26.04.2022. » 12:34
Op-ed - Interkulturalna saradnja… bez ‘temelja’!
Prilično je zanimljivo čitati o interkulturalnoj saradnji koja se odvijala negde u dalekoj prošlosti. Generacije naših predaka 'zaboravile su' da nas nauče kako da razvijamo i negujemo tu saradnju, za koju danas gotovo da i ne znamo da li postoji, a ako postoji – u kojoj meri!
Prilično je zanimljivo čitati o interkulturalnoj saradnji koja se odvijala negde u dalekoj prošlosti. Generacije naših predaka 'zaboravile su' da nas nauče kako da razvijamo i negujemo tu saradnju, za koju danas gotovo da i ne znamo da li postoji, a ako postoji – u kojoj meri!
U stvari, to i nije tako daleko ali danas nam izgleda tako!
Mitrovica je grad u kom se kultura razvijala u gotovo svim njenim sferama - kao što su umetnost, muzika, poezija, sport, i tako dalje. Kulturne manifestacije su se održavale bez bilo kakvog interesa, ideja vodilja je jedino bila najbolji interes zajednice. Umetničko delo je bilo veoma važno za autora, ali je s druge strane bilo posebno cenjeno i kod publike. To vreme kao da se kompletno razlikuje od ovog današnjeg, jer se danas vredna umetnička dela mogu kupiti na pijaci po vrlo niskim cenama. Još jedan savršen primer duha prošlosti jesu privatni barovi koji su organizovali koncerte sa različitim bendovima i njihov jedini cilj jeste bio da muzika dopre do svakog pojedinca koji se te noći nalazio u tom baru.
O temama koji se tiču načina života u našoj bliskoj prošlosti možemo pisati epopeje. Međutim, ono što je ostala nepoznanica jesu interkulturalni događaji I manifestacije. One su,uglavnom, organizovane u privatnoj režiji. Retko kada smo u, ne tako davnoj prošlosti, imali interkulturalne aktivnosti, a i kada su bile organozovane nisu uključivale pripadnike svih zajednica. Lično sam bio deo treninga koji se ticao razmene interkulturalnih iskustava, gde je od 25 učesnika čak 13 bilo iz različitih zemalja, sa potpuno različitim I raznolikim kulturama. Međutim, na teritoriji Kosova je tako malo ljudi koji su otvoreni za interkulturalnu saradnju, pa shodno tome i ne možemo da računamo na međusobnu razmenu kulturnih iskustava. Postoji samo jedna dilema koja čeka svoj odgovor – da li „ne možemo“ ili jednostavno „ne želimo“!
Kao jedna od najboljih solucija za rešavanje ovog problema, jeste nužna povezanost kulture sa drugim društvenim sferama. Lično sam mišljenja da kultura treba da bude povezana za obrazovanim sistemom, i da aktivnosti nakon procesa učenja posle osnovnog i srednjeg obrazovanja treba da budu usklađene sa jačanjem interkulturološke saradnje među mladima. Naravno, ovo bi svakako bio veoma važan korak ka razvoju međusobne saradnje među zajednicama na Kosovu, kako bismo uticali na rušenje predrasude i stereotipe o kulturama zajednica na Kosovu. Mislim da bi ovo, posledično, omogućilo pristupačniji osnov za bolju saradnju ali i interkulturalno prepoznavanje. Nužno je upoznati kulture koje su vrlo raznolike na ovim našim prostorima na kojima zajedno živimo, a zatim da radimo na identifikovanju naših sličnosti kako bismo ih što više negovali.
S obzirom da je podloga za razvoj interkulturalne saradnje poprilično dobra, ostaje nada da će zajednice na Kosovu podići saradnja na jedan viši nivo. Smatram da je ovo vrlo važan korak za zajednički suživot svih zajednica uz poštovanje međukulturalne saradnje i različitosti, bez političkog uticanja i stigma. Jer politika je zasigurno jedan od glavnih uzroka zašto i dalje zaostajemo sa saradnjom.
Nada poslednja umire, ali u ovom slučaju nam jedino i preostaje da se nadamo da ćemo svi zajedno raditi na unapređenju kulturnog života, gde će buduće generacije moći da uživaju u dobro izgrađenom kulturološkom 'temelju' , kako nam ne bi zamerile zbog lošeg osnova koji smo im ostavili u nasleđe.
Najnovije vesti
