22.01.2021. » 22:10 | ACDC
OP - ED Izazovi i teškoće pravne prakse na Kosovu - Predrag Miljković
Kosovo kao mlada pravna država, suoÄava se sa brojnim problemima izazovima i poteškoćama. Od završetka rata do danas, radilo se i radi se na izgradnji modernog pravnog sistema po ugledu na sve zapadnoevropske zemlje. Kao deo nekadašnje Jugoslavije, Kosovo i dalje gaji taj normativno pravni pristup uredjivanja i propisivanja zakonskih akata gotovo identiÄno kao i sve nekadašnje države Jugoslavije.
Kada su u pitanju izazovi i poteškoće pravne prakse, želeo bih da poÄnem od organizacije sudova na Kosovu. Smatram odliÄnom novinom, Äinjenicu da u pogledu funkcionalne nadležnosti sudovi se dele na Osnovne, Apelacioni i Vrhovni sud, za razliku od preÄ‘ašnje podele (Opštinski, Okružni, Apelacioni i Vrhovni). Ova novina iz 2012. godine, znaÄajna je iz razloga što je Kosovo u geografskom smislu relativno mala država, te i nema potrebe za bivšim Okružnim (sada Višim u zemljama u regionu) sudovima, te je ono što je nekada rešavao Okružni sud sada u domenu odeljenja koja funkcionišu u sklopu Osnovnih sudova (odeljenje za teška kriviÄna dela i odeljenje za maloletnike). Što se tiÄe Apelacionog suda, na Kosovu postoji samo jedan i to u Prištini, ali je odnedavno poÄelo da funkcioniše i odeljenje u Mitrovici taÄnije, Apelacioni sud u Prištini-odeljenje u Mitrovici, uspostavljanjem ovog odeljenja se umnogome utiÄe na efikasnost postupka, budući da jedan Apelacioni sud ne bi može postići da poštujući naÄela efikasnosti postupka, brzo postupa u svim predmetima po žalbama na presude Osnovnih sudova, doduše Äak i sa ovom novinom ne možemo se pohvaliti izuzetno brzim odluÄivanjem Apelacionog suda, ali je svakako otvaranje odeljenja u Mitrovici odliÄan potez. Osnovni sud u Prištini istiÄe se jednom posebnošÄ‡u u odnosu na druge sudove, a to su tri odeljenja koja funkcionišu u sklopu tog suda, i to Administrativni (Upravni sud), Ekonomski (Privredni sud) i Specijalno odeljenje koji je nedavno preuzelo nadležnost za postupanje u predmetima za najteža kriviÄna dela po optužnicama Specijalnog tužilaštva.
Trenutno se uoÄava velika potreba za „podelom“ Upravnog suda (taÄnije upravnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini), odnosno potreba za uspostavljanjem bar još jednog ili dva odeljenja ovog suda na Kosovu jer je gotovo nemoguće da jedan Upravni sud (Äak i u maloj državi kao što je Kosovo) rešava sve upravne sporove. Iz iskustva znam da se za rešavanje jednog upravnog spora na Kosovu Äeka najmanje par godina. Idealno rešenje bi možda bilo da ovo Upravno odeljenje uspostavi još dva odeljenja teritorijalno podeljena, koja bi na taj naÄin rasteretila rad Upravnog suda u Prištini, pa bi npr. jedno odeljenje rešavalo Upravne sporove za podruÄja Osnovnih sudova Mitrovice i Peći, a drugo odeljenje za podruÄje Osnovnih sudova Uroševca i Prizrena. Sve ostalo bilo bi i dalje u nadležnosti Upravnog suda u Prištini.
Dalje, ono što se po mom mišljenju nameće kao problem pravne prakse na Kosovu jeste postojanje i rad Kosovske agencije za privatizaciju (KAP) i Kosovske agencije za uporedjivanje i verifikaciju imovine. Naravno ovo su tekovine UNMIK-ove administracije, ali je posmatrano pravniÄki ovim dvema agencijama data mogućnost odluÄivanja kao da se radi o sudovima, a ne agencijama, njihove odluke su konaÄne, pravnosnažne i ne mogu se pobijati u redovnim postupcima, već samo pred posebnim komorama Vrhovnog suda Kosova (posebna komora za pitanje KAP-a i posebna komora za pitanje KAUVI-ja). Svako ko je ikada imao potrebe da svoja prava zaštiti pred ovim agencijama, znaće o Äemu govorim. U pitanju su odluke koje su vrlo Äesto diskriminirajuće, nestruÄne, a neretko i politiÄkog karaktera, pre nego pravniÄkog.
Jedan od gorućih problema pravne prakse na Kosovu jeste i pitanje uskladjivanja prevoda zakona i podzakonskih akata na Kosovu u pogledu verzija na srpskom i albanskom jeziku.
Ustav Kosova Älanom 5. garantuje jednakost upotrebe jezika, kao i sam Zakon o upotrebi jezika, medjutim pitanje je da li je ta jednakost samo „slovo na papiru“ ili se ona stvarno i primenjuje? Ukoliko pogledamo Zakon o parniÄnom postupku ili Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, imaćemo jasan uvid u Äinjenicu da i nakon skoro deceniju od kada su ovi zakoni stupili na snagu, tekstovi zakona na srpskom jeziku nisu pravilno prevedeni i kao takvi stvaraju prostora za tumaÄenje i nejednaku primenu istih. Kada govorimo o tome, moram napomenuti da se ne radi o pogrešno prevedenom rodu, broju, padežu ili manjim tehniÄkim greškama, već o pogrešnom prevodu Äitavih reÄenica, Älanova, a samim tim i pravnih instituta, pa se onda nužno nameće pitanje kada dve stranke sa „suprotnim“ tekstom istog zakona dodju „pred sud“, koju (ili Äiju) će verziju sud primeniti kao važeću?
Predrag Miljković
Advokat
Predrag Miljković se bavi advokaturom i pružanjem besplatne pravne pomoći od aprila 2019. godine, nakon položenog pravosudnog ispita zapoÄinje samostalno sa pravnom praksom i osniva Advokatsku kancelariju „Miljković“ u Severnoj Mitrovici.
Najnovije vesti