18.11.2016. » 22:12 | ACDC

"Dogovor!?"; Sporazum o pravosuđu izgubio svaki smisao

Iako je postignut još 2013. godine, sporazum o pravosuđu na severu Kosova, još nije doživeo svoju implementaciju. Advokat Dejan A. Vasić smatra da je ovaj dogovor izgubio svaki smisao, dok Dušan Radaković, predstavnik civilnog sektora, tvrdi da njegovu primenu koči nedavno usvojeni zakon o Trepči.

dogovor-sporazum-o-pravosudu-izgubio-svaki-smisao — FOTO: ACDC

Iako je postignut još 2013. godine, sporazum o pravosuđ na severu Kosova, još nije doživeo svoju implementaciju. Advokat Dejan A. Vasić smatra da je ovaj dogovor izgubio svaki smisao, dok Dušan Radković, predstavnik civilnog sektora, tvrdi da njegovu primenu koči nedavno usvojeni zakon o Trepči.

Gostujući u emisiji „Dogovor!?“ na RTV Kim, advokat Vasić je podsetio da sporazum koji je imao „istorijski značaj“ za pregovarače danas više nema nikakvog smisla, ističući da je prošlo mnogo vremena od usvajanja a da gotovo ništa nije učinjeno.

„Ja taj sporazum o pravosuđu ne doživljavam kao mnogo važan sporazum i kao nešto što je imalo neki istorijski značaj. Od kad je on donet i potpisan, on je davno izgubio svaki smisao. Da li on takav kakav jeste, a ne znamo ni kakav je, može nešto da proizvede ne znam. Meni sve to u zadnje vreme deluje detinjasto i ja mislim da to nikada neće ni da se sprovede, kao i more drugih sporazuma oko kojih su pregovarali, pa opet pregovarali i usitnjavali...“

Sa druge strane, Dušan Radaković direktor Centra za zastupanje demokratske kulture smatra da implementaciju sporazuma o pravosuđu trenutno koči nedavno usvojeni zakon o Trepči.

„Zakon o Trepči je bukvalno stopirao proces integracije pravosuđa. Pre zakona o Trepči je možda, po prvi put, krenula ta ozbiljna integracija jer je zgrada Tužilaštva u Severnoj Mitrovici rekonstruisana, završena“.

Međutim, iako su radovi završeni, mesto na kome se nalazi zgrada Tužilaštva nije prikladno za tu namenu, kaže Radaković i ističe da ni ostali objekti koji su predviđeni za rad pravosuđa nisu adekvatno pripremljeni.

„Pored su ćevabdžinice a na vrhu zgrade je bazen. Blago rečeno to je katastrofa. Na zgradi „Euleksovog suda“ u Kosovskoj Mitrovici krov je pao pre nekoliko dana, prokišnjava treći sprat i ta zgrada nije spremna. Treća zgrada Jugobanke, gde se od juna prošle godine plaća kirija, je samo okrečena i postavljen laminat, ništa drugo“.

Radaković kaže da je problem što se delegacije Beograda i Prištine na visokom nivou dogovore u Briselu, ne vodeći mnogo računa o implementaciji tih sporazuma.

„Niko ne priča o implementaciji i onda kada to dođe do medija i krene implementacija naići ćete na zid. Ima mnogo problema jer se razgovara na visokom nivou a realnost na terenu je potpuno drugačija. Tu ima hiljade problema koji treba da se reše, među prvima su penzije. Kako i na koji način? Kako će ti ljudi da se integrišu, a da bi se integrisali i da bi im dali penzije mora da se menja Ustav Srbije i Zakon o penzijama, što je nemoguće“, kaže Radaković.

Najbolji pokazatelj neuspešnosti implementacije postignutih sporazuma je sporazum slobodi kretanja, kao i poslednji o registarskim tablicama čija je primena trebalo da počne pre dva dana, kaže Dejan A. Vasić.

„Od pregovora koje je vodio Borko Stefanović, tadašnji državni pregovarač, ja sam bar deset puta čuo da je taj problem rešen. Rešen problem registarskih tablica! I nakon mesec dana kažu „evo pregovaramo o slobodi kretanja, o registarskim tablicama“, pa onda ponovo bude rešen, pa prođe neko vreme pa ponovo taj isti problem i ja verujte, to ništa ne razumem i sve je jedno te isto“, kaže Vasić.

Advokat kaže da bez obzira što na svom automobilu ima statusno neutralne KS tablice doživljava neprijatnosti i u centralnoj Srbiji i na Kosovu.

„Pa u Srbiji mi kažu „majktu ti Šiptarsku“, ovde mi kažu „majku Škavelsku“ i to je tako“, kaže Vasić i napominje da je kao i mnogi Srbi na Kosovu do „ovog rešenja oko tablica“ koristio duple i plaćao duplu registraciju, i za oznake KM i za kosovske tablice.

Dušan Radaković kaže da on i dalje koristi dva para tablica. Dok putuje po Kosovu RKS, a po centralnoj Srbiji BG.

„Mislim da su RKS malo bezbednije u odnosu na KS tablice, nisu toliko upadljive. Ja imam i jedne i druge i plaćam sve duplo sve dok taj sporazum ne zaživi“, kaže Radaković.

Ističe da su to stvari koje se ne definišu u Briselu, već se postižu sporazumi samo zbog političkih poena, s jedne strane zbog otvaranja poglavlja, a sa druge zbog vizne liberalizacije.