25.08.2023. » 15:01 | ACDC
Sastanak UNMIK-ove Kancelarije za ljudska prava i NVO: Problemi ljudskih prava na severu Kosova
NVO ACDC je 23. avgusta organizovao sastanak između šefa Kancelarije za ljudska prava UNMIK-a i predstavnika Visokog komesara UN-a za ljudska prava na Kosovu gospodina Džeroma Buižua (Jerome Bouyjou), i nevladinih organizacija sa severa Kosova, uključujući organizacije Aktiv, CASA, Domovik, ATRC, Humani centar Mitrovica, Santa Marija i ACDC.
NVO ACDC je 23. avgusta organizovao sastanak između šefa Kancelarije za ljudska prava UNMIK-a i predstavnika Visokog komesara UN-a za ljudska prava na Kosovu gospodina Džeroma Buižua (Jerome Bouyjou), i nevladinih organizacija sa severa Kosova, uključujući organizacije Aktiv, CASA, Domovik, ATRC, Humani centar Mitrovica, Santa Marija i ACDC.
Svrha sastanka je bila da se razgovara o tekućim dešavanjima na severu Kosova i preovladavajućoj političkoj krizi koja utiče na ljudska prava i osnovne slobode.
Na početku sastanka, gospodin Džerom (Jerome) je naglasio da Kancelarija za ljudska prava UNMIK-a pomno prati situaciju na severu i implikacije na ljudska prava i o tome izveštava. Čineći to, ostvaruje interakciju sa svim relevantnim akterima na Kosovu i međunarodnim partnerima i podržava napore za unapređenje ljudskih prava za dobrobit svih zajednica.
Tokom sastanka, predstavnici nevladinih organizacija istakli su slučajeve kršenja ljudskih prava i izrazili zabrinutost sa kojom se suočava srpska zajednica. Ove zabrinutosti uključuju pitanja vezana za prisustvo specijalne policije na severu Kosova i nedostatak poverenja među stanovnicima, uprkos nameravanoj ulozi policije da služi stanovništvu. Navedeno je da pojedinci nemaju poseban problem sa prisustvom redovne policije, ali da nisu razumeli prisustvo specijalne policije, koncentrisane samo u severnim opštinama. Takođe, razgovaralo se i o najavljenom smanjenju pripadnika policije u zgradama opština u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku . Kako su pomenuli članovi OCD, nije bilo nikakve razlike da li je bilo pet (5) pripadnika specijalne policije ili osam (8) jer opština uopšte ne može da funkcioniše kada su oni u zgradi. Dodatna zabrinutost se odnosila na zabranu ulaska srpskih proizvoda na Kosovo, nestašice u zalihama hrane i kvalitet hrane na severu Kosova. Prisutni su istakli da ograničenja na Kosovu za robu iz Srbije izazivaju ozbiljne probleme u ovoj oblasti, uključujući nestašice lekova, kao i pojavom proizvoda sa isteklim rokom trajanja u supermarketima i prodavnicama. Dodatna zabrinutost je izražena zbog evidentne nestašice osnovnih proizvoda, kao što su mleko, meso i druge svakodnevne potrepštine. Čak i tamo gde se mogu nabaviti ovi proizvodi, naglasilo se da su cene nerazumno visoke. Učesnici su istakli da se ovaj problem vremenom povećavao.
Štaviše, predstavnici nevladinih organizacija su takođe izrazili zabrinutost zbog predstojećeg početka školske godine 1. septembra i bezbednosti dece, jer se škole nalaze u blizini opštinskih zgrada, posebno u Zvečanu gde su trenutno i Kosovska policija i KFOR u samoj zgradi ili u blizini. Istaknuto je da roditelji iz bezbednosnih razloga razmatraju mogućnost da svoju decu pošalju na školovanje u škole u centralnoj Srbiji. Još jedan razlog za slanje dece sa Kosova o kome se govorilo jeste zabrana srpskih udžbenika za učenike koji pohađaju osnovnu školu na Kosovu. Kako je navedeno, ukoliko deca ne bi mogla da dobiju udžbenike, bila bi prinuđena da školovanje nastave u centralnoj Srbiji.
Pored toga, poseban fokus je stavljen na sve veći broj ljudi koji napuštaju Kosovo, prvenstveno zbog dugotrajne političke i bezbednosne krize u poslednjih nekoliko godina.
Prema istraživanju koje je uradila jedna od organizacija koja je prisustvovala sastanku, gruba procena sugeriše da je oko 40.000 ljudi napustilo Kosovo tokom poslednjih deset godina. Za to postoje razni razlozi, ali po njihovim saznanjima, politička nestabilnost je najveći razlog.
Diskusija je obuhvatila i pitanja kao što su eksproprijacija u Leposaviću i Zubinom Potoku kao i javna rasprava organizovana nakon eksproprijacije zemljišta. Ponovljeno je da su mnogi stanovnici podneli tužbe i obratili se ovim pitanjima Instituciji ombudsmana na Kosovu, ali bez ikakvog napretka, do sada. Policijske baze su izgrađene pre nego što su ispunjeni zakonski uslovi, ocenili su učesnici, a navedeno je da će Vlada Kosova pokušati da donese novi nacrt zakona o eksproprijaciji kako bi se popravile zakonske nepravilnosti tokom do sada preduzetih postupaka eksproprijacije. S tim u vezi, učesnici su istakli da je nivo poverenja između stanovnika i institucija izuzetno opao i da je dijalog nazadovao i da je u najgorem položaju od početka Briselskog sporazuma.
S tim u vezi, kao primer zanemarivanja prava žrtava u srpskoj zajednici naveden je zabrinjavajući incident sa povređenom decom koja su pripadnici srpske zajednice u Štrpcu, uz navođenje informacija da je počinilac pušten na slobodu.
Izazovi u vezi sa pribavljanjem ličnih dokumenata takođe su pomenuti kao deo svakodnevnih problema sa kojima se suočava srpska zajednica koja živi u severnim opštinama. U tom kontekstu su uočeni slučajevi kršenja jezičkih prava i da je ovom problemu potrebna pažnja i sa centralnog nivoa i od strane međunarodne zajednice.
Dodatno pitanje na sastanku je bilo i rasprostranjenost govora mržnje, koji se tokom ove političke krize ubrzano povećava, što može samo pogoršati ionako tešku situaciju, smatraju sagovornici.
Gospodin Buižu (Bouyjou) je zatvorio sastanak izrazivši zahvalnost prisutnima i naglasio vitalnu ulogu koju NVO imaju u praćenju situacije sa ljudskim pravima. On je istakao da će Kancelarija za ljudska prava nastaviti da podržava napore institucija i civilnog društva na promovisanju i zaštiti ljudskih prava, uključujući i sever Kosova.
Najnovije vesti
