11.11.2016. » 23:41 | ACDC

---

O integraciji pravosuđa: Na Kosovu preko pola miliona nerešenih slučajeva, 80.000 na Severu - Kossev

---

---

Sprovođenje sporazuma o integraciji srpskih sudija i tužioca u kosovski sistem je u pat poziciji. Nema konkretnog datuma kada će oni početi sa radom, ali bi to moglo da se dogodi do kraja godine. Ipak, građani su zaštićeni, a ukoliko bi se srpski pravosudni organi ugasili, kako predlaže sporazum, upravo tada građani i srpske i albanske nacionalnosti bili bi uskraćeni za svoja prava. Nema nikakve potrebe da se gase srpske institucije, niti da se napadno insistira na integraciji - ključne su poruke sa danas održanog okruglog stola "Jačanje pravosudnog sistema na Kosovu". Govorili su tužilac Nataša Radović, advokat Dejan A. Vasić i predsednik NVO-a ACDC, Dušan Radaković, čija je organizacija i bila organizator diskusije. Okrugli sto održan je u okviru projekta "USAID-ov projekat jačanja pravosuđa" u saradnji sa "Milenium DPI", koji finansira USAID.

Sprovođenje sporazuma o integraciji srpskih sudija i tužioca u kosovski sistem je u pat poziciji. Nema konkretnog datuma kada će oni početi sa radom, ali bi to moglo da se dogodi do kraja godine. Ipak, građani su zaštićeni, a ukoliko bi se srpski pravosudni organi ugasili, kako predlaže sporazum, upravo tada građani i srpske i albanske nacionalnosti bili bi uskraćeni za svoja prava. Nema nikakve potrebe da se gase srpske institucije, niti da se napadno insistira na integraciji - ključne su poruke sa danas održanog okruglog stola "Jačanje pravosudnog sistema na Kosovu". Govorili su tužilac Nataša Radović, advokat Dejan A. Vasić i predsednik NVO-a ACDC, Dušan Radaković, čija je organizacija i bila organizator diskusije. Okrugli sto održan je u okviru projekta "USAID-ov projekat jačanja pravosuđa" u saradnji sa "Milenium DPI", koji finansira USAID.

Radaković: Sprovođenje sporazuma u pat poziciji; pogubno otvarati sud a da ne bude funkcionalan; i sadašnji funkcioniše u moru problema sa 515.000 nerešenih slučajeva

"Mi smo u ovom trenutku u nekoj vrsti pat pozicije, mislim da je problem oko Zakona o Trepči sa jedne strane stopirao proces integracije, zato sada nema nikakvog pomaka gledano iz perspektive nevladinog sektora. Možda sa političke strane postoje pregovori, ali mi u ovom trenutku ne znamo kakvi su i koji je ishod svega toga," naveo je Radaković govoreći o sporazumu o integraciji srpskih pravosudnih radnika.

Dodaje i da postoji niz problema za početak rada srpskih sudija i tužilaca unutar kosovskog sistema i sporazumom planiranih tužilaštava i sudova. On je kao primer naveo neadekvatno mesto za buduće tužilaštvo u Bošnjačkoj mahali, koje je, kako je objasnio, nebezbedno za buduće tužioce, kao i to da su neke od kancelarija u zgradi suda u Severnoj Mitrovici nefunkcionalne, jer zgrada prokišnjava.

"Zgrada Jugobanke je sređena i plaća se kirija, ali se i dalje ne radi," dodaje on, podsećajući i da su srpske sudije i tužioci u kosovskom sistemu trebalo da počnu sa radom od novembra, te da Komitet koji je trebalo da nadgleda integraciju, nije imao, tvrdi - nijedan sastanak.

"Ako se planira sud da se otvori, bilo bi još pogubnije da se sud otvori što pre zbog političkih previranja, a da ne bude funkcionalan," istakao je Radaković,

On se osvrnuo i na sadašnji kosovski sud za Severu u Vučitrnu, koji, objašnjava, radi u "moru problema".

"Sud funkcioniše u moru problemu, od prostora, preko administrativnih problema, do problema koji ima sa srpskim jezikom i ostalim zajednicama pri različitim suÄ‘enjima," naveo je, dodajući da je 515.000 neotvorenih sudskih slučajeva na Kosovu, od čega 80.000 sa Severa.

Radović: Ne znamo kad počinjemo sa radom, ali spremni smo

I same srpske sudije i tužioci koji su izabrani za integraciju nemaju konkretnu informaciju o datumu kada će početi sa radom unutar kosovskog sistema, uprkos tome što su prvi pravosudni radnici odabrani za integraciju još u martu 2015.

"Još u martu mesecu (2015. prim. red.) izabrano je 9 kolega Srba i 9 kolega Albanaca. Što se rada tiče, konkretno datuma početka, mi ne znamo," navela je Nataša Radović, dodajući da bi to moglo da se dogodi do kraja godine.

"Izvodljivo jeste, za tehničke razloge ne znam, ali što se nas konkretno tiče pitanje je političkih odluka," dodala je, istakavši da su oni spremni za rad:

Nije poznato šta će se dogoditi sa slučajevima u srpskim sudovima i tužilaštvima na KiM-u Na pitanje šta se dogaÄ‘a sa slučajevima pred srpskim sudovima i tužilaštvima na KiM-u, te kakva je njihova sudbina, Radovićeva je odgovorila: "Zavode se po upisnicima i odlažu do konačnog preuzimanja, ili šta će već dalje da bude. Mi kao tužioci to ne znamo. To je stvar Beograda šta će da uradi sa predmetima. Moje neko razmišljanje je da će predmeti koji su kosovski tužioci zadužili i koje smo primili, da se objedine i onda nastaviti sa njima."

"Konkretno i kolege sa kojima pričam, svi smo spremni i hoćemo da radimo. Kriminal je maltene u porastu stalno, u vezi sa teškim i lakšim krivičnim delima. Tako da smo spremni za rad."

Vasić: GraÄ‘ani zaštićeni, ukoliko bi se zatvorio srpski sud graÄ‘ani bi bili uskraćeni za prava, nema nikakve potrebe da se gase srpske institucije, niti da se napadno insistira na integraciji

I dok je zastoj u sprovoÄ‘enju pravosudnog sporazuma Beograda i Prištine kritikovan, zbog "pravnog vakuuma" na Severu, advokat sa Severa KiM-a, Dejan A. Vasić, navodi da graÄ‘ani, ipak, mogu da zaštite svoja prava.

"Pravosudni sistem - i kosovski i srpski, zaživeli su i postoje. Za svaki konkretan problem graÄ‘ana postoji rešenje, doduše, otežano i ono zavisi od nekoga ko je stručan i ko poznaje kako idu stvari na terenu. Ali, uz stručnjaka, svaki problem graÄ‘anin može da reši…Razmišljajući o tome da li su graÄ‘ani u dovoljnoj meri zaštićeni kada je zakon u pitanju, kada se graÄ‘anin obrati zakonu i sudu - on će dobiti kakvu takvu zaštitu," naveo je on.

Ističe da bi problem nastao upravo gašenjem srpskih sudova i tužilaštava.

Ukoliko bi srpski pravosudni organi bili ugašeni, graÄ‘ani bi mogli, primera radi, Republiku Srbiju da tuže jedino u centralnoj Srbiji, pojasnila je Radovićeva, odgovarajući na pitanje. "Mogu i Prvom osnovnom sudu u Beogradu da se obrate u vezi sa Republikom Srbijom i predmetima koji se tiču tužene strane gde je Republike Srbije," objasnila je ona.

"Ako bi se sada dogodilo da se sve integriše i zaživi sve u skladu sa sporazumom - šta će biti sa srpskim sudom? Ako bismo ugasili srpski sud, koga bi i gde tužio, recimo, neki radnik škole Republike Srbije zato što je otpušten sa posla? On ne bi mogao da tuži, niti bi to moglo da se i završi. U tom smislu, da se desi da se taj sud zatvori, onda bi došlo do toga da graÄ‘ani budu uskraćeni za neka prava."

Vasić navodi da bi za prava bili uskraćeni i građani albanske nacionalnosti, koji žele da dobiju srpsko državljanstvo.

"Gašenje suda uskraćuje pravo i Albancima," istakao je i dodao:

"Potrebno je da neko ponovo sagleda problem i da li je to pravi način da se gasi srpsko pravosuđe i osnuje isključivo kosovsko."

Vasić ističe da je moguće da na Severu funkcionišu oba pravosudna sistema i da zato i nema potrebe da se gase pravosudni organi Republike Srbije:

"Kada je u pitanju krivično pravo, nema nikakvog problema da se srpske sudije i tužioci koji su zainteresovani integrišu i neka počnu da rade, a da sudije koji su ostali u srpskom sistemu - da i oni nastave da rade. Oni će imati svoj posao, primera radi, iz radnih odnosa, vanparničnih, statusnih - onih koji su neophodni graÄ‘anima. U tom smislu, ako bismo rasterećeno posmatrali stvari, mislim da uopšte nema nikakve potrebe da se gase srpske institucije, niti da se napadno insistira na integraciji."

On postavlja pitanje koliko je potpisani briselski sporazum koristan, s obzirom na to da je potpisan u "drugačijoj atmosferi" od sadašnje, te dodaje da je potrebno "staviti ga po strani i krenuti sa praktičnim stvarima", ili "nastaviti putem koji je već postao ćorsokak".

Najnovije vesti