30.09.2021. » 08:23

---

OP-ED Zaštita prava na imovinu na Kosovu – sporo i nedostižno - Milan Smikić

---

---

Iako koncept ljudskih prava, tačnije prava na zaštitu imovine danas predstavlja civilizacijsku tekovinu, njegovo poštovanje je suočeno sa brojnim izazovima u postkonfliktnim područjima posebno opterećenim nedostatkom političke podrške za rešavanjem imovinskopravnih sporova. Većina institucionalnih mehanizama na Kosovu zaduženih za poštovanje ljudskih prava i sloboda su značajno narušeni i za vreme pandemije te nažalost nisu pokazali svoju postojanost i otpornost.

Iako koncept ljudskih prava, tačnije prava na zaštitu imovine danas predstavlja civilizacijsku tekovinu, njegovo poštovanje je suočeno sa brojnim izazovima u postkonfliktnim područjima posebno opterećenim nedostatkom političke podrške za rešavanjem imovinskopravnih sporova. Većina institucionalnih mehanizama na Kosovu zaduženih za poštovanje ljudskih prava i sloboda su značajno narušeni i za vreme pandemije te nažalost nisu pokazali svoju postojanost i otpornost.

Član 17 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine garantuje da svako lice ima pravo na imovinu bilo samo ili zajedno sa drugim licem i ne može biti arbitrarno lišeno svoje imovine.

Evropska konvencija o ljudskim pravima (ECHR) u Protokolu 1, članu 1 definiše da „svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod slučajevima predvidjenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.“

Iste garancije u pogledu imovine pružaju Ustav Kosova u članu 46 st. 1 kao i Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima u članu 2.[1]

U pravnoj teoriji postoji mišljenje da je pravo na imovinu jedno od često osporavanih kako u pogledu nomotehničke formulacije tako i u njegovoj interpretaciji.

Na nedavnoj konferenciji OCD posvećenoj temi imovinskopravnih sporova na Kosovu i Metohiji jedan od učesnika, inače advokat, istakao je podatak da postoji negde oko 70.000 predmeta u kojima manjinsko srpsko stanovništvo pokušava da ostvari zaštitu svoje imovine nailazeći na mnogobrojne sistemske prepreke pred kosovskim sudovima.

Profesor Čelić koji već decenijama prati imovinske sporove na Kosovu navodi da su sudovi koji su postupali u sporovima za zaštitu imovinedok je UNMIK nadzirao njihov rad (do 2008. godine) omogućavao veći stepen pravne sigurnosti i izvesnosti kada su u pitanju manjinske zajednice.

U postupku za zaštitu imovine, stranke i njihovi punomoćnici se suočavaju i sa jezičkim barijerama kako u toku postupka tako i prilikom prijema podnesaka koji često nisu prevedeni na srpski jezik što dodatno odugovlači postupak. Postoji značajan broj predmeta u kojima je pogrešno interpretiran ili zloupotrebljen institut održaja tj. vremenskog intervala računanja roka posle koga svojina prelazi sa vlasnika koji ne vrši pravo (jer fizički ne može da mu pristupi) svojine na drugo lice - nevlasnika. U drugim postupcima, lice srpske nacionalnosti ne uspeva da pronadje ko je pasivno legitimisana strana u postupku tj. tuženi, kako bi otpocela parnica jer se institucije oglašavaju nenadležnim i na taj način odvraćaju stranku od pocetka parnice.

U prošlogodišnjem Izveštaju o ljudskim pravima na Kosovu Američkog Stejt Departmenta, navodi se da je u predmetima za smetanje državine, povraćaja vlasništva i povratka u predjašnje stanje imovine bilo 96% podnesaka izjavljenih od strane Srba, mahom bezuspešno.[2]

Posebno su zabrinjavajuća široka zakonska ovlašćenja Kosovske agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI) da rešava potraživanja u pogledu obima, vrednosti i vlasništva nad nepokretnostima[3], a najveći broj uloženih zahteva potiče od kosovskih Srba koji godinama nakon pravnosnažne presude čekaju na uklanjanje bespravnog objekta sa svoje nepokretnosti ili na ponovni ulazak u nepokretnost.

Sve ove prepreke tokom postupka zaštite imovine na Kosovu uz činjenicu da prosečno trajanje prvostepenog postupka iznosi sedam (7) godina, manjinskim zajednicama na Kosovu ne pružaju optimistični stav. Ipak, ostaje strpljenje i neizmerna nada da ako ova generacija nije uspela da dočeka pravnosnažnu odluku valjda ce to uspeti naslednici?!

 

Autor teksta je posebno zainteresovan za proces vladavine prava i funkcionisanje integrisanog sudstva na Kosovu kao i medjunarodno investiciono pravo.

Najnovije vesti