30.06.2018. » 14:17 | ACDC


''Brain drain'' (Odliv mozgova) OP-ed



U novije vreme, međunarodne migracije visoko obrazovanih stručnjaka i naučnika (Odliv mozgova) privlače veliku pažnju i predstavljaju veliki problem za Balkanske zemlje, po nekim istraživanjima čak jedna trećina trenutnih studenata planira da posle studija ode u inostranstvo. Ovaj projekat je podržan od strane GIZ/DIMAK-a.

brain-drain-odliv-mozgova-op-ed
FOTO: ACDC

Međunarodne migracije radne snage su sastavni deo procesa globalizacije, po nekim podacima kretanje radne snage u zapadnim zemljama je veoma razvijeno, 3-5% stanovništva radi u drugoj zemlji ali je u tim zemljama kretanje stanovnistva dvostrano. Zemlje Balkana se sreću sa problemom da su migracije samo u jednom pravcu, postoji samo odliv stanovništva.

U novije vreme, međunarodne migracije visoko obrazovanih stručnjaka i naučnika (Odliv mozgova) privlače veliku pažnju i predstavljaju veliki problem za Balkanske zemlje, po nekim istraživanjima čak jedna trećina trenutnih studenata planira da posle studija ode u inostranstvo.

Odliv mozgova ne predstavlja samo politički i ekonomski problem nekog društva već predstavlja globalni problem, s obzirom na to da se tim procesom nastavlja davno započeta polarizacija sveta na relaciji siromašni bogati odnosno razvijeni nerazvijeni, iz ovih krajeva odlaze mladi sposobni ljudi koji bi trebali da ovo društvo razvijaju i da ga vode napred.

U poslednjih nekoliko decenija zemlje sa naših prostora beleže visok stepen migracije mladih, visokoobrazovanih kadrova, zemlje ostaju još siromašnije, ostaju i bez kadrova i bez novca utrošenog za njihovo školovanje, taj uložen novac nije uopšte mali.

Kako rešiti ovaj problem?

Najlakše je reći države treba da zadrže mlade obrazovane ljude ali država nema kapacitet da zaustavi ove migracije, da ima do migracije ne bi ni došlo. Država treba da poboljša opšte uslove u društvu, ali kako to uraditi ako najobrazovaniji mladi ljudi odlaze iz zemlje?

Po jednoj staroj poslovici “ako ti život daje samo limun, ti napravi limunadu”.

Činjenicu da mladi obrazovani ljudi odlaze u inostranstvo treba iskoristiti u pozitivnom smeru. Održavanjem aktivne saradnje sa takvim diplomiranim studentima ne gubite sasvim, već u neku ruku možete da dobijete, ti mladi ljudi u inostranstvu nastavljaju sa sticanjem znanja i usavršavanjem. Angažovanjem tako „odbeglih“ stručnjaka na našim projektima, dakle vraćanjem njihovog znanja kao afirmisanih eksperata, bilo kroz rad na primer preko „rada na daljinu“ (u uslovima savremenih telekomunikacija nije potreban fizički povratak u zemlju porekla) ili kroz korišćenje njihovih stručnih znanja za obuku lokalnih radnika i studenata.

Da bi se ova ideja ostvarila potrebna je dobra komunikacija sa dijasporom, organizovana i koordinisana aktivnost stručne javnosti I državnih institucija.

Autor: Rapajić Aleksandar

Ovaj projekat je podržan od strane GIZ/DIMAK-a.