Кампања је развијена уз појачану динамику активности из дана у дан и ангажовање политичких субјеката на терену и у дигиталним просторима. Неколико инцидената је обележило овај период, што је изазвало забринутост у погледу поштовања демократских стандарда. Главни инциденти укључују бацање оштрих предмета и пиротехничких средстава на митинг у Србици, паљење пропагандног материјала кандидата, као и неколико инцидената у општинама са српском већином, као што је ометање изборних активности у Грачаници, бацање једног возила Ц.Ц. у северну земљу и неколико других инцидената на Молотовљев коктел на северу земље. Ови случајеви и акти нису само повећали тензије на терену, већ су утицали и на перцепцију слободе окупљања током кампање.
Током предизборне кампање, медијски пејзаж је био поларизован, окарактерисан са два главна аспекта: владајућа странка је задржала доследан конфронтациони приступ према новинарима; док су неки медији доживљавани као пристрасни у извештавању и извештавању.
Овогодишња кампања је такође донела велику мобилизацију на друштвеним медијима, уз значајно повећање броја спонзорисаних објава и потрошње на дигиталну промоцију од стране партија и кандидата. Упркос повећаном интензитету онлајн кампање, транспарентност финансирања ових активности остаје отворено питање, а праћење је указало на потешкоће у идентификовању извора финансирања и контроли расхода од стране надлежних органа.
Што се тиче учешћа жена у активностима кампање, оно је било ниско, било као говорнице на скуповима или у телевизијским дебатама. Штавише, кандидаткиње су се суочиле са великим бројем директних напада у онлајн просторима, што је тренд који указује на сталне изазове у обезбеђивању једнаких услова за све учеснике у изборном процесу.
Кампања у бројкама
ДнВ је до сада пратио 786 активности политичких субјеката широм земље, од којих је 168 одржано само у протеклој седмици. Највише јавних скупова организовала је Демократска партија Косова (206), затим Демократски савез Косова (202), Покрет Самоопредељење (163) и Алијанса за будућност Косова (113). Скупове су организовале и странке из редова невећинских заједница, на челу са Српском листом са 24 активности, као и друге странке (За слободу, правду и очување; Српски народни покрет; Српска демократија; Партија косовских Срба и друге).
Слобода окупљања
Посматрачи ДНВ-а су известили да је 30 активности политичких субјеката одржано у супротности са законском регулативом која прописује обавезу обавештавања о активностима 24 или 48 сати унапред.
Спортске хале, домови културе, школе и друго били су широко омиљена места за организовање активности политичких субјеката, који су 75% својих активности одржавали у јавним објектима.
Грађанско учешће у активностима
Што се тиче грађанског учешћа, скоро половина скупова је била средње величине, са до 200 учесника. Мали скупови до 50 учесника чине 23% активности, док велики скупови са преко 500 учесника чине 15% од укупног броја активности.
Користећи поштен и недискриминаторски језик
Ову кампању карактеришу истакнути случајеви употребе говора мржње, дискриминације или увредљивог језика. Не рачунајући данашње активности, у пуних 130 активности, односно око 1/5 организованих јавних скупова, забележени су случајеви таквог језика.
У процентима, покрет Самоопредељење предњачи у погледу активности које су спроведене тамо где је било говора мржње – са око 21% активности; следи Алијанса за будућност Косова са 19% активности; Демократски савез Косова са око 18% активности; и Демократска партија Косова са 14% организованих активности у којима је било подстицања или говора мржње.
Кампања у онлајн простору
Током 30 дана изборне кампање, ДнВ је пратио укупно 679 кандидата за посланике, од којих су 447 мушкараца и 232 жене. Током мониторинга, идентификовано је 878 случајева и) оцрњивања језика и изазивања мржње , посебно у видео снимцима политичких субјеката који су дистрибуирани на друштвеним мрежама; ии) израз мржње и погрдности трећих лица, који се често појављује у коментарима на објаве кандидата за посланике; иии) Лажне вести, које стварају дезинформације и шире поруке које угрожавају интегритет кампање.
Од тога, 387 случајева или 44% случајева односило се на жене из политичких субјеката.
Паралелно, спроведено је и праћење 152 онлајн портала на албанском и српском језику, где је идентификовано преко 38.000 коментара, од којих је 5% садржало говор мржње према политичким субјектима. Ово одражава присуство говора мржње у политичкој комуникацији, што штети јавном и демократском дискурсу земље. Такође, говор мржње према кандидатима за премијера је следећи:
-Албин Курти – од 10.164 чланка у којима се помиње, 6% представља говор мржње
-Бедри Хамза – од 7056 текстова у којима се помиње, 5% представља говор мржње.
– Лумир Абдиџику – од 6001 чланка у којима се помиње, 5% представља говор мржње.
– Рамуш Харадинај – од 4121 текста у којима се помиње, 4% представља говор мржње.
Жене које се кандидују за парламентарне изборе 2025. суочавају се са говором мржње у онлајн просторима. Од 121.385 анализираних коментара на друштвеним мрежама, (6%) њих је идентификовано као говор мржње. Кандидати који се највише циљају укључују:
-
Фиторе Пацоли Далипи (ЛВВ) – од 71 чланка у којима се помиње, са 6848 коментара, од којих 19% чине говор мржње;
-
Беса Кабаши Рамај (ПДК) – од 44 чланка у којима се помиње са 574 коментара, 17% представља говор мржње;
-
Емрије Башота (ААК) – од 1 чланка где је поменута са 100 коментара, 10% представља говор мржње;
-
Хикмете Бајрами (ЛДК) – од 273 чланка у којима се помиње са 10.117 коментара, 9% представља говор мржње;
Родна равноправност и инклузија
Учешће жена је и даље изузетно ниско, са више од половине активности са минималним учешћем – само до 10% учесника су жене. Што се тиче активног учешћа у изборној трци, међу преко 160 говорника, само 44 су биле жене или мање од 30% њих. То значи да су, у просеку, међу 7 говорника кампање, највише само 2 биле жене.
Слично, у медијима је забележено ниско присуство жена. Од 376 праћених дебата, само 22% учесника су биле жене. Слично, у изборним хроникама, од 1.230 хроника у којима се појављују кандидати за посланике, само 14% су биле жене. Што се тиче трајања телевизијског извештавања изборних вести, предвиђено време је значајно краће за жене у односу на мушкарце. Само 46 минута, или 12% телевизијског простора, дато је женама.
Политичке поруке
Образовање, привреда и плате, инфраструктура, социјална заштита, култура, омладина и спорт, пет су најпопуларнијих тема и питања којима се говори током предизборних говора. Покрет Ветевендосје је као централну тему своје кампање имао север земље и социјалну заштиту, којима се бавио у око 120 од 160 организованих активности. С друге стране, програмски, опозиционе странке су своју кампању усмериле на образовање, економију и плате, инфраструктуру и здравство.
Демократски савез Косова бавио се образовањем и економским питањима у око 160 од 202 активности. Слично, Демократска партија Косова се највише бавила овим двема темама, на око 170 од 206 организованих скупова; као и Алијанса за будућност Косова, која се овим истим темама бавила на око 90 од својих 113 скупова.
Што се тиче конкурентских српских партија, њихова кампања је била мање фокусирана на преношење програмских порука, а више на нападе и међусобне оптужбе за корупцију. Ове странке су до сада представиле врло мало јасних политичких планова, не бавећи се правима и забринутостима српске заједнице.
Слобода изражавања и информисања
Током 30 дана изборне кампање, праћено је укупно 376 дебата, од којих су доминирале дебате са једним кандидатом/политичким субјектом, са укупно 212 таквих дебата. По учешћу у дебатама по партијама предњачи ПДК, који је учествовао у 95 дебата, а следе Коалиција ААК – Алијанса за будућност Косова, НИСМА, конзервативци, интелектуалци, која је учествовала у 92 дебате, ЛДК у 69 дебата и ЛВВ је учествовала у 36 дебата.
Што се тиче изборних хроника, велики ентитети су доминирали телевизијским простором. Од 1754 хроника емитованих током 30 дана кампање, 1389 хроника је емитовано за главне странке (ПДК-362, ЛДК-361, ААК/НИСМА Коалиција-339 и ЛВВ 327). У међувремену, што се тиче простора унутар предмета, највећи део времена током кампање био је посвећен кандидатима за премијера и носиоцима конкурентских листа.
Спречавање злоупотребе јавних ресурса у изборне сврхе
Током ове кампање идентификовано је укупно 45 случајева злоупотребе јавних ресурса у изборне сврхе, што је доказано у активностима готово свих партија – укључујући владајућу на централном нивоу, али и општине у којима владају друге странке.
Транспарентност и финансирање кампање
Иако су углавном организоване у јавним објектима, активности политичких субјеката су укључивале материјале, производе и услуге које имају трошкове. Дистрибуција визиткарти (612 кофера), брошура (274 кутије), реквизита (243 кутије), пића (165 кутија) као и услуга попут звука (449 кутија), професионалног видео снимања (392 кутије), расвете и ласера (145 кутија) и великих ЛЕД диода (117 кутија) су неки од производа и услуга на које су странке највише потрошиле. Коришћење ових услуга и материјала посебно је интензивирано у последњој недељи, у оквиру затварања политичких субјеката.
Такође, до данас је идентификовано најмање 19 случајева организованог понашања учесника у аутобусима или минибусевима.
Фацебоок спонзорска потрошња: Током ове кампање, ДнВ је анализирао потрошњу политичких субјеката и њихових кандидата на друштвеним мрежама. Подаци показују значајно повећање броја постова и утрошених средстава. Током ове кампање имали смо око 8 хиљада спонзорисаних објава политичких субјеката и њихових кандидата, са утрошеним преко 200 хиљада евра. Током протекле недеље примећено је масовно интензивирање спонзорства и потрошње на друштвеним мрежама.
Кандидат ЛДК за премијера Лумир Абдиџику је кандидат који је у последњих 30 дана потрошио преко 18 хиљада евра на спонзорство у 153 објаве на Фејсбуку и Инстаграму. За њим је кандидат ПДК Бедри Хамза, који је потрошио преко 17 хиљада евра на спонзорисање скоро 300 постова. На трећем месту по највећем трошку је партија из ромске заједнице Опре Рома Косова, која је потрошила скоро 16 хиљада евра. За њима је владајућа партија, Покрет Самоопредељење, која је спонзорисала највише постова (око 900) у вредности од 14 хиљада евра. Профили Мемлија Красникија – са 10 хиљада евра; Рамуш Харадинај – са скоро 9 хиљада евра; званични профил ДСК са око 8 хиљада евра; Кандидат ЛДК Кренар Џафери – са 5.600 евра; Кандидат ААК, Егзон Кељменди – са око 4 хиљаде евра; као и кандидат ПДК Аурора Бериша – са 3.400 евра; заокружују листу десет највећих потрошача на друштвеним мрежама у последњих 30 дана.
Институционална неутралност
Током ових 30 дана досадашње кампање, ИПЖП је донео укупно 222 одлуке у вези са притужбама због кршења правила изборне кампање, од којих је 125 усвајало и 97 одбијало одлуке. Што се тиче одлука о казни, ЕЦАП је изрекао укупно 654.500 евра новчаних казни политичким субјектима који су починили законска кршења Етичког кодекса. Ове казне изречене су углавном за прекршаје који се односе на подстицање и говор мржње, коришћење јавних ресурса, постављање изборног материјала у јавне просторе, коришћење деце у изборним кампањама и опструкцију новинара. ЛВВ је кажњен са 202 хиљаде и 500 евра, ПДК са 143 хиљаде и 500 евра, ЛДК са 141 хиљада и 600 евра, ААК-НИСМА са 81 хиљада и 200 евра, Коалиција за породицу са казном од 33 хиљаде евра са казном од 33 хиљаде евра и египатска странка са 1 хиљада евра, ПЛИ-20 евра са казном од 3 хиљаде и 3 хиљаде евра, СРБ Демократија са казном од 12 хиљада евра, Партиjа Косовckиx СРБА са казном од 7 хиљада и 200 евра, За Слободy, Правду и Опстанак- Н.Рашић са казном од 3 хиљаде и 500 евра, Нова Странка са казном од 1 хиљада евра и 50 хиљада евра, А 50 хиљада евра и 50 хиљада евра за Интеграцију новчаном казном од 1.000 и 1000 евра и Коалицију ВАКАТ казном од 1.500 евра. Што се тиче безбедности, полиција је водила рачуна о преко 70% активности кампање. Ове недеље забележен је случај медијске опструкције у извештавању о изборном процесу, због чега је ИПЖП изрекао новчану казну Покрету Ветевендосје.
