01.07.2025. » 10:13 | ACDC
Skupština ne može ostati taoc – Institucionalna blokada ugrožava demokratski poredak
Skupština Republike Kosova je najviši predstavnički organ i temelj parlamentarne demokratije. Kroz nju se formiraju ostale institucije države i garantuju ustavni principi podele i kontrole vlasti. Više od dva i po meseca, zemlja se nalazi bez konstituisane Skupštine. Ovakav institucionalni vakuum onemogućio je usvajanje zakona, demokratski nadzor nad Vladom i rešavanje hitnih pitanja koja utiču na živote građana.
Presuda Ustavnog suda vraća proceduralnu jasnoću
U ovom kontekstu, Presuda Ustavnog suda od 26. juna 2025. (slučaj KO124/25) bila je neophodna intervencija kako bi se razjasnile proceduralne nejasnoće i jasno utvrdile ustavne granice i pravila konstituisanja Skupštine. Sud je ponovo istakao da je ova procedura propisana Ustavom, Poslovnikom Skupštine i ustaljenim parlamentarnim praksama – i da svako odstupanje od njih predstavlja kršenje ustavnog poretka.
Sud je naglasio da pobednička partija ima pravo da predloži kandidata za predsednika Skupštine, ali to pravo nije apsolutno – ono je usko povezano sa obavezom da se obezbedi većina kroz saradnju sa drugim poslaničkim grupama.
Odstupanja predsedavajućeg i politička instrumentalizacija
Sastanak od 8. aprila 2025, održan između predsednika prethodnog saziva Skupštine i predstavnika političkih partija, poslužio je kao osnova za pripremu konstitutivne sednice. Taj sastanak je jasno definisao dnevni red i nije predviđao tajno glasanje. Svaka radnja suprotna tom dogovoru je neustavna i kao takva krši principe međusobnog poverenja i parlamentarne prakse.
Međutim, g. Avni Dehari, kao predsedavajući sednice, odstupio je od dogovorenog reda, odlagao procedure, predložio komisiju za tajno glasanje bez pravnog osnova i omogućio njen sastav bez adekvatnog učešća drugih parlamentarnih partija. Ovo predstavlja neprihvatljivo mešanje u proceduru konstituisanja Skupštine, kao i povredu principa pravične parlamentarne zastupljenosti, pretvarajući ceo proces u jednostrani i nekonsenzualni čin.
Svojim postupcima, g. Dehari nije bio olakšavač demokratskog procesa, već je postao instrument blokade. On je prekršio princip neutralnosti koji se očekuje od predsedavajućeg konstitutivne sednice.
Demokratski standardi se ne mogu jednostrano menjati
Ustavni sud je naglasio da Skupština mora dovršiti proces konstituisanja u roku od 30 dana. Takođe je jasno precizirao da glasanje za predsednika Skupštine mora biti javno, kao što je bilo u svim prethodnim konstitutivnim sednicama. Pokušaj nametanja tajnog glasanja putem jednostranih sredstava predstavlja neprihvatljiv presedan i ugrožava integritet procesa.
Poređenje sa izborom potpredsednika je neutemeljeno. Pravila za potpredsednike proizilaze iz potrebe za političkom i etničkom zastupljenošću, dok je izbor predsednika Skupštine čin političke volje koji zahteva konsenzus i dogovor.
Sud je jasno naveo da i pobednička partija i ostale partije moraju sarađivati u dobroj veri kako bi se izabrao predsednik Skupštine. Kršenje ovog principa znači i kršenje duha Ustava.
Blokada se produbljuje
Dana 28. juna 2025, na nastavku konstitutivne sednice, presuda Ustavnog suda je otvoreno prekršena. Kroz instrumentalizaciju predsedavajućeg, Pokret Samoopredeljenje ne samo da odbija saradnju, već namerno odugovlači proces kako bi nametnuo jednostrano rešenje – što je direktno protivustavno.
Do sada je propalo 39 pokušaja izbora predsednika Skupštine – 39 puta kada je sednica pretvorena u scenu proceduralne manipulacije i uskih partijskih i ličnih interesa, usled obstruktivnog pristupa. Poslanicima se uskraćuje pravo da obavljaju svoju funkciju, dok građani ostaju bez funkcionalnog predstavništva.
Poziv na odgovornost i povratak funkcionalnosti
Skupština nije ničije vlasništvo. Ne može biti taoc volje samo jedne političke partije. Demokratija zahteva funkcionisanje, poštovanje procedura i spremnost na kompromis.
Pozivamo sve političke partije, a posebno pobedničku partiju, da ispune svoje ustavne obaveze i omoguće deblokadu procesa. Skupština mora da se vrati u funkciju – kako bi usvajala zakone, nadzirala vladu i zastupala interese građana.
Organizacije potpisnice (redosled prema abecedi):
-
Centar za obuku i resurse za zagovaranje (ATRC)
-
Udruženje nezavisnih elektronskih medija Kosova (AMPEK)
-
Fondacija Balkan Green (BGF)
-
CEL Kosova
-
Centar za obrazovanje i razvoj zajednice – Prijatelji
-
Izgradnja Zajednice Mitrovica (CBM)
-
Fond za razvoj zajednice (CDF)
-
Demokratija Plus (D+)
-
Demokratija za razvoj (D4D)
-
Fondacija Lumbardhi
-
Fond za humanitarno pravo Kosovo
-
Forum za građanske inicijative (FIQ)
-
GERMIN
-
Grupa za istraživanje politika na Balkanu (BPRG)
-
Hyjneshat
-
Inicijativa za napredak (INPO)
-
Kosovski demokratski institut (KDI)
-
Institut Edutask
-
Kosovski institut za pravdu (KLI)
-
Prištinski institut za političke studije (PIPS)
-
Kosovski institut za istraživanje i razvoj politika (KIPRED)
-
Institut za socijalne politike „Musine Kokalari“
-
Institut za razvojne politike (INDEP)
-
Institut Sekhmet
-
Koalicija NVO za zaštitu dece – KOMF
-
Kosovski omladinski savet
-
K-Women 4 Women (K-W4W)
-
Asocijacija za razvoj liderstva Evrope
-
Pokret FOL
-
Nova društvena inicijativa (NSI)
-
NVO AKTIV
-
Inicijativa mladih za ljudska prava – Kosovo
-
NVO Activism Roots
-
NVO EC Ma Ndryshe
-
NVO EcoZ
-
NVO Gjethi
-
NVO Politeia
-
NVO PONTIS
-
NVO Pishtarët
-
Organizacija ČOHU!
-
Kosovski centar za rehabilitaciju preživelih od torture (KRCT)
-
Kosovski centar za rodne studije (QKSGJ)
-
Centar za zastupanje i demokratsku kulturu (ACDC)
-
Centar za politike i zastupanje (QPA)
-
Centar za razvoj društvenih grupa – CSGD
-
Socijalni centar SWOK Kosova
-
QIKA
-
Mreža žena Kosova (RrGK)
-
Mreža NVO AVONET
-
Mreža Qeliza
-
SHL – Kosova
-
Syri i Vizionit
Najnovije vesti
