultura ih ne pita ko su, već koga mogu dotaknuti svojom umetnošću.
O autorki
Jelena Milićević je rođena u Kosovskoj Mitrovici. Osnovnu školu pohađala je u Zvečanu, a gimnaziju u Kosovskoj Mitrovici. Aktivistkinja je u nevladinom sektoru, govori italijanski i engleski jezik. Osnovne i master studije je završila u klasi profesora Žarka Vučkovića na Odseku likovnih umetnosti, studijskog programa Slikarstvo na Fakultetu umetnosti, Univerziteta u Prištini - Zvečan - Kosovska Mitrovica. Učestvovala je na studentskim godišnjim izložbama Fakulteta umetnosti, Univerziteta u Prištini - Zvečan - Kosovska Mitrovica.
Najnovije vesti
