01.06.2016. » 01:03 | ACDC
Žene ravnopravne u radu, podrežene u nasleživanju i ostvarivanju imovinskih prava - NVO ACDC
Danas je nakon 11 godina jedna žena - Šukrije Beriša na Kosovu uspela da sudski ostvari svoja imovinska prava. Ti slučajevi su retki, a nakon sudskih odluka postavlja se problem njihove primene. Poseban problem je to što postoji razlika i disbalans između de jure i de fakto prava. Pravo na imovinu je, ipak, samo jedan segment korpusa ugroženih ženskih prava, a dominacija muškaraca nad ženama traje vekovima. Na Kosovu su samo četiri odsto žena vlasnice imovine. Imovinska prava se u tradicionalistički-orjentisanim društvima ostvaruje po muškoj porodičnoj liniji, a neminovni procesi osavremenjivanja života se ogledaju, sa druge strane, u tome da žene ravnopravno učestvuju u radu kao i muškarci. Zato imovinsko pravo žena ne treba da bude samo pitanje ravnopravnosti polova, već je njegovo ostvarivanje značajno kako bi se obezbedila praktična i materijalna sigurnost žene koja u savremenom svetu ravnopravno ostvaruje radne obaveze kao i muškarci, neke su od poruka sa današnje konferencije "Osnaživanje žena kroz povišenu svest o ženskim imovinskim pravima" koja je održana u Kosovskoj Mitrovici. Konferenciju je organizovala lokalna nevladina organizacija "Centar za zastupanje demokratske kulture".
Danas je nakon 11 godina jedna žena - Šukrije Beriša na Kosovu uspela da sudski ostvari svoja imovinska prava. Ti slučajevi su retki, a nakon sudskih odluka postavlja se problem njihove primene. Poseban problem je to što postoji razlika i disbalans između de jure i de fakto prava. Pravo na imovinu je, ipak, samo jedan segment korpusa ugroženih ženskih prava, a dominacija muškaraca nad ženama traje vekovima. Na Kosovu su samo četiri odsto žena vlasnice imovine. Imovinska prava se u tradicionalistički-orjentisanim društvima ostvaruje po muškoj porodičnoj liniji, a neminovni procesi osavremenjivanja života se ogledaju, sa druge strane, u tome da žene ravnopravno učestvuju u radu kao i muškarci. Zato imovinsko pravo žena ne treba da bude samo pitanje ravnopravnosti polova, već je njegovo ostvarivanje značajno kako bi se obezbedila praktična i materijalna sigurnost žene koja u savremenom svetu ravnopravno ostvaruje radne obaveze kao i muškarci, neke su od poruka sa današnje konferencije "Osnaživanje žena kroz povišenu svest o ženskim imovinskim pravima" koja je održana u Kosovskoj Mitrovici. Konferenciju je organizovala lokalna nevladina organizacija "Centar za zastupanje demokratske kulture".
Simić: "Pravo na imovinu je samo jedan segment iz korpusa ugroženih ženskih prava". Naše društvo se hvali time da je patrijarhalno
Direktorka NVO "Žensko pravo", Ružica Simić, ističući da je samo četiri odsto žena na Kosovu vlasnica imovine, rekla je da rodna neravnopravnost u ostvarivanju ženskih prava nije pitanje samo jedne etničke zajednice, već je ona karakteristična i za Srbe i za Albance i predstavlja samo jedan segment iz korpusa ugroženih ženskih prava.
"Pravo na imovinu je samo jedan segment korpusa prava. To pravo ne može posebno da se izdvaja, a da se ne govori o pravu na učešće u politici, radnom pravu, pravu na slobodu, bezbednost žene, itd.," rekla je Simić.
Dominacija muškaraca nad ženama traje vekovima, dodala je ona. Duboko je ukorenjena u svetu i u našem društvu koje se hvali da je patrijarhalno, istakla je Simić. Nekada je to zaista dobro, ali ima i svoje loše strane, dodala je ona.
Osvrćući se na vest da je jedna žena danas uspela da posle više godina sudskim putem na Kosovu ostvari svoja imovinska prava, Simić je naglasila da se čak i u tako retkim slučajevima sudskog epiloga u korist žena, problemi žena i dalje nastavljaju.
"Sledi otpor u primeni sudskih odluka, i žena se onemogućava da ostvari čak i sudski ostvareno pravo, i to kroz parnicu koja traje toliko godina," kaže Simić.
Iako je, prema njenim rečima, na Kosovu zakonodavni okvir predvideo pravična rešenja kojima se štite prava žena, Simić kao poseban problem navodi to što postoji razlika i disbalans između de jure i de fakto primenjenog prava.
"Uzalud zakonski okvir, kada se zakonska rešenja de fakto ne sprovode i ne primenjuju," dodala je Simić.
Ipak, i u postojećim zakonskim pravilima postoji disbalans, navodi dalje Simić. Ona je kao primer napomenula to što se na centralnom nivou, insistira na 46%-tnoj zastupljenosti žena na javnim funkcijama, dok na lokalu taj procenat iznosi 36.
Sadiku: Mediji da koriste pozitivne primere kao inspiraciju za druge ugrožene žene
Novinarka BIRN-a, Aljbuljena Sadiku, navela je retke pozitivne primere kada su žene na Kosovu, u poslednjim godinama, uspele da ostvare svoja imovinska prava.
Sadiku je navela primer današnje sudske odluke u korist ostvarivanja ženskih imovinskih prava. Srednjovečna Šukrije Beriša, iz Prištine, tužila je rođake svog preminulog muža za deo njegove imovine. Ona je prvo tužila svog devera, decembru 2015. godine, i tek u maju 2016. godine Osnovni sud u Prištini potvrdio je da je ona vlasnik dela imovine svog pokojnog muža.
Sadiku ipak priznaje da su na Kosovu ovakvi slučajevi retki. BIRN za koji Sadiku radi, pokušava upravo da pozitivne slučaje iskoristi kao inspiraciju za primer drugim ženama čija su prava ugrožena.
"Stvari se menjaju na bolje, ali sporo," rekla je ona. Te promene se odnose pre svega na to da se poslednjih godina ženskim naslednicama na Kosovu prepisuju stanovi kao poklon, ali, priznaje i da su ti slučajevi i dalje retki.
Sadiku je naglasila da je važo "promeniti lokalni mentalitet" prema kojem su muškarci tradicionalni vlasnici imovine. Ona je navela kao primer i slučaje u kojima sam sudija predlaže stranki ženskog pola da se odrekne imovine u korist muških članova, kako bi on "imao obraz" da izađe pred njih narednog dana.
Lazarević: Imovinsko pravo žena ne postoji kao javna tema u lokalnoj zajednici
Urednica KoSSeva, Tatjana Lazarević, istakla je da tema poštovanja rodnih prava u imovinskim odnosima u lokalnoj zajednici ne postoji kao tema, te da je ni sami mediji nisu nametnuli, navodeći primer portala KoSSev, na kojem se za tri godine, koliko postoji, o ovoj temi do sada nije izveštavalo.
Uprkos tome što verujem da mediji nose i određenu ulogu da mogu biti korektivni faktor društva, mi nismo pisali na temu ženskih imovinskih prava do sada, jer to do sada i nije postojalo kao javna tema u tradicionalistički orjentisanoj zajednici na Severu, priznaje Lazarević.
"U lokalnoj zajednici insistiranje na tradiciji je sveprisutan diskurs, pa tako i u oblasti ostvarivanja imovinskih prava, što će reći da su većinska, da ne kažem isključiva imovinska prava - kod muškaraca, muških članova porodica. Ona se ostvaruju i prepisuju sa oca na sina, sestre se odriču imovinskih prava u korist braće," objasnila je Lazarević.
S druge strane, dodala je ona, tradicionalni procesi neminovno se osavremenjuju, pa se u ovom slučaju ta osavremenjenost ogleda u tome da žene rade.
"One, ravnopravno, sa muškim članovima porodice doprinose kućnom budžetu i tu otprilike ta osavremenjenost i prestaje. Jer se ona ne proširuje na ostvarivanje imovinskih prava," rekla je, dodajući:
"Mislim da je to i globalni proces, samo je u malim zajednicama kao našoj, on izraženiji."
Lazarević je istakla da ova slika nije crno-bela, te da ona svojim ličnim primerom i primerom žena iz svog okruženja može da svedoči da žene uspešno ostvaruju i imovinska prava i to ona koja slede radno pravo koje već godinama ostvaruju.
"Imovinsko pravo žena nije samo pitanje ravnopravnosti polova. Ono je značajno pre svega zbog neophodnosti da se u praktičnom smislu obezbedi sigurnost žene koja u savremenom svetu podjednako sa muškarcima učestvuje u radu i samim tim se suočava i sa izazovima, problemima i posledicama koje se pred nju postavljaju," naglasila je na kraju Lazarević.
Debatu "Osnaživanje žena kroz povišenu svest o ženskim imovinskim pravima", organizovala je lokalna NVO "Centar za zastupanje demokratske kulture" (ACDC), a finanasijski podržao USAID/ATRC.
Link:
http://kossev.info/strana/arhiva/debata/8841
Najnovije vesti
