Prava svojine žena i mehanizmi za njihovu zaštitu - TV Most

Prava svojine žena, problemi u ovoj oblasti i mehanizmi za njihovu zaštitu, neke su od tema okruglog stola održanog danas u prostorijama EU info centra u Kosovskoj Mitrovici.

Sudija Jelena Krivokapić kaže za Kontakt Plus da je najbolji mehanizam zaštite imovinskih prava žena putem suda ali je to u našem sistemu nažalost tužbom.

Žena se može zaštiti tako što će sa suprugom bračnim ili vanbračnim zaključiti sporazum, objašnjava sudija Krivokapić, dodajući da su to ređi slučajevi I da žena uglavnom mora da podigne tužbu da bi ostvarila neko svoje pravo.

“Ima tu mehanizama u okviru samog sudskog postupka gde ona može tražiti privremenu meru koja se izriče u roku od 48 sati da bi zaštitila svoju imovinu od prodaje, otuđenja, nanošenja neke štete. To je mehanizam koji se vrlo često koristi kad je u pitanju imovina žena I ja bih ga preporučila ženama kad god preti opasnost po njihovu imovinu” - istakla je Krivokapić.

Kaže da je najveći problem sa kojim se susretala u praksi kada je u pitanju imovina žena taj što nigde nije upisano pravo žene da je ona vlasnik a u takvim slučajevima uglavnom I muškarci osporavaju pravo na vlasništvo.

Kad je u pitanju bračna tekovina ili zajednička imovina ako su vanbračni supružnici u pitanju, Krivokapić istice da su to jako teški sporovi I da nikome ne bi preporučila da sam odn.bez odgovaraće pravne pomoći uđe u sudski spor jer misli da neće ostvariti svoje pravo, ne zato što sudija neće raditi kako treba, već zato što u parničnom postupku važi načelo dispozicije stranaka koje nude dokaze, argumente.

“Neko treba da je posavetuje, neko treba da napiše dobru tužbu , ako tužba nije dobro napisana, ne možemo da krenemo, sud joj nalaže da ona to preuredi ali ona to ne zna, upada iz greške u grešku, tu su rokovi u kojima ona mora da ispravi tužbu, ako to ne uradi, tužba se odbacuje. Mora da ima stručnu pomoć” – podvukla je Krivokapić.

Problem je, ističe sudija Krivokapić, što mnoge žene nemaju novca da plate stručnu pravnu pomoć ali kad stranka to kaže, sudijama su praktično vezane ruke, odn.nemaju način da im pomognu.

“Meni su ruke vezane kao sudiji, ja sam nemoćna, ja ne mogu da je upućujem, obično pitam ima li negde organizacija za besplatnu pravnu pomoć, one kažu bile su ali nisu našle nikoga ko bi mogao da im pomogne. Mislim da žene I ne znaju da postoje takve organizacije. Ja lično ne znam da postoji organizacija koja pruža takvu pomoć jer mi nijedna žena nije rekla da joj je neko objasnio, da joj je napisana tužba …uglavnom se sažali neko od advokata kad vide da se radi o socijalnom slučaju pa napiše neku tužbu ali to je zaista vrlo retko, pre žene odustaju” – kazala je Krivokapiž.

Sudija Krivokapić je rekla i da je na severu Kosova generalno problem postojanja dva pravna sistema I da se stalno čeka implementacija I dogovori koji se potpisuju a ne sprovode se, tako da su ljudi koji žive ovde u dilemi, ne znaju kada će im ko zatražiti koji papir jer negde odu sa odlukom srpskog suda a u kosovskom sudu im se kaže da to ne važi I obrnuto.

“Zašto sam rekla da ne volim politiku jer ne razmišlja o onom malom običnom čoveku, a svi se zaklinju u njega kada su izbori. Ljudi sa severa po pravilu sve rade dva puta iz predostrožnosti – oni nasleđe dele u srpskom sudu a onda odu kod notara pa I tamo završe. Tu su troškovi postupka, maltretiranja, prikupljanje dokumentacije, ljudi su u haosu, plaćaju advokata za kosovsko I srpsko pravosuđe, da ne pričam o silnim taksama I prevodima. A običan građanin hoće da mu sudija to reši a ne političar. rado bi ih ja poslala kod političara da im oni reše problem ali…” – rekla je Krivokapić.

Sanja Lazarević, izvršna direktorica NVO Centar za orijentaciju društva (COD) naglasila je da moraju postojati mehanizmi zaštite žena na svim poljima .

“Sledeći koraci su besplatna pravna pomoć. Mi smo to već imali ali nije bitno imati besplatnu pravnu pomoć već da ona bude kvalitetna I da pruža zaista prave usluge. Moraju da postoje mehanizmi zaštite žena u svim poljima. Mi još uvek nemamo sve razrađene mehanizme, imamo I srpske I kosovske zakone koji se primenjuju ovde, neki zakoni se primenjuju a neki još uvek ne, pitanje nasledstva po kosovskim zakonima otvara jedno novo poglavlje, novo pitanje kojim tek treba da se bavimo jer nam je na severu kosovski zakon još uvek nepoznanica . Osvešćivanje graÄ‘ana, pre svega muškaraca je jako bitno, za početak” – podvukla je Lazarević.

Organizator je NVO Centar za zastupanje demokratske kulture ( ACDC) u sklopu projekta “Osnaživanje žena kroz povećanje svesti o imovinskim pravima žena na severu Kosova“, koji podržava USAID/ATRC.

Link sa Most Televizije:

http://www.tvmost.info/vesti/prava_svojine_zena_i_mehanizmi_za_njihovu_zastitu/43467