12.03.2021. » 13:47
Правни оквир за учешће грађана у процесима доношења одлука на Косову се већ годинама развија и прилагођава, тежећи ка европским стандардима.
Правни оквир за учешће грађана у процесима доношења одлука на Косову се већ годинама развија и прилагођава, тежећи ка европским стандардима.
Велики допринос овом процесу дали су међународна заједница и цивилно друштво кроз пружање иновативних предлога политика, али и у имплементацији конкретних активности на терену у којима су били укључени јавни сектор и грађани.
Међутим, иако је на централном нивоу, као и у појединим већим општинама приметан одређени напредак, у осталим локалним самоуправама је учешће грађана у процесима доношења одлука на веома ниском нивоу. Битно је истаћи да се ситуација у четири општине на северу Косова разликује у односу на оне јужно од реке Ибар, јер као најмлађе локалне самоуправе имају проблеме у недостатку људских и финансијских ресурса.
Са друге стране, иако ће ове године бити одржани трећи локални косовски избори у општинама на северу, стиче се утисак да ми као друштво нисмо успели да решимо нека питања која су од великог значаја за квалитет живота српске заједнице. И даље имамо јавне институције које су великим делом нефункционалне или делимично функционалне, а још увек је ту и преплитање институција у оквиру два система, што је често веома збуњујуће. Поред тога што постоје наведени проблеми у недостатку ресурса, делује да постоје проблеми и у организацији истих јер је чест случај да ни запослени у локалним самоуправама нису сигурни по ком систему раде и којим институцијама су одговорни, а приметан је и недостатак модернизације и програма обуке за запослене у јавном сектору.
И без обзира на то у ком правцу ће ићи политичка ситуација и шта ће бити решење косовског проблема, српској заједници на Косову су потребне институције које ефикасно и квалитетно пружају услуге грађанима, па је од круцијалног значаја да постоје ефикасне локалне самоуправе, као и друге јавне институције.
Ипак, разлоге за недовољну повезаност грађана са локалним институцијама можемо пронаћи и код самих грађана, тачније у незаинтересованости грађана, што се највише огледа у њиховом малобројном одазиву да учествују у постојећим механизмима – састанцима скупштине општина, јавним расправама, консултацијама и слично. Оне који, пак, учествују обично подстичу представници цивилног друштва или међународне организације.
Стиче се утисак да општине треба да успоставе сталне канале и средства која омогућавају грађанима да допринесу у постављању приоритета и циљева, изнесу своје гледиште, пренесу информације из својих заједница и укажу на проблеме и изазове са којима се суочавају, прате спровођење политике и процењују њихове исходе.
У ту сврху формиране су четири веб платформе Е-општине (www.ezvecan.com, www.esevernamitrovica.com, www.eleposavic.com, www.ezubinpotok.com) успостављене од стране Нове друштвене иницијативе. Ове веб платформе омогућавају грађанима информисање о битним новостима у четири локалне самоуправе на северу Косова, увид у јавна документа и организациону структуру општина као и учешће путем механизама Питајте Градоначелника и Систем 48 сати.
Ове веб платформе је, према подацима из Извештаја о раду Е-општина[1], који је објављен у Јануару ове године, посетило више од 39 000 посетилаца у више од 65 000 сесија. Према истом извештају, грађани су 148 пута користили механизме за учешће грађана Питајте Градоначелника и Систем 48 сати.
Такође, према подацима из истог извештаја у оквиру ког су приказани и резултати упитника спроведеног са грађанима на северу Косова, око 85 % испитаника се редовно или повремено информише о раду својих локалних самоуправа и за то најчешће користе друштвене мреже, локалне медије и сајтове Е-општина. Готово 80% испитаника мисли да су Е-општине биле корисне у њиховом упознавању са структуром и радом локалне самоуправе, а грађане највише интересују вести, затим информације о локалној самоуправи и јавна документа. Више од 62% испитаника мисли да Е-општине омогућавају локалним самоуправама да буду транспарентније и одговорније према грађанима, а око 97% испитаника мисли да су сајтови Е-општина једноставни за коришћење.
Из свега овога може се извести закључак да је могуће остварити комуникацију између институција и грађана и обезбедити учешће и допринос грађана у процесима доношења одлука. Међутим, потребно је уводити иновативне канале комуникације и механизме учешћа који су допадљиви грађанима али и једноставни за употребу. Такође, неопходно је редовно испитивање и анализа ставова и сугестија грађана како бисмо имали јаснију слику o њиховим потреба.
Najnovije vesti