29.01.2025. » 21:10

---

Ekološki izazovi u regionu Mitrovice – devastacija zemljišta i zagađenje vode

---

---

Region Mitrovice, područje sa izuzetnim prirodnim potencijalom, u poslednjim godinama suočava se sa nekim od najvećih ekoloških izazova do sada. Degradacija zemljišta, zagađenje vode i sume, među glavnim su problemima koji utiču na svakodnevni život stanovnika regiona. Iako je industrijski razvoj doneo ekonomske beneficije, takođe je imao ozbiljne ekološke posledice koje se moraju hitno rešavati kako bi se osigurala održivija budućnost.

 

Devastacija zemljišta: Zloupotreba i degradacija

Jedan od glavnih izazova u ovom regionu je degradacija zemljišta. Tokom godina, industrijske aktivnosti poput rudarstva i ekstrakcije prirodnih resursa dovele su do iscrpljivanja zemljišnih resursa i uništenja prirodnih ekosistema. Nepravilna i nemarna upotreba zemljišta i pasivnost zaštitnih politika izazvali su da velike površine zemljišta postanu „devastirana zemljišta“. To je zato što su ljudi toliko zagađivali zemljište da je ono postalo neupotrebljivo. Zagađenje potiče od nekontrolisane upotrebe pesticida, ali i od vode koja izlazi iz kanalizacije kuća, stanova i fabrika na tim zemljištima.

Ovaj proces je ubrzan intenzivnim poljoprivrednim metodama koje u velikoj meri koriste pesticide i hemijska đubriva, negativno utičući na biodiverzitet i štetno delujući na plodnost tla. Ovo ima direktnih posledica na poljoprivredu, ključni sektor za mnoge porodice u regionu. Devastirana zemljišta izgubila su sposobnost održavanja strukture neophodne za poljoprivrednu proizvodnju, što vodi do smanjenja prinosa i povećanja siromaštva na selu. Može se reći da su prinosi pšenice pogođeni, budući da atmosferski uslovi, zagađenje tla usled poplava i zagađenje kanalizacijom dovode do smanjene produktivnosti.

Zagađenje voda: Izvor života u opasnosto

Još jedan ekološki problem koji ozbiljno pogađa region Mitrovice je zagađenje voda. Reke i vodeni resursi regiona, koji su ključni za poljoprivredu i potrošače, kontaminirani su hemikalijama, teškim metalima i raznim industrijskim otpadima.[1]Napori da se kontroliše takvo zagađenje bili su nedovoljni za upravljanje količinom otpada, doprinoseći širenju štetnih supstanci u površinske i podzemnevode. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), kontaminiran avoda, zajedno sa nedovoljnom sanitacijomi  higijenom, doprinosi približno 1,4 miliona smrtnih slučajeva i 74 miliona godina života prilagođenih za invaliditet (DALY) godišnje. To predstavlja oko 2,5% globalnih smrtnih slučajeva i 2,9% globalnih DALY-a. Posebno su pogođene dijarealne bolesti, sa preko 1 milion smrtnih slučajeva i 55 miliona DALY-a povezanih sa nesigurnom vodom, sanitacijom i higijenom[2][3].To uključuje bolesti poput kolere, dizenterije i tifusa. Kontaminirane vode takođe predstavljaju pretnju za život mnogih vrsta vodenih životinja, koje su važne za očuvanje ekosistema.

Čak i zatvorene deponije poput TREPČE predstavljaju stalni rizik, uključujući kontaminaciju podzemnih voda tokom protoka metala..[4]

Različite studije Svetske zdravstvene organizacije, Univerziteta u Beču i Ministarstva infrastrukture, zaštite životne sredine i prostornog planiranja u opštini Mitrovica pokazale su da sve oblasti u regionu Mitrovice, uključujući dolinu reka Ibar i Sitnica od Leposavića do Vučitrna, predstavljaju područja sa okruženjem zagađenim olovom i teškim metalima. Zagađenje zemljišta seže do dubine od 35 cm na sedam analiziranih lokacija. Koncentracija teških metala je nekoliko puta veća od dozvoljenih vrednosti, sa čak 450 mg/kg. (mg/kg).[5]

Uloga ekoloških politika i uključivanje zajednice

 

Da bi se suočili sa ovim ekološkim izazovima, neophodne su brze i odlučne akcije. Zdrave ekološke politike, uključujući zabranu štetnih industrijskih aktivnosti bez odgovarajućih zaštitnih mera, i promociju održivih metoda, trebale bi biti prioritet.

Ako se odmah ne preduzmu mere za sprečavanje dalje degradacije zemljišta i zagađenja voda u regionu Mitrovice, posledice će biti nepovratne.

Žene i mladi ljudi mogu imati posebno značajnu ulogu u promociji i implementaciji politika koje štite životnu sredinu i obezbeđuju jednakost. Oni mogu aktivno učestvovati u lokalnim naporima za promociju politika koje osiguravaju čistiju životnu sredinu i održive resurse. Rešavanje ekoloških izazova zahteva ne samo jake politike, već i aktivno uključivanje zajednice, posebno mladih i žena, koji imaju potencijal da pokrenu održiva rešenja i zalažu se za značajne promene.

Prepoznajući ozbiljnost ovih problema, UNDP Kosovo, zajedno sa svojim partnerima iz civilnog društva, Education Code i ACDC iz Prištine i Severne Mitrovice, preduzeo je značajne korake da se suoči sa ovim izazovima na nivou zajednice u četiri severne opštine, odnosno u Zubinom Potoku, Leposaviću, Severnoj Mitrovici i Zvečanu. Ovi napori uključuju zagovaranje prava na zdravu životnu sredinu i, između ostalog, promovisanje održivih poljoprivrednih praksi za borbu protiv degradacije zemljišta i podizanje svesti o zagađenju vode iz industrijskog otpada. Osnaživanjem lokalnih zajednica, uključujući žene i mlade, ove inicijative teže izgradnji održivije i mirnije budućnosti i ublažavanju ekološke štete u regionu Mitrovice.

Ovaj članak je deo projekta "Dijalog između zajednica" koji sprovodi UNDP uz finansijsku podršku UNDP Funding Windows. Aktivnosti za ekološku pravdu na severu su sprovedene u partnerstvu sa partnerskim organizacijama civilnog društva Education Code i ACDC.

 

Gentiana Zećiri (Zeqiri)

Civilni aktivista

Najnovije vesti