08.10.2021. » 08:34


ОП-ЕД Женска права - Александра Алексић



Тема женских права, иако актуелна не само годинама већ деценијама и вековима уназад, још увек се чини као нешто неразјашњено или недовољно разумљиво великом делу међународне јавности. Тумачење овог предмета завршава се различитим закључцима, како на регионалном тако и на индивидуалном нивоу, међутим, циљ и порука остају исти- слобода.

op-ed-zenska-prava-aleksandra-aleksic

Тема женских права, иако актуелна не само годинама већ деценијама и вековима уназад, још увек се чини као нешто неразјашњено или недовољно разумљиво великом делу међународне јавности. Тумачење овог предмета завршава се различитим закључцима, како на регионалном тако и на индивидуалном нивоу, међутим, циљ и порука остају исти- слобода.

На ситуацију на коју су жене биле приморане дуго се посматрало као на непроменљиво стање оправдавано извртањем имена културе, традиције и осталих друштвених чинилаца којима се наводно не сме супротстављати. Овакав менталитет увек се завршавао истим исходом: контролом, насиљем и на крају наравно ускраћивањем основних људских права: права на мишљење, школовање, идентитет и права на свој живот и своје тело.

Вековно традиционално наслеђе најчешћи је изговор који се користи као оружје за одузимање слободе и успостављање моћи над женама зарад глобалне економске или личне користи. Ставови стварани по старинском кроју и учени од раног доба спречавају напредак дискриминисаних и маргинализованих, оних којима се крше права приватности, личних опредељења и избора, које не чуде непријатности и неправедности и којима је опирање очекивањима и притиску свакидашњица.

„Ћути и трпи“ нажалост одавно је постао општеприхваћен слоган од ког се не може побећи. Не постоје километри који би жене могли одвојити од терора који је скривен паролом нормалне па чак и очекиване појаве. Након свих покрета, захтева, молби и средстава који су могли бити употребљени за борбу против неправде, широм света жене су још увек виђене само као једно обично тело над којим чак и немају право. Од изјава као што су „Сама је крива што је то носила“ до „Боље да мисли на брак и децу, време јој пролази“, снови, достигнућа и амбиције остају потопљени патријархалним друштвом које штети не само женама већ и мушкарцима. Мишљење да мушкарци не смеју показивати емоције, не смеју бити уплашени или несигурни потиче од исте идеје, оне која форсира и намеће улоге које руше животе.

Крајње је време да женска права буду део свакодневног разговора зарад спречавања даље несреће и смањења већ начињене штете, време је за промену и стварање здравије околине у којој ће сваки глас бити подједнако саслушан и поштован.