30.05.2022. » 10:23

Op-ed - Bol je bol, bez obzira na nacionalnost i pripadnost!

Ratovi vođeni u prošlosti ostavili su velike i teške posledice na celokupno društvo, sa kojima se i danas suočavamo, i trudimo da rešimo i prevaziđemo. Jedna od najtežih i najbolnijih posledica oružanih sukoba jeste veliki broj ljudi čija sudbina i danas nije poznata, ljudi za kojima se traga. Svaka porodica nestale osobe živi u neizvesnosti, sa velikim bolom i patnjom, traga o informacijama kako su nestali, ili o njihovim posmrtnim ostacima. Stoga je rešavanje pitanja nestalih osoba jedno od najbitnijih pitanja za sve zajednice na Kosovu.

Međunarodno humanitarno pravo nam garantuje pravo da znamo šta se desilo sa nestalim članovima porodice, međutim i posle toliko godina informacija nema. Postavlja se pitanje da li je bitno za rešavanje sudbine naših najmilijih koje je nacionionalnosti ko?
Ili je bol i patnja svake porodice ista. Da li je bol za Miloradom ili Fatmirom ista? -Jeste. Da li svako dete pati za ocem, majka za sinom, žena za mužem bez obzira koje je nacionalnosti? Naša jedina i najbitnija misija bi trebala da bude ujedinjenost. Da se zajedno bore sve zajednice na Kosovu. Bol je bol, patnja je patnja i tuga je tuga. Ako svako od nas bude delovao sam, trajnih i ozbiljnih rezultata biti neće. Zato moramo zajedničkim snagama da utičemo na budućnost i nove generacije.

Mi smo samo ljudi, i moramo da se povežemo uprkos politici i dešavanjima u prošlosti. To je odraz potrebe i te potrebe nas spajaju. Da bismo rešili pitanje nestanka naših najmilijih, mi zavisimo jedni od drugih. Život na Kosovu se nastavlja, i biva sve teži i gori. Porodice ne odustaju i nakon toliko godina od potrage, nadaju se da će za života naći svoje članove. Jedna velika pomoć i korak napred jeste da zajedničkim snagama utičemo na državne institucije. Da zajedno pokrećemo dešavanja i projekte kojima bismo pokazali da možemo da se ujedinimo oko podizanja svesti i rešavanje pitanja nestalih lica. Pokažimo da bol i patnja ne prolaze, i bez pomoći jedni drugih ne idemo napred.

Iako zadnjih godina nema pomaka, vera i nada nas ne napušta, uzdamo se da će se zajednički problem rešiti na institucionalnom nivou. Mnogo bi značilo da vidimo da država nije odustala od nas, najbitnije da mi ne odustanemo jedni od drugih, već da zajedno idemo ka rešenju i boljim odnosima. Mi kao porodice sa najtežim i najosetljivijem pitanjem smo dužne da pokažemo da zajedničkim snagama možemo da prevaziđemo prošlost, i nama je ta zajednička snaga i udruženost veoma bitna da bi se rešilo pitanje kidnapovanih i nestalih lica.

Nedostaje pozitivnih primera, stoga zašto naše porodice ne bi bile primer za nove generacije, da pokažu da snaga i udruženost daju najbolje rezultate. I koliko stvarno živimo zajedno, zašto ne delimo međusobno naše vrednosti, i zašto se ne poznajemo dovoljno? Hajde da se potrudimo! Hajde da pokušamo!

Da ne postoji mržnja i otuđenost, već da svi razumemo da prolazimo kroz iste stvari. Ako zajedno delimo bol, zajedno ćemo postići rezultate važne sve nas kao zajednicu na Kosovu.
Kao najbitnija misija nam ostaje da se potrudimo da nijedno dete ne odrasta bez oca, da nijedna majka ne stari bez sina, i da nijedna žene ne provede život pitajući se kako će sama odgajati decu. Potrudimo se, da se u budućnosti ne dešavaju iste ni slične stvari, da stvorimo novu budućnost i rešimo tešku prošlost, jer kao što smo rekli bol je bol, bez obzira na nacionalnost i pripadnost. I da ne dozvolimo da naši potomci rastu i žive kroz mržnju i netrpeljivost, već da odrastaju u boljem mestu za svakog od nas.

Projekat „Suočavanje sa prošlošću i pomirenje na Kosovu kroz podizanje svesti o pitanju nestalih“ deo je projekta „Mreža za pomirenje REKOM“ koji finansira Evropska unija. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Centra za zastupanje demokratske kulture i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Najnovije vesti